Kundun

Zavisi kako gde. Ja sam imao dosta ovih situacija u Emiratima. Obično se vrate sredstva nakon nedelju dana.

Ljudi, da li je neko išao skoro na Filipine? Kada kažem skoro - mislim u poslednjih par meseci? U Kini ću biti sl mesec pa sam mislio da banem na Filipine i upoznam tamošnje leprikone. Ali me malo brine ova situacija sa ratom protiv tamošnjih narko bandi, pa ako je neko bio da mi kaže čisto kakva me žurka očekuje i da li ići sada uopšte? tatatatira

Nisam, jebiga. To je zato što sam bio isuviše lenj da odem da uzmem neko osigranje. Ali okej, već sam se pomirio sa tim da ništa nemam od njih. Ipak, čisto da dam savet dobrim dušama da ne putuju ovom kompanijom, čak i pod pretnjom da će ih gađati Ruškom Jakić

Mali oftopik, posto se ne radi o vizeru, a ni o ostecenom prtljagu. Radi se o Airberlinu i prtljagu koji je kasnio 5 dana. Tražio sam sličnu temu vezanu za prtljag ali je nisam našao. Država duradi nešto. Elem, prva i osnovna stvar je da savetujem sve da izbegavaju ovu slob odno mogu reći govnurdu od kompanije. Kasnillle su mi stvari pet dana, a pritom sam svih tih pet dana pokušavao da ih bezuspešno kontaktiram na mejlove i telefone. Naravno želeo sam da naplatim to što sam morao da kupujem stvari i ostalo. Ipak, bezuspešno. U Rejkjaviku nije jednostavno postojao njihov ofis. Na aerodromu nema njihovog stafa. Takodje na mejlove ne odgovaraju, a na telefone (zvao sam bukvalno sve brojeve koje sam nasao na netu) se ne javljaju. Inače , pošto sam morao da se jebavam do aerodroma par puta tih dana, primetio sam da su svi koji se žale na "baggage service-u" zapravo jesu ono koji su leteli Airberlinom. Momci neki su mi rekli da im nisu stigle stvari iako su imali direktan let. Što je vrlo zanimljivo. Eto. Malo mojih frustracija sa željom da skrenem svima pažnju da izbegavaju ovu kompaniju. SporCki pozdrav Izvinjavam se na sramnom gutanju znakova interpunkcije i greskama u pisanju, noćas me je otela horda leprikona i sipala mi nepoznatu tekućinu burbonske veroispovesti u grlo.

Sasvim si to dobro i sam dočarao. Vajs je sasvim korektna ideja i format, ali ga kod nas upropastiše Galeb i njemu slične bajage. U toj nekoj težnji da budu kul i drugačiji valjda. Da ne oftopikujem, ti Maldivi su mi oduvek delovali neverovatno dosadno. Verovatno je super tamo, jer obično grešim u procenama u životu.

Ljudi skapirajte jednu važnu stvar u vezi Kineza - kada ste belac to je već pola završenog posla. Druga polovina se svodi na to da li umete ili ne da prodate sebe i ono na osnovu čega očekujete da zarađujete. Najmanje su vam važne diplome. I uvek govorite da ste nejtiv. To što imate srpski pasoš će biti najmanji problem. Ja sam pričao da sam iz mešovitog braka - ćale srbenda, keva kanadjanka, opeglao je tokom radne akcije u Otavi 1985.. Ta priča krene da im zamara mozak i odmah odluče da je lakše da ti jednostavno veruju nego da ti čeprkaju po biografiji.

Pa iskreno za business english nemam pojma. A i svee zavisi gde apliciraš, u kom gradu itd. Ja sam radio part time samo. Znam da su neki tičeri imali početnu fulltime platu oko 14k rmb, ali to je preko agencije, koja opet uzima neke provizije, pa kapiram da ako sam tražiš preko škola direktno možeš da imaš više. Verujem da možeš da imaš početnu preko 15k , e sad ne znam koji su limiti.

Ako umeš dobro da prodaš sebe sa ozi pasošem i njihovim obrazovanjem možeš da budeš i Meri Popins ako hoćeš- Pošto se non-native lako prodaju za native, pa opet dobiju fulltime teaching. Prilično sam sigurad da , ukoliko umeš lepo da se predstaviš, možeš da predaješ to što želiš.

Odlična tribina. I sjajan termin - digitalni nomad. Uvrstiću digitalne nomade u sopstvenu mitologiju ako nije problem

Ja sam zapalio iz Kine pre godinu dana, posao me odveo na drugu stranu, ali tako je bilo dok sam bio tamo. No, vratiću se ja, čekaju me krčmari. Nema na čemu

Jebiga ja ne znam za Shenzhen, ja sam šangajski vorlok. Ali u principu gde god tražio može da ti se posreći i za 5 dana da nađeš, ali opet po meni je realno da ti treba od 15 do mesec dana za to. Promenila se situacija sa strancima u Kini. Mnogo je veća navala sada ljudi da dodju. Samim tim je i teže naći posao u ratkom roku...

Nadovezao bih se na ovu priču koju imaju Lazar i Maximus. U principu je moguce čak i na parttajmu navuću petnaestak soma mesecno. Ja sam radio par meseci parttajm teaching. Jedan mesec sam navukao oko 14 soma. Pre oko nesto vise od godinu dana. Doduše ja sam bio u Šangaju tada, tako da je to tamo moguće. Ali takodje Šangaj je skuplji od Pekinga i drugih gradova. Shared apartment je oko 500 dolara, troskovi života mogu biti malo veći itd. Ovaj savet za početak je sasvim okej što je Lazar dao. Jer svakome će trebati bar 15ak dana da nađu posao. Ako ne i više. Ja bih savetovao da odmah prvi dan odete u neku agenciju koja radi part tajm teaching i uključite se u program. To vam može pomoći da već posle nedelju dana imate studenta ili dva part tajm i da imate bar neku lovu u džepu dok tražite posao. Na kaju krajeva, sama agencija vam može ponuditi intervju za fulltime, ali tu su plate bar u Šangaju na početku oko 14 hiljada. SporCki pozdrav

Gdesamsveleteo korisniče foruma, pitanje je bilo isključivo retoričke prirode. Onaj deo gde možeš da se praviš pametan je u postu pre njega, gde se su se tražile informacije. No ili si propustio priliku ili je nešto gore u pitanju. Valjam neku robu. Pošto mi je prvi put rađena viza, kada sam postavljao pitanje u vezi informacija, pojma nisam imao šta su mi ovi što su me pozivali zapravo poslali. Kada sam otišao u ambasadu u Abu Dabiju dali su mi neki papirić sa kontaktima tog viza centra. I tamo sam dao pozivno pismo , listic iz emigracionog saudi (kopiju) gde je valjda odobreno da mi se izda viza), pasoš, ostavio otisak, i platio oko 400 dirhama. Sutra mi je viza bila gotova, multi na 3 meseca.

Okej, vidim da ljude u principu zabole za Saudi. Ali evo da dam neki doprinos svojim iskustvom. Jednostavno su mi poslali pismo, kao i odobrenje iz emigracionog da mi se izda multi viza. Otisao sam u Abu Dabi u neki visa servis, platio 400 dirhama i dao te papire, kao i dve slike. Za dan je viza bila gotova. Prilicno jednostavan proces je odavde. Kazu cak i najjednostavnije se dobije iz AD. Vozdra

Tatatatirci, de ste? Ljudi jel moguce da niko ne ide u Arabiju, odnosno da je tolika zajebavancija dokopati se iste? Moram da putujem poslom ovih dana tamo, ali nemam ništa blage veze. Još su Saudijci koji su me pozvali nisu previše rečitii i nisu mnogo od pomoći, pa su mi samo poslali na arapskom neko pečatirano pismo gde zahtevaju valjda da mi se izda viza i to je to. Kao idi u ambasadu u Abu Dabiju i to je to, bice okej... Jel ima neko neke informacije šta kako gde? One na stranici o vizama su poprilično škrte. Hvala..

Pa u principu mozes da kupis ferveks i te zajebavancije preko taobaa. Meni nista nije falilo, ali nikad ne znas sa kupoovinom lekova onlajn. Njihove apoteke obicno nude samo njihove lekove. Doduse ja sam vukao neki jebeni recidiv i molio sam ih za antibiotik, gospodja koja je radila u apoteci mi je rekla da ne patetisem, dala mi neki njihov prirodni biljni lek i stvarno mi posle par dana bilo sve ok. Tako da preporucujem njihove lekove koje mozes da kupis u svim apotekama.

Ćivot. Šta drugo reći. Prvi put sam za ovu reč čuo davnih devedesetih slušajući pesmu 2pac-a koja se tako zvala, dok sam razmišljao o tome šta će izvesna Mica Sisa obući tog dana u školi, odnosno koliko ćemo Sloba i ja jaja potrošiti bacajući ih sa zgrade na slučajne putnike koji su čekali osamnaesticu na stanici. Bili smo pravi hasleri Slobodan i ja.

Ma nebeske golgote Tales, nebeske. Najjače od svega je što sam recimo u Kini bio i po nekoliko meseci neprijavljen. Jednom prilikom u Šangaju stanica bejaše na dvesta metara od mene - mrzelo me. I ništa nije bilo. Ali tvrd je oraS Kazahstanac

Iskreno mislim da nećeš imati problema sa vizom, pored svega navedenog. Ja sam naveo i prijatelja u jednom gradu, odnosno privatni smeštaj preko airbnba u drugom. Nisam imao problema takođe,,

Pa zakine mu jedno 7 soma renmija mesečno, minimum. Ali dobro zavisi i u kom gradu

Dobro i ja lupam, ukusi su razliciti. Meni je Guilin odličan recimo. Dok mi je recimo Hangzhou neviđeno sranje, iako mi ga je većina hvalila i govorila da moram da odem da vidim to jezero, kada sam već u Šangaju, za koje je tobože Marko Polo rekao da je najbožanstvenije na svetu i ostali bakrači. 10 od 10 mi je reklo da je fascinantno. Ja odoh, videh i smorih se. Tako da da, sve je stvar ukusa. U ssvakom slučaju uživanje želim

Haha, kao da čitam svoj post. Apsolutno maj lajf stori. U svakom slučaju, to je ono što ja pričam svuda, retko kome se desi da ode u Kinu, odradi demo, kaže kineskom poslodavcu da je čudo prirode i da je njegov sistem sipanja pameti u kineski um JEDINI PRAVI, i na kraju dobije negativan odgovor. Mislim da su svi koje znam, a koji su to uradili, zapravo dobili poslovnu ponudu.

Guilin uopšte nije bezveze. Ne znam odakle ti to. Mislim jeste bezveze ako očekuješ lunapark i magične medvede koji lete sa brda na brdo, onda ponesi pečurke i opet će ti biti dobro. Jedino što se slažem da ne treba biti tamo duže od dva dana, osim ako nisi zaluđen za prirodom. Ali da je bezveze - to je lupetanje gluposti.

Moj ti je savet da izbaciš Peking. Opet, to sam samo ja. Prljav je i zagađen, ljudi su katastrofa, a na mestima koja te interesuju da vidiš je zilion turista na metru kvadratnom. U Šangaju sam živeo par godina, tako da mogu da ti toplo preporučim ovaj grad. I da, nije ti dovoljno 2-3 dana za njega. Iskoristi dane koje si nameravao da protraćiš u Pekingu za Šangaj Guilin i Šian obavezno Sila je sa tobom

Tatatatira, zamolio bih admine da mi prebace post u prikladniju temu o Kazahstanu, ako ona postoji (tražio sam po forumu, pa mi se učinilo da je ovo najprikladnija. SPREMITE SE ZA DUGAČAK POST O TOME KAKO SAM ZAMALO NAJEBAO JER SE NISAM REGISTROVAO U KAZAHSTANU Da bi sve to bilo slikovitije, iskopiraću vam (pomalo editovano) pismo koje sam poslao jednom od autora i forumaša odavde, a gde sam detaljno opisao sve zajebavancije. Mislim da svi koji planiraju u Kazahstan treba da znaju par stvari koje su se ovde desile. Dakle ovako: "Privjet, Nećeš verovati, ali ovde je prava adventura (avantura prim.prev). Na stranu to što sam naučio da vozim bord, a potom uživao u zimskim čarolijama spuštajući se niz planinske staze odmarališta Čimbulak, gde je - verovao ili ne - do pre samo par nedelja boravio i famozni princ Hari. Ili me je tako barem lagao dobroćudni prodavac kafe u nekada famoznoj Alma Ati, a sada samo Almati. Posmatrao sam sve te izvajane turove dok sam sedeo na sred ski-staze, kada mi je u leđa, klizeći, uleteo skijaš u punoj brzini, pa sam bukvalno jedva hodao sledećih par dana. Ha, reci kakav veleobrt u celoj fabuli? A mislio si da ću da ti pričam kako izvodim trikove na bordu i hvatam cave izgovarajući jeftine dvosmislene fraze? Ne. Nakon bolnog klizećeg starta i oporavka sam se vratio na klizanje na jednom od najvećih i najpoznatijih sovijetskih klizališta - Medeo. Sjajno mesto. Dosta predivnih gospi koje poput labuda klizaju i gledaju u pravcu zvezdanog neba. Kada je noć, naravno. Ali kao što rekoh - nije to avantura o kojoj nameravam da ti pričam. Ne leži moja avantura ni u činjenici da sam za mesec dana naučio sve o kojnskom mesu, odnosno običaajima drevnih Kazaka, Mongola i Tatara - kad to naučiš shvatiš da su svi oni voleli konje, konjetinu i ptice. Osim možda Tatara koji se razlikuju po malo. Svakako ne mogu nazvati avanturom opijanje po kafanama. Da, dobre su sojke. Grad se nalazi ispod venca zaista impresivnih planina. Po arhitekturi i sivilu, imaš trip da se Bog opasno navrzao na tebe i osudio te na večnu tminu naselja Braće Jerković, koje ne možeš da napustiš koliko god ti brzo vozio napred u pravcu zalaska Sunca. Ili svitanja. Poenta je ista. Sve vreme si u Jerkoviću, koji ponekad zaliči na Novi Beograd. Kapiraš? Almati je upravo takav. Lepota Kazahstana leži u neverovatnoj prirodi, oromnim planinčugama, kanjonima koji su nalik Grand Kanjonu, jezerima itd. Vredi zemlju videti zbog tih stvari. I zbog žena koje su dobre. Mentalitet - iznenađujuće sličan našem. Shvati to kako god želiš. Ali sve to nije adventura, zar ne? Adventura je u sledećem: Dana 14.01.2016 sam trebao da budem na letu za Bg preko Minska. I sve je delovalo da ću biti. Uljudno sam se čekirao. Namignuo gospi koja mi je overila prtljag. Uzeo svoju kartu i laganim korakom Saše Sabljića se uputio ka pasoškoj kontroli. Suze moje drage, zagrljaji i još jedno "vidimo se", a nikako "zbogom". Kao u nekoj zimskoj bajci Braće Grim, Samo ne lepoj bajci, već kao u onim turobnim, manje poznatim Grimovim bajkama gde se dešavaju volšebne i jezive stvari. Gospođa na pasoškoj je imala sasvim korektne udove, kao i oblik lobanje koji je bio prihvatljiv. Dok mi jepregledala pasoš, razmišljao sam o njenom životu i mogućnosttima koje joj pruža posao pogranične kontrole. Koliko li joj samo nordijskih vanzemaljaca namigne kada im kaže "srećan put"? I da li im kaže uopšte "srećan put"? "Saznaću to uskoro.", uobraženo pomislih dok sam jeo svoju "Kazahstan" čokoladicu obmotanu u plavi celofan. Vanvremenska čokolada, koja se siigurno može iskoristiti kao pogonssko gorivo za put kroz vreme, dobri moj Staćo. Ne šalim se ni malo. Kazahstanac je napravio pravu vorločku čokoladu. Da se vratim na put prave avanture. Gospođica je hladnokrvno ustala, uzela moj pasoš, a zatim ubrzanim korakom napustila svoju kabinu i isparila u obrisima svojih štikli. "Ah, kakav tur.. ", pomislio sam, prisećajući se možda i najboljeg pogranično-kontrolorskog tura, koji sam video u svojim putešestvijima po Japanu, no to je sada druga priča. Slušao sam mrtvu tišinu i počeo pomalo nelagodno da se osećam. Znaš onaj nelagodni osećaj neizvršene nužde u momentu kada ju je nikako ne možeš izvršiti. Kao kad te nastavnica Žabarka ispituje biologiju, a tebi se neverovatno ide u klozet. Taj osećaj. Nije bilo nikoga neko vreme, a potom se gospođica vratila sa jednim omalenim kazakom, kao i sa jednom glomaznom gospođom koja mi je u stilu ruskih negativaca u američkim filmovima rekla: -Ju ken nat flaj. Ju fejl tu redžister on d aRajvaaal. Ju mast vejt for d ofiser. Vejt hir! Da skratim priču i preskočim moj šok i moju nevericu - nakon 15 minuta pokupila me je pogranična policija i odvela u kancelariju. Vikali su na mene i govolrili mi da sam pravi podlac i da ne poštujem suvereni Kazahstan. Pokušavao sam da opustim situaciju kicoškim upadicama, kao i pokušajima da ih podmitim na sitno, no nije bilo nikakve koristi. Naprotiv. Vikali su većim intenzitetom. Iskulirao sam misleći - pa okej, platiću kaznu i otići na avion, kao u svakoj normalnoj zemlji, Ne i u Kazahstanu. Rekli su mi da moram da se pojavim na VOJNOM SUDU u deset ujutro, što je značilo tačno za četiri sata, Vratili mi pasoš i rekli da odjebem. I dan danas pokušavam da pronađem logiku u tome. Sutradan u deset se moja avantura nastavila u grobno hladnim odajama vojske Republike Kazahstan, gde je ušao omanji čovek sa šapkom , skinuo kaiš i stavio ga na sto, odmah pored kazahstanske zastave. Lupio je o astal nekom knjigom, sa koje se stresla prašina - KODEKS REPUBLIKE KAZAHSTAN. Pročitao mi je neke članove iz njihovog ustava, saopštio mi da ču sigurno dobiti kaznu koja iznosi oko sto eura. Odahnuo sam, misleći - okej mogu da platim i da kupim kartu za BG. Ne. -Ovde ti ssamo čitamo prava. A sutra ćemo zajedno ići u civilni sud, gde će ti se suditi za tvoja nedela. Pogani vorloče. Odlično, mislio sam se, jebavao sam se dva sata do ove kasarne, samo da bi mi saopštili ponovo da sam prekršio zakon i da zapravo sutra moram na sud. -Pored toga imaš pravo na besplatnog advokata kog će ti dodeliti sud. Preti ti i deset dana strogog zatvora sa poganim uzbecima, ujgurima i nitkovima tvrdog kova. Pri ulasku i izlasku iz kasarne prolazio sam mere obezbeđenja najsličnije onima u Američkoj ambasadi. Sve u svemu imao sam ulogu uhvaćenog na delu špijuna u vreme Hladnog Rata. Moram priznati da mi je to pomalo godilo. Pri povratku neki tip sa Kavkaza je hteo da me tuče jer sam presporo vozio za njegov ukus, ali nasmejah se vorločki. Nećeš mi ti pokvariti utisak o kvalitetnoj zajebanciji koju sam imao u prethodnih mesec dana, rekao sam. Avantura se nastavila sutradan. Čekao sam dva sata u prostoriji koja je ponajviše ličila na podrum OŠ "Veselin Masleša", u vreme kada smo mi u nju išli. Skoro da sam mogao osetiti miris uglja koji je utovarivao Garavi Rendžer Mile. Ipak, pored tog mirisa koji mi je evocirao uspomene i setu koja se u vidu rose manifestovala oko mojih očiju, ne mogu da kažem da je bilo i toplo u toj prostoriji. Naprotiv, bilo je vrlo hladno. Možda zbog činjenice da je napolju bilo -15. Ali to je sada već subjektivna stvar. Kada sam napokon došao na red, vojnik od juče me je uveo u kancelariju sudije. Ponovo su vikali na mene. Sudija je pričao pomalo na ruskom, pomalo na kazahskom. Ponašao se kao da mogu savršeno da ga razumem. Džuls mi je prevodila. Izgledalo je to ovako: -Da li znaš gde si? - upitao je sudija ptičijeg nosa i stava prosečnog orka. -U Kazahstanu? - pokušavao sam da delujem učtivo. Iskezio se, ne trudeći se da sakrije prezir. -Gde? Gde?! Koja je ovo ustanova?! -Sud. -Jeste. Zašto si ovde? Zašto!?! -Nisam se registrovao. -Tako je ! I sada mogu da te pošaljem na desed dana u zatvor. - okrenuo se ka Džulsari. - Devojko, ovo ti je dečko? Nisi mogla Kazahstanca da nađeš, a? Eee.. Zamišljao sam kako mu radim najpoganije stvari na svetu, ali sam se iskulirao da ne bih inhalirao isparenja urina u sledećih desetak dana. Na kraju mi je rekao da imam sreće i da samo moram da platim kaznu sto eura. Sledeći put će me osuditi na kaznu zatvora i zabraniti mi dolazak u Kazahstan na pet godina, tvrdio je. Koristio je svaku priliku da se iskezi i pokaže mi do koje mere prezire moju egzistenciju u njegovoj zemlji. Ponašao se prilično bahato i prema onom vojniku od juče, koji mi je sada delovao jadno i iznureno. Čovek je zaista umeo da napravi atmosferu u svojoj sudnici. Mislim na sudiju. I tako, Stajsone, završim ja u stanici policije nakon dobrih četiri sata, gde su mi vadili vizu na sledećih deset dana i odobravali mi da izađem iz zemlje. Narednih par sati sam proveo u čekaonici te njihove policije, razmišljajući o poslednjoj rečenici iz Orvelove "Životinjske Farme", odnosno o tome koliko je zapravo ona tačna. Da te podsetim - sve ovo desilo se samo zato što se nisam registrovao nakon ulaska u zemlju - iako sam pri ulasku u zemlju pitao emigraciono gde treba da se registrujem i dobio odgovor - ne treba, samo popuni listić (na kome je zapravo pisalo da treba:) ). U svakom slučaju, Kazahstan ima kvalitet i prirodu, ali je birokratija i više nego staljinistička. I za kraj - najbolja informacija: DO PRE DVE GODINE SU IMALI NORMALAN ZAKON GDE BI PRI IZLASKU IZ ZEMLJE (na aerodromu) PLATIO KAZNU ZBOG NEIZVRŠENE REGISTRRACIJE (kao i svuda) I ODMAH SE UKRCAO NA LET. IPAK, PRE DVE GODINE JE NEKO ODLUČIO DA TO NE TREBA TAKO, I UČINIO DA SVI TURISTI (dve hiljade njih u 2015, uključujući i sina jednog od ministara Hong Konga koji je bio 4 dana u zatvoru zbog toga) MORAJU DA PROĐU KROZ ISTO OVO ŠTO SAM TI JA U OVOM PISMU OPISAO. Hehe, reci koji SKEČ Kad ćeš da mi šalješ vilovnjačka pisma iz Hobitlenda? Blog mi trpi. Sila je jaka. Svetogrd