Bibby

Prošle gdine u julu smo momak i ja proveli dve nedelje u Rumuniji. Obišli smo Temišvar, dosta Transilvanije, Bukurešt, Konstancu, Vama Vehe, Tulču i po malo svega između. Putovali smo uglavnom stopom ili najjeftinijim vozovima. Naši utisci su generalno veoma pozitivni, mada verovatno zato što smo dobili ono što smo i očekivali. Temišvar, Bukurešt i Konstanca nisu na mene ostavili neki poseban utisak- lepi su, centri su lepo uređeni, fontane, parkovi, šetališta, poznata arhitektura, malo dalje od centra komunističke zgrade i sivilo. Ništa što neko ko je iz komšiluka ne bi očekivao. Transilvanija je već druga priča, bajkovita i prepuna istorijskog šarenila. Sinaia i nezaobilazni Peleš, Sibu, Sigišoara gde smo srećom došli baš u vreme srednjovekovnog festivala koji se odvija u starom gradu, Brašov i zamak Bran, pentranje po Karpatima u Bušteniju... Veoma lepa iskustva. Međutim, zemlja je velika i razlike među regionima su vidljive, nekad i drastične. Na silazu sa Karpata prema jugu smo viđali sela koja nemaju ni jedan asfaltiran put, sklepane drvene crkve, trošne kuće i čitava naselja koja su potpuno napuštena. Druga su delovala kao da su ostala u 19. veku. Iz razgovora sa ljudima smo zaključili da su im standard i prosečna plata gotovo isti kao u Srbiji, sa izuzetkom alkohola, duvana i goriva koji su drastično skuplji. Po mentalitetu su nam slični mada mi se čini da su donekle opušteniji i pristupačniji. Kultura stopiranja me je potpuno oduševila. Stopiraju svi, mladi, stari, majke sa decom, popovi, ma svi živi! Nepisano pravilo je da se vozaču da neki sitni iznos za vožnju mada nama kao turistima niko nije tražio. Deni, koji nas je vozio čitavih 200 km od Bukurešta do Konstance (iako mu nije bilo usput), nam je objasnio da je taj "nacionalni sport" uzeo maha za vreme Čaušeskua kada je javni prevoz bio praktično nepostojeći pa su se ljudi snalazili kako su znali i umeli. Vozovi su ok, idu često i na vreme, cene su pristupačne i većina zemlje je dobro pokrivena prugom. Primorje me nije oduševilo, mada može da se nađe za svakog po nešto.Mi smo tri dana kampovali u malom mestu na granici sa Bugarskom koje se zove Vama Veke (ili Vama Vehe, kako god) koje je poznato po gomili hipika, nudista, lakim drogama i svemu "što vole mladi". Čak neki ljudi tvrde da je tu bilo gnezdo revolucionara za vreme Čaušeskua Na stranu sve to, nas je privukla ideja o opuštenom kampovanju na pet koraka od mora i opuštena atmosfera, mada smo više videli porodice sa decom i po kojeg nudistu, nego oblake opojnog dima i ostalo što su nam napričali. Sve u svemu, što se primorja tiče moja preporuka je zaobići gradove i posvetiti vreme obilasku Istrije, antičke luke na pola puta između Konstance i Tulče (mi nažalost nismo stigli tamo) i obavezno uzeti turu kroz deltu Dunava iz Tulče koja košta oko 30e po osobi i traje ceo dan, sa prenoćištem u Sulini. takođe me je oduševilo koliko su Rumuni opušteni po pitanju kampovanja. Ako lepo zamolite čuvara parka, nekog lokalca ili šumara pustiće vas da kampujete gotovo bilo gde. Naravno trudili smo se da budemo neprimetni i odlazili smo sa prvim svetlom. U Tulči smo, recimo, kampovali na samom jezercetu kod ostrva, čak nas je čuvar parka obilazio da proveri treba li nam šta Sve što sam napisala je samo deo iskustva i naravno, površnog i kratkog boravka, ali Rumuniju svakako preporučujem kao destinaciju jer ima svašta da se vidi, pogotovo onima koji su ljubitelji prirode.

Ćao svima! Nova sam ovde, vidim da je tema stara ali možda se nađe neko ko bi mogao da mi pomogne. Elem, momak i ja planiramo krajem jula da putujemo vozom do Bukurešta, pa odatle Sinaia, Brasov, Sibiu i gde nas već put nanese... Zanima me kakva je situacija za kampere i gde i kako kampovati na tom potezu. Najveći faktor nam je novac pošto imamo prilično ograničen budžet.