Mesto za Putničku kuću nije lako odabrati. U igri je dosta faktora. Da li je dovoljno blizu Balkana, odakle je najveći broj putnika koji posećuju ovaj sajt? Da li se nalazi na raskršću puteva? Da li je u zemlji za koju nije potrebna viza ni putnicima iz Istočnog, ni onima iz Zapadnog bloka? Da li su tamo cene prihvatljive za naše mogućnosti? Da li tamo ima nešto zanimljivo da se vidi i radi? Kada smo sve stavili na papir, ispostavilo se da sve ove uslove, od svih mesta na svetu, ispunjava samo – Istanbul. Ali tamo smo bili prethodne godine. Na kraju smo odlučili da rizikujemo i odabrali Granadu.
I jedva smo se izvukli.
Broj osoba koje su noćile u kući: 219
Broj zemalja: 40
Ukupno trajanje kuće: 60 dana
Najmlađi posetilac: 14 meseci
Najstariji posetilac: 46 godina
Evo i pregleda broja putnika po zemljama iz kojih dolaze:
FINANSIJE:
Prikupljeno: 2.150 evra
Potrošeno: 2.230 evra
Od 2.150 evra, koliko je prikupljeno od donacija, otprilike polovina je sakupljena preko sajta, a polovina u kutiji za donacije u samoj kući. Evo detaljnog pregleda troškova, sa linkovima na račune.
Stanarina: 2 x 550 = 1.100
Struja za avgust: 79,84
Voda za avgust: 67,51
Struja za septembar: 163, 06
Voda za septembar: 156,15
Internet instalacija: 50
Internet za dva meseca: 85
Krečenje stana: 400 („pintura“)
Zajedničke stvari: ulje, šećer, so, brašno, šampon, sapun, toalet papir, prašak za veš, deterdženti, krpe, račun za mobilni itd: 127,4 evra
-------------------------------------
Ukupno: 2.228,96 evra
U septembru je bilo daleko više putnika nego u avgustu, pa smo prešli u crvenu tarifu za struju i vodu. U septembru smo potrošili 861 KW struje po ceni od 0,1389 evra po kilovatu, plus 21% porez i još neki nakarikani troškovi u vezi sa strujom (por potencia: 6,67 euro; alquiler equipos: 2,02 euro; impuesto de electricidad: 6,64 itd). Takođe u septembru, potrošili smo 56,35 kubnih metara vode, po ceni od 1,266 evra po metru kubnom. Gazdarica je rekla da tako nešto nikad nije videla. Nismo ni mi.
Zidovi su bili crni od znojavih šaka, svako malo neko ruksakom zakači zid itd, te smo bili prinuđeni da platimo krečenje. Sudeći po cenama u Španiji, koje smo pronašli na internetu, sa 400 evra smo još dobro prošli. Gazdarica je odbila da nas pusti da sami okrečimo.
Sve u svemu, finansijski smo se jedva provukli, sa minusom od 80 evra.
Prethodna Putnička kuća, u Istanbulu, donela nam je višak od 887 evra, o čemu možete čitati u prošlogodišnjem izveštaju. U međuvremenu smo platili kompletan redizajn sajta (500 evra), a kupili smo i fotoaparat/kameru za potrebe Kluba (Sony Cyber-Shot DSC-RX100, 560 evra), kojim smo snimali intervjue sa ljudima u Putničkoj kući. Prošle godine, u Istanbulu, imali smo veoma lošu kameru, pa je dobar deo video-zapisa jako lošeg kvaliteta.
ŠTA SMO NAUČILI
Granada se ispostavila kao dobro mesto za Putničku kuću. Alhambra je sama po sebi dovoljna da obezbedi velik protok putnika iz celog sveta, a jug Španije je dobra odskočna daska za putovanja u Maroko i dalje po Africi. Zahvaljujući jeftinim letovima, bilo je moguće stići i vratiti se za relativno male pare (oko 150 evra povratna avionom Beograd-Malaga).
Naučili smo da Putnička kuća, kada se organizuje u nekoj skupljoj zemlji, može da pokrije svoje troškove samo ako je puna. Ako nema dovoljno ljudi, neće biti ni dovoljno donacija.
Tokom prvog meseca, avgusta, Putnička kuća je bila poluprazna, zbog toga što sajt Kaučsurfing nije radio kako treba. Svi koji su radili u kući su svoje profile prebacili na Granadu, ali zbog neke greške u sistemu niko nije mogao da nas pronađe. Posle beskrajne prepiske sa administratorima Kaučsurfinga, ovo je proradilo tek početkom septembra. Otada je kuća bila puna, što se vidi i po troškovima za struju i vodu. Drugim rečima, naučili smo da bez Kaučsurfinga teško da bismo mogli da realizujemo projekat.
Naučili smo i da mnogi putnici nisu baš vešti kada treba pronaći kombinaciju jeftinih letova, te da sledeće godine svakako moramo istražiti sve moguće kombinacije za stizanje i to napisati na sajtu.
Naučili smo i da je atmosfera u Putničkoj kući daleko prijatnija ako imamo dnevni boravak u kome niko ne spava. S obzirom da je ovaj stan bio veći od prošlogodišnjeg, to je ovaj put bilo moguće, osim u periodima najveće gužve.
Naučili smo i da je stan nemoguće pronaći bez pomoći lokalca. Kad čuju strani naglasak, stanodavci automatski postaju sumnjičavi.
Naučili smo i da se Putnička kuća, jednostavno, ne može sakriti. Vlasnik stana će pre ili kasnije shvatiti šta se dešava, jer nema šanse da ugostite dve stotine ljudi za dva meseca i da to niko ne primeti. Neće saznati samo vlasnik stana, nego i ceo kvart. Međutim, ako bismo odmah rekli istinu, niko nam ne bi izdao stan. Zato vlasniku na početku moramo reći nekakvu poluistinu („dolaziće nam mnogo prijatelja i rođaka“), a kasnije paziti da stalno budemo tihi i mirni kako niko ne bi imao razlog da se na nas požali.
Naučili smo da je bolje da u kući imamo kutiju za donacije, u koju svako može da stavi koliko hoće, nego da se novac daje na ruke. Ljudima je često neprijatno da lično daju novac, boje se da su dali premalo itd, a kutija je anonimna, pa se izbegava ova neprijatnost. Jedini nedostatak je što ovako ne znamo ko je koliko donirao u kući.
Naučili smo da stanodavci često ne umeju da sabiraju. Tako nas je na kraju račun izašao više nego što je trebalo, jer je gazdarica pogrešila. Srećom, Marko je to primetio dok smo još bili u Granadi, pa smo je pozvali i dobili nazad 61,58 evra, uz izvinjenje.
Naučili smo i da je bolje imati više ljudi koji rade u kući. Tako se obaveze bolje rasporede, pa i mi možemo da putujemo. U Putničkoj kući je lepo, ali je veoma naporno tako živeti dva meseca. Ove godine su u kući dežurali, u različitim periodima, Kristina, Lazar, Laura, Milana, Marko, Inesa, Miloš.
Naučili smo i da je ovaj sajt, ovakav kakav jeste, veoma zastareo, nepregledan i nefunkcionalan. To je razlog što smo ove godine manje blogovali iz Putničke kuće: dodavanje novih sadržaja na sajt ide sporo i prava je gnjavaža. U toku su radovi na pravljenju nove verzije sajta, koja bi trebalo da bude spremna na proleće.
ŠTA DALJE
S obzirom da je i druga po redu Putnička kuća realizovana uspešno, bilo bi lepo da ovo postane tradicija, i da svake godine imamo novu, na novoj lokaciji. Zasad još nije izvesno gde će se sledeća Putnička kuća nalaziti i tokom kojih tačno meseci. Čim vidimo kako da se organizujemo, počećemo da radimo na tome.
