U tekstu koji objašnjava osnovne pojmove u fotografiji pomenuli smo termin kompenzacija ekspozicije. Ovde detaljnije objašnjavamo šta je to, čemu služi i kako se koristi.
Ekspozicija, kao što smo rekli, predstavlja odnos otvora blende i brzine zatvarača. Ukoliko iz nekog razloga morate da fiksirate jednu od ove dve vrednosti, drugu koristite da to kompenzujete.
Na ekranu digitalnog fotoaparata ekspozicija je predstavljena ili horizontalnom skalom po kojoj se kreće klizač, i/ili brojem koji ide od minus nešto do plus nešto. Ukoliko se klizač nalazi na sredini skale, odnosno ukoliko je taj broj nula, to je prirodna ekspozicija. Ukoliko vam klizač ode predaleko ulevo ili udesno, recimo zbog nečega što ste uradili sa blendom, morate da promenite brzinu zatvarača kako bi se klizač vratio na sredinu, i obratno.
Slika: negativna ekspozicija označava da će fotografija ispasti suviše tamna (podeksponirana)
Naravno, možda prirodna ekspozicija (nula, sredina skale) nije ono što želite. Skala predstavlja ono što je aparat sam procenio na osnovu senzora za merenje količine svetlosti. Ova skala je nešto što vam pokazuje gde se otprilike nalazite u pogledu ekspozicije, ali ona ne mora biti u potpunosti tačna, i ne mora odgovarati vašim namerama sa fotografijom. Moguće je da po jako sunčanom danu sve podesite tako da klizač bude na sredini - "idealna" ekspozicija - a fotografija ipak ispadne preeksponirana. Zato se morate osloniti na ono što vidite na ekranu, kao i na iskustvo i poznavanje svog aparata.
1. Kompenzacija blende zatvaračem
Kada znamo šta je dubinska oštrina i kako se postiže, možemo da shvatimo zbog čega postoje i otvor blende i brzina zatvarača.
Ukoliko želimo da izdvojimo jedan objekat tako da on bude oštar a ono ispred i iza njega zamućeno (malo polje dubinske oštrine), moramo jako da otvorimo blendu. Međutim, jako otvorena blenda propušta previše svetlosti u aparat, pa će ekspozicija biti prevelika a fotografija presvetla (preeksponirana).
Pošto smo blendu podesili i ne smemo da je menjamo (jer ćemo izgubiti efekat dubinske oštrine), ostaje nam samo da pomoću brzine zatvarača smanjimo vreme tokom kog svetlost ulazi u aparat.
Zato podesimo veliku brzinu zatvarača, pa će svetlost, iako preobilna, veoma kratko padati na senzor. Tako smo brzinom zatvarača kompenzovali velik otvor blende, pa slika ipak neće biti previše osvetljena.
2. Kompenzacija zatvarača blendom
Ukoliko slikamo nešto što se kreće, ili nešto što je statično ali se naša ruka sa fotoaparatom kreće (recimo - fotografišemo sa prozora voza), objekat koji fotografišemo može da bude zamućen.
Zamućenost usled kretanja (bilo objekta, bilo fotografa) zavisi od brzine zatvarača. Naravno, zavisi i od brzine kojom se objekat kreće, ali na to ne možemo da utičemo.
Što se objekat brže kreće, to nam je potrebna veća brzina zatvarača da bi on bio oštar.
Drugim rečima, svetlost koja se odbija od objekta treba što kraće da obasjava senzor fotoaparata, kako ne bismo na jednoj fotografiji imali više slika istog objekta: jednu dok je on u tački A, drugu dok je u tački B, treću dok je u tački C itd - jer to predstavlja zamućenost usled kretanja.
Ukoliko slikamo konja koji trči ili pticu koja leti, na njihovo kretanje ne možemo da utičemo. Ako želimo da na fotografiji ispadnu oštro, podesićemo veliku brzinu zatvarača.
Međutim, to znači da će svetlost veoma kratko ulaziti u fotoaparat, pa će fotografija biti suviše tamna (podeksponirana).
Zato ćemo kompenzovati brzinu zatvarača tako što ćemo više otvoriti blendu. Iako zbog velike brzine zatvarača svetlost kratko ulazi u aparat, jako otvorena blenda omogućiće da ta svetlost bude obilnija, pa slika ipak neće ispasti suviše tamna.
3. Šta je bolje - svetlija ili tamnija fotografija?
Nekog fotografa će verovatno strefiti fras kada pročita ovaj naslov, ali ne brinite, sve je u redu - pitanje nije filozofske prirode. Zapravo se radi o jednom praktičnom savetu.
Ukoliko ne možete da ocenite da li ste podesili odgovarajući ekspoziciju, uvek je bolje da se opredelite za malo tamniju fotografiju, nego za malo svetliju. Preeksponirana fotografija ima bele površine koje je najčešće nemoguće otkloniti. Podeksponirana fotografija jeste suviše tamna, ali korišćenjem alata kao što je Photoshop često se mogu osvetliti i tamniji delovi, jer se ta informacija često nalazi skrivena na fotografiji, samo je treba izvući dodatnom obradom.
Kada proučite naše uputstvo za Photoshop, znaćete i kako to da uradite.
Ukoliko je potrebno da se podsetite značenja nekih pojmova iz ovog teksta, pogledajte sledeće tekstove:
