Ovčarsko-kablarska klisura
Na putu Čačak-Požega, u prirodnim lepotama ogromne klisure koju gradi Zapadna Morava 
protičući između stenovitih vrhova Ovčara i Kablara, skriveno je mnoštvo manastira, crkava i kapelica, koji se jednim imenom zovu Ovčarsko-kablarski manastiri ili "Mala srpska sveta gora".
Tu su danas manastiri, metosi i crkve Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sretenje i Sveta Trojica na desnoj i Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje, i Nikolje na levoj obali Morave, a interesantna je i zbeg crkva "Kađenica" i crkva posvećena Svetom Savi sa izvorom lekovite vode.
Sami vrhovi Ovčar i Kablar predstavljaju upečatljiv prizor i odličnu priliku za planinarenje, a Zapadna Morava koja protiče između njih povremeno se proširuje u jezerca čiste, zelene vode, a povremeno se sužava i pravi rukavce preko kojih postoji nekoliko uskih visećih mostova.
Istorija Ovčarsko-kablarske klisure
U mnogima od manastira Ovčarsko-kablarske klisure postojale su prepisivačke škole (Sretenje, Blagoveštenje, Nikolje...), biblioteke i riznice, tako da su, zahvaljujući svojoj skrivenosti, u doba Turske vladavine predstavljali bitan faktor u očuvanju srpske pismenosti i kulture.
Kada su ovi manastiri podignuti, ne zna se pouzdano. Po legendi, prve manastire u klisuri su osnovali monasi dobegli iz Svete Gore, negde oko 1307. godine za vreme katalonske najezde na Atos.
Istorijski verovatnije je da se to zbilo posle Maričke bitke 1371. godine, ili za vladavine kneza Lazara. Posle pada pod tursko ropstvo, ovcarsko-kablarske svetinje su pružale utocište gonjenom narodu, pomagale u održanju vere i kulture. U manastiru Blagoveštenje se sastao Praviteljstvujušci sovjet, prva vlada ustaničke Srbije, a tu je i nakon propasti Prvog srpskog ustanka našao utocište i knez Miloš. Ovde se nalaze i dve pećine: Turčinovac i Kađenica, za koje su vezane price o zbegovima. Tu su Turci nakon bitke na Ljubicu 1815. godine pobili gomilu srpske dece koji su se tu skrili. U drugoj pecini su dimom pogušili žene, decu i starce koji su se tu skrili, pa je od tada prozvana Kađenica.
Vladika Nikolaj Velimirović, koji je dao veliki doprinos svim ovim manastirima izmedu dva rata, sabrao je njihove kosti u sarkofag i nacinio od Kađenice crkvu.
Kako stići do Ovčarsko-kablarske klisure?
Da bi se obišli svi ovi manastiri, najzgodnije bi bilo imati kola, jer su svi povezani asfaltnim putevima koji su relativno dobro obeleženi putokazima. Ali i ako nemate kola na raspolaganju, većina ovih manastira je situirana oko Ovčar Banje (na putu Čačak-Požega), pa kad stignete tamo možete ih peške obići.
U Ovčar Banju možete dospeti autobusom iz Beograda (nekoliko polazaka dnevno). Ako ste već u Čačku ili Požezi, odatle imate autobuse još cešće, cak i organizovane ture po manastirima i klisuri, a izmedu Čačka i Požege saobraća i oko 5 vozova dnevno, koji takode staju u Ovčar-Banji.
Čačak je, kao centar ovog regiona, odlično povezan autobusima sa svim većim mestima u Srbiji (autobusi iz Beograda na otprilike svakih sat-dva) i leži na pruzi Niš-Požega, a i do Požege možete veoma lako dospeti busom ili vozom - nalazi se na pruzi Beograd-Bar (bar pet vozova dnevno iz Beograda).
Za detalje oko buseva zovite autobusku stanicu Čačak (tel. 032 / 222-461), a za železnicki red vožnje pogledajte na sajtu http://www.zeleznicesrbije.com/.
Šta videti u Ovčarsko-kablarskoj klisuri?
Ovčarsko-kablarska klisura predstavlja prirodno dobro I kategorije i pod zaštitom je države. Pored prirodnih lepota ovog predela, meandara reke Zapadne Morave, veštačkih jezera i rukavaca koje reka ovde pravi i brojnih visećih mostova razapetih preko njih, beskrajnog zelenila i moćnih litica planina Ovčara i Kablara, 
ovde možete videti i mnoštvo kulturno-istorijskih spomenika, posebno manastira koji su tu, u špiljama i gudurama stenovitih grebena pružili sjajno utočište monasima za samoću i podvižništvo.
- Manastir Blagoveštenje
Potiče iz XVII veka i nalazi se na levoj obali Morave. Crkva posvećena Blagovestima Presvete Bogorodice oslikana je od 1602. do 1632. godine. Od starog ikonostasa sačuvan je rad slikara Mitrofana iz 1602. godine, prestona ikona Bogorodice sa Hristom.
- Manastir Jovanje
Posvećen je rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Nalazi se na levoj obali reke. Stari manastir, koji se prvi put pominje 1536. godine, porušen je 1959. godine i prenesen na današnju lokaciju.
- Manastir Preobraženje
Podignut je 1940. godine, umesto starog preobraženjskog hrama, koji se nalazio sa druge strane Zapadne Morave. Život u ovom manastiru organizovan je kao i u svetogorskom Hilandaru.
- Manastir Sretenje
Spada u jedan od starijih sakralnih objekta. 
Od kako je bio srušen, dugo je bio zapusteo. Obnovio ga je 1818. godine Nikifor Maksimovic, cija se grobnica nalazi u crkvi, a portret u riznici. Oslikan je 1844. godine, a poseduje i tri rukopisa iz XVI veka. Tu su, pored ostalog, Ostroška biblija, štampana u Rusiji 1571, i Triod, štampan u Trgovištu (Rumunija) 1694. godine.
- Manastir Nikolje
Sudeci po ostacima starog živopisa u priprati hrama i po nekim dokumentima, manstir je nastao pre 15. veka. Poznat je po freskama koje ukrašavaju unutrašnjost hrama. One u priprati su datirane natpisom iz 1637, a deo južnog zida oslikan je 1697. godine. U manastirskoj biblioteci se cuva nekoliko rukopisnih knjiga. U posebnom objektu uredena je manastirska izlozbena postavka sa predmetima (uglavnom iz XVIII veka) iz bogate riznice ove bogomolje.
