Eh, evo me opet za kompjuterom... posle povratka iz istocne Sirije u kojoj ne samo da nema kompjutera ni interneta, nego nema cak ni bankomata niti bilo kakvih institucija koje su ikada cule za kreditne kartice, tako da umalo krepah od gladi.
Dakle u Alepu se nadjosmo sa ostatkom drustva, zatim se malo razidjosmo, da bi smo se svi ponovo sastali u Damasku. Tamo smo se manje-vise svi posteno porazboljevali, odlezali par dana na krovu pod visokom temperaturom (spoljasnjom i unutrasnjom), oporavili se... ono sto prosli put nisam video u ovom gradu, a svakako je vredno pomena, jeste shuma ogromnih kaktusa u jednom od predgradja... ali kako mi fotke nisu pri ruci, o tome cu pisati kasnije.
Posto smo spakovali Jelenu na autobus za Alepo (evo bas sad procitah mejl da je uspesno stigla do Novog Sada, mada ne bez raznih peripetija i kidanja zivaca, ali sve je to deo igre, naravno) Bonnie i ja odlucismo da posetimo Liban, tacnije Bejrut. Tu su nam na granici lepo objasnili da devojke iz Hong Konga ne mogu da udju u zemlju, tako da dobismo shut-kartu i vratismo se u Damask. Ona je prilicno tesko podnela ovu diskriminaciju (sta cete, ne moze covek odma' da se navikne) dok je meni to bilo savrseno normalno, u sklopu moje duge istorije deportacija, odbijanja zahteva za vize itd.
Par dana kasnije, resih se ja da sam odem do Bejruta, a da bi bilo zanimljivije, da to odradim auto-stopom, a da bi bilo jos zanimljivije, poklopilo se da je to bio petak kada nista zivo ne radi i na putu uopste nema automobila. Prepesacio sam bar 20ak kilometara, procitao pola knjige "Samarkand" od Amina Maalouf-a, iznervirao se za medalju, dok se konachno ne ukrcah u kamion pun sirijskih vojnika, na kraju zavrsih u domu jednog generala gde sam ruchao, da bi me posle povela jedna zena iz Irana... i tako stigoh do granice. Na granici standardno "a gde su vasha kola, gospodine?" itd, u svakom slucaju lupishe mi besplatnu tranzitnu vizu na 48 h... tu je jedan debeli mafijash iz Iraka pokusao da zapodene razgovor sa mnom, na arapskom, to je bila greska, naravno nista se nismo razumeli ali je morao da me odveze do Bejruta :)
U Bejrutu pronadjoh jedan zgodan krov na kome moze da se spava za 3 dolara, kreveti su uglavljeni u metalnu konstrukciju ogromnog bilborda koji predstavlja neku zenu kako pere zube, ili jede cokoladicu, tako nesto...
