I tako napustismo Trondhajm i podjosmo za Svedsku...Prvo Ostersund, pa presedanje u Bracke (najdosadnije selo na svetu), a potom u 0:00 voz za Kirunu, najseverniju varosicu u Svedskoj! Ali, avaj, opet svedskim nocnim vozom, ili tacnije receno nocnom voznom cergom, za koju su ruski nefirmirani platskartni (III klasa) luksuz! Al' nekako pomerismo uspavanog imigranata i noge jednog metalca, te nadjosmo mesta da odmorimo dusu! A i dotle smo jedva prosli, jer se u prethodnom vagonu (pets allowed - vonj i smrdez) odigravao incident - borba pasa u zaru :)!
No, kratka noc prodje, udjosmo u zonu vecne svetlosti (vecnost = mesec dana) i eto nas u Kiruni! Mesto do zla boga dosadno i kicerica, ali okolina sjajna: tundre, zatalasane planine pod snegom i, sto je najvaznije, stalno sija sunce! A najzanimljivija stvar je Ice hotel, koji se nalazi na par km odatle...OK, nalazio se par kilometara odatle, jer je sad rastopljen. To je ogroman, ekstra luksuzni iglo, koji se svake godine ponovo gradi od leda iz obliznje reke i jezera! Led, skulpture i hotelski bar se preko leta cuvaju u dzinovskom frizideru u koji smo usli, tako da smo uspeli da osetimo bar deo atmosfere na -5 stepeni...
A sutra put pod noge, pa kroz Laponiju do Lulee (u kojoj isto nema nista - zaista ne znamo otkud ljudima da je Svedska kao nesto posebno, ovaj sever samo neke sterilne kucice - bar na osnovu sadasnjih istrazivanja - verovatno cemo malo promeniti misljenje posle Stokholma...). A onda busom do prvog mesta u Finskoj, jer Finci imaju ruske siroke koloseke, pa voz ne prelazi granicu. Na nasu veliku radost, busevi na ovoj relaciji behu besplatni uz IR kartu (sto ne rekose u Lonely planet-u), a vozaci krajnje ljubazni i odusevljeni nasim poreklom i putnickim entuzijazmom! I eto nas u Torniu, Finska... (...to be continued... )
