Njujorcani zovu svoj grad "Velika jabuka". Alma Ata, ili po novokazahskom Almaty, u doslovnom prevodu znaci : Tata Jabuka ili Otac svih jabuka :)
Na samom prilazu gradu, pojavljuju se veliki vocnjaci, uglavnom redovi stabala jabuke, kojih je , kazu nekada bilo mnogo vise. Po njima je grad i dobio ime.
Na Almatinskoj zeleznickoj stanici br.2 docekali su me Masa ( moj host) i Tair, njen decko. Buduci da sam ocekivao nesto poput naselja koja sam vidjao uz put, prilicno sam se iznenadio kad sam video koje vozilo me ceka. Mercedes :D
Sam grad se nalazi na samom jugu Kazahstana, u uskom pojasu izmedju planinskog masiva Tien Shan na jugu i velike stepe na severu. Zbog blizine Tien Shana, kise su veome ceste, a kroz sam grad protice i nekoliko reka, ili bolje recica. Klima je vise nego podnosljiva, temperature uglavnom ne idu preko 30.
Grad je moderan i puno se gradi, no kvalitet gradnje ne deluje narocito pouzdano, a i prilicno su podlozni kitchu. Postoje kako sirotinjske cetvrti, uglavnom prema stepi, tako i nove bogataske, koje se sire prema planinama. Alma Ata broji nesto manje od 2 milona stanovnika, no zbog uglavnom niske gradnje zauzima ogromnu povrsinu, tako da po duzini ima oko 25 km, a po sirini nesto manje od 20.
Inace, zelenije mesto nikad nisam video. U svakoj ulici postoji drvored, a u gradu ima vise parkova. Takodje, nedavno sam shvatio da ovde raste jos nesto zeleno. Marihuana :) Ima je na svakom cosku. Raste kao korov od planina pa do centra grada, no ovde narkomana i ostalih sklonih travi nema...
Gradske ulice su uglavnom ortogonalno rasporedjene i siroke, tako da nema saobracajnih guzvi, pa skoro nikada. Prevoz je poprilichno jalovo organizovan. Trolejbusi , tramvaji , i normalni autobusi vozaju se samo po dva glavna gradska regiona. Za ostale delove grada brinu se taksisti i "marsrutke", koje zasluzuju poseban pasus.
Termin Marsrutka, podrazumeva mnostvo razlicitih mini autobusa, kombija i slicnih vozila. Ima ih od vrlo prostranih i udobnih, do klaustrofobicnih mikrokombija u kojima se osoba visoka preko 175 oseca kao u koferu :) . Posadu marsrutke cine vozac i "decko", osoba koja je zaduzena za naplatu. Marsrutki ima svuda, idu na par stotina linija, a red voznje, kazu postoji, ali ga niko nije video :). Marsrutku mozete zaustaviti tako sto ispruzite ruku kad je vidite, a kad se vozite istom, morate da znate naziv mesta na kojem zelite da izadjete... ...cena marsrutki, kao i gradskog prevoza, krece se oko 15 dinara, u zavisnosti od prevoza.
Taksi sluzba u Alma Ati postoji, ali je drze Ujguri, i Kazahi kazu da je vrlo skupa, tako da Kazahi preferiraju da zaustave automobil (isto kao u Moskvi). Vozaci automobila koji zamenjuju taksije nisu nimalo pouzdani. Vole da se trkaju, nikad ne vezuju pojas, i neretko imaju razbijeno staklo sa suvozacke strane (u visini glave :) ). Omiljena zabava im je da oderu stranca, tako da bez dobrog Ruskog ili Kazahskog akcenta ne valja ni pomisljati na voznju. O Kazaskim vozacima nemam puno reci hvale. Vozacku dozvolu mozete kupiti na crno od Policije za oko 100 dolara cak iako niste nikada videli automobil, pa nije ni cudo sto svi voze kao nenormalni :) Inace, zebra (citaj pesacki prelaz) je ovde ugrozena vrsta, a pesak osoba koja pretrcava ulicu i na koju valja trubiti i turirati masinu :D ... Masine koje voze Almatinci su uglavnom lade, i za neverovati, Mercedesi, Bmw-i, i svakojake vrste dzipova. Ima se moze se :D
