Najuocljiviji detalj u Almatinskoj panorami, svakako je Alatau (tau na Kazahskom znaci planina) . Severni ogranak Tien Shana, sa najvishim vrhom Talgar (5070 m.) dominira gradom, i mami namernike u svoje krilo. Tako nismo odoleli ni Mi (studenti na praksi) pa smo u vishe navrata posetili ovu grdosiju.
Na upoznavanje sa Zayilinskim Alatau-om posli smo vec prvog vikenda u Kazahstanu.U pocetnom sastavu trebalo je da nas bude 5, ali Japanac Mitsuhiro je izgubio kljuch od stana, ostavshi zakljuchan sa devojkom iz Finske :) Posto nismo pojma imali ni gde ni kako da idemo, dozvolili smo domacinima da nam preporuce turisticku turu do Nacionalnog Parka Aksu-Zabagly. Na zalost, to je bila u potpunosti organizovana tura, tako da nismo imali puno slobode da samostalno istrazujemo. Na samom pocetku ekskurzije, morali smo da izdrzimo muke Tantalove. Naime, prvo su nas odveli na farmu nojeva :), u sred nedodjije gde smo dzedzali nekih 25 minuta dok su se Kazahi odusevljavali ( u autobusu je bilo 5 stranaca,ukljuchujuci nas trojicu), a potom na mesto gde je gomila euforicnih ljudi pecala ribu iz betonskih kanala (za nekih 600 tenge), gde smo se smarali jos nekih pola sata. Nas vodic je sve vreme odusevljeno pricao o lepotama i istoriji svakog sela , brdasca i jezerceta u okolini, sto kad bolje razmislim i nije bilo loshe. Drugovi iz Svajcarske i Engleske, zaspali su posle prvih 5 minuta njegovog monologa.Konacno,posle 3 sata voznje stiglismo na odrediste. Na mestu na koje smo se zaputili, recica Turgenj, milionima godina dubila je prekrasnu dolinu.
Sliv Turgenja cine tri reke (kojima nisam zapamtio imena) i mnostvo potoka, koji na vise mesta prave prekrasne vodopade. Nas vodic, koji je ocigledno bio vodic iu vreme Sovjetskog saveza, postrojio nas je sa bakama i decom, ne dozvolivsi nam nimalo slobode. Kretali smo se jako sporo, tako da smo posle vise bezuspeshnih pokushaja ubedjivanja naseg vodje da nam da slobodu, jednostavno nestali u zbunju :)
Ovo se i pored sumnji mojih saputnika, ispostavilo kao pametna odluka posto smo (za razliku od drugih), videli jedan od Turgenjskih vodopada,visok oko 35 metara. Sve u svemu, zadovoljni, prasnjavi i umorni, ne mnogo izgrdjeni,vratili smo se u Almatu.
Medeo i Shimbulak
Druga poseta Alatau-u bila je mnogo bolje organizovana. Bez vodica, za svega 30 tenge (16 dinara). Ovog puta isao sam sa Atilom (Madjarska), Steffenom (Nemacka) i Kamillom (Ujgurka koju sam upoznao dan ranije).
Medeo se nalazi na oko 15 km od Almate. To je drugo klizaliste po velicini u Aziji. Nalazi se na 1700 m nadmorske visine, i do njega voze redovne linije autobusa. Shimbulak je ski centar na oko 2300 m.n.v. oko deset kilometara od Medea. Odluchili smo se da uzmemo bus do Medea, a potom da pesacimo do Shimbulaka. Ispostavilo se da za ovu turu treba ceo dan (uzevsi u obzir da Kamilla nije bila u dobroj kondiciji). Verali smo se po obroncima Alataua, iznad ledene reke Baljshaja Almatinka sve do odredishta, a zatim nazad. Nismo izdrzali da ne pregazimo ledenu rechicu :) Vratili smo se u Almatu, pocrveneli kao rakovi igladni kao kurjaci, gde smo zahvaljujuci nashoj novoj drugarici jeli Saslik sa veeeelikim popustom :D
