Na 800-tinak km od Almate, na obodu pustinje Kyzil kum nalazi se Turkestan, koji je okarakterisan kao kulturno-istorijski fokus Kazahstana.
Mi, strani studenti (nas 7) odlucismo da proverimo zasto je to tako...
Ne znam kako, ali uspeo sam da ubedim svoje kolege iz zemalja razvijenog zapada da uzmemo karte za platzkartni do Turkestana. Oni naravno nisu ni slutili kakav je to voz :). Kad smo usli u voz, svi su bili poprilicno skepticni, ali su se posle prvih 5 sati u vozu potpuno otkravili, i poceli da se upoznaju sa lokalcima, da dele hranu i price...
Ako sam ja u dolasku iz Moskve bio atrakcija u platzkartnom, nas 7, iz 7 razlicitih zemalja bili smo spektakl :D.
Posle 22 sata voznje, stigli smo u Turkestan...
Tukestan je poznat po ogromnom mauzoleju iz 14-0g veka, posvecenog Hodzi Akhmet Yasauli-ju, sufi ucitelju i misticnom pesniku... Sam grad vise podseca na selo nego grad. Narod, vecinom Kazahi, navikao se na strance otkad je u gradu osnovan Turski univerzitet, na kome studira 400 Turskih i mahom Uzbeksih studenata, a u poslednje vreme ovo mesto Islamskog hodocasca izuzetno je poseceno od strane vernika iz Uzbekistana.
Koliko je Mauzolej vazan moze se videti po tome sto se njegova slika pojavljuje na svim novcanicama od 200 do 5000 tenge. Sam mauzolej je impresivno remek delo Arhitekture, i sa nekih 50 metara visine apsolutno dominira gradom.
Uglavnom, posto smo u nekoliko navrata posetili mauzolej, posteno se sprzili na 40 C pojeli par pijanih lubenica i saslika, bili na Uzbekskoj svadbi (na silu, posto se glavna ceremonija odrzavala u Hotelu gde smo bili smesteni), tu i tamo odspavali, posli smo nazad na stari dobri platzkartni :)
U povratku imali smo retku srecu da sa nama putuju dva Kazahska barda :P, pa smo uz pogled na nepregledne praznine Kazahstana slusali muziku sa tradicionalnog dvozicnog instrumenta dombre :D Vrhunski...
Vratili smo se u Almatu, siti i umorni, na kisu koju je samo Englez Dejvid docekao sa osmehom.
