Mesec dana zivota u Almati bilo je sasvim dovoljno da pohvatam neke osnovne podatke o zivotu u istoj...
Ziveo sam sa Ruskom porodicom na samoj periferiji grada, koji lokalci nazivaju Turkcin, zbog velikog broja Turaka i Cecena, koje sam i upoznao, i cak otisao na pivo sa njima :). Sto se porodice tice, deda je bivsi vatrogasac, heroj II svetskog rata, babushka bivsi dispecer, a mama se bavi distribucijom proizvoda Krke i Pharme (uglavnom slovenacka kozemetika). Sin je zbrisao u Atirau dva dana pre mog dolaska, a Masa, jedina osoba koja je govorila Engleski, otisla je u Norvesku 4 dana po mom dolasku... I tako sam poceo intenzivno da ucim Ruski...
U komsiluku su me vrlo brzo svi zapazili, i poceli da me zovu Slava i Mario :D.
Firma u kojoj sam bio zaposlen ovo kratko vreme, je preziveli, privatizovani deo gigantskog Kazahstanskog urbanistickog zavoda koji je nekada projektovao gradove po Kazahstanu... Trenutno je u vrlo dobrom stanju i radi na velikim projektima. Ja sam bio ukljucen u projekat novog centra bizarnog grada Aktau-a na Kaspijskom moru. Ulice ovog grada nemaju imena, orijentacija je pomocu brojeva mikroreona i brojeva blokova. Sam grad se vodom snabdeva iz fabrike za desalinizaciju koju pokrece nuklearni reaktor, a nalazi se u sred pustinje kilometrima od bilo cega :)... Moje "kolege", uglavnom Rusi i Ujguri, planirali su u prilicno Socijalistickom maniru...
Nacionalna kuhinja, koju sam imao prilike da probam, uglavnom se svodi na jela od testa, konjskog, govedjeg i jagnjeceg mesa, i siroke lepeze proizvoda od mleka... Tu su Bisbarmak (konjetina ili govedina sa testom i lukom), Lagman (testo sa povrcem i mesom), Manti (knedle sa mesom u sredini) i Plov (pilav), i naravno Saslik (varijanta rostilja). Postoji josh mnogo drugih jela kojima nisam zapamtio naziv...
Najkarakteristicniji mlecni napici koje sam probao su Kumis, i Shibat. Kumis je fermentisano konjsko mleko sa oko 10% alkohola, od kojeg ce prosecni Evropljanin pre povratiti nego se napiti, zbog izrazito jakog i isprva neprijatnog ukusa. Kasnije, covek se nekako navikne na ovo pice. Shibat je kiselo kamilje mleko koje mi se u principu svidelo, pa sam ga uvrstio u redovnu ishranu :)
Od Muzeja u Almati nema mnogo sta da se vidi.Nacionalni muzej Kazahstana, sa istorijskom kolekcijom od praistorije do Nursultana Nazarbaeva (danasnji voljeni predsednik), prepariranim zivotinjama, i presekom kroz prirodu ove zemlje, delom koji se bavi geologijom i etnografskog dela ( u cijem centru se nalazi prava Yurta)... Posle obilaska istog ostao je utisak da je najveci deo posvecen Nazarbaevu i eventualno drugom svetskom ratu...
Mali muzej tradicionalnih muzickih instrumenata nije loshe koncipiran. Neki od instrumenta se koriste i kod nas (npr. drombulja :) )
Muzej represije koji sam ocajnicki zeleo da posetim ostao je zatvorenih vrata...
Dok sam bio u Almati, odrzavala se utakmica svetskog kupa u fudbalu, izmedju Kazahstana i Gruzije. Iako ni ja ni vecina ostalih (izuzev Engleza), nismo fudbalski fanovi, otishli smo tamo. Posle labave kontrole, uzivali smo u ne toliko dobrom fudbalu koliko pogledu na planine sa visokih tribina :)... Gruzijski navijaci su kao da je to sasvim normalno, sedeli sa grupama Kazahstanaca i mahali svojim zastavama... Ni jednog incidenta...
Gruzija : Kazahstan - 2:1
Sve u svemu posle ovih mesec dana, puno novih prijatelja iz Kazahstana i sveta, prilicno je tesko otici, i mogu slobodno da kazem da sam zavoleo jos jedan grad... Nasmejana, zelena i otvorena, Almata je prijateljsko mesto...
