Selo između džungle i pirinčanih polja
7. 11. 2005. Muban Chom Bueng, krajnje prijatno i veoma lepo univerzitetsko naselje smeshteno izmedju dzhungle i pirindzanih polja u podnozhju strmog shumovitog brda. Muban inache znachi selo, ime je sastavljeno od rechi "ban" koju sam vec pomenuo u predhodnom izlaganju o Bangkoku - znachi "kuca", a "mu" znachi "mnogo", a ponekad i "svinja"... Naselje je sastavljeno od velikog broja bungalova, studentskih domova, parkova, jezera, sportskih objekata, kucica na stubovima (vecina kuca u Tajlandu, van gradova, se grade na stubovima). Na glavnoj ulici nalazi se niz specijalizovanih prodavnica i zanatskih radnji, restorana, nekoliko banaka, 1 poshta i 2 otvorene pijace, krajnje lepa policijska stanica i hotel. Sam kampus Muban Chom Bueng Rajabhat Univerziteta broji tuce zgrada i isto toliko fakulteta, jako lepo i moderno uredjenih.
Ono shto mi sigurno nece nedostajati kada se vratim kuci su banane. Ovde ih ima u izobilju i koriste se u svakodnevnoj upotrebi u svakom mogucem endemskom obliku i agregatnom stanju. To jutro sam za doruchak pojeo salatu sa kremom od banane, krekerima od sushenih banana, pohovane banane i... Bananu. :|
Nakon doruchka adjan Opas je mene i 2 shvedjanke poveo u celodnevnu turu po fakultetima. Posle upoznavanja sa predsednikom upoznali smo sve dekane i profesore. Upadali smo na chasove na sveopshte odushevljenje mnogobrojnih studenata. Ono shto je mene u svemu tome odushevilo je shto indeks ovog fakulteta nosi vishe od 3000 studenata odnosno, 1000 studenata i 2000 studentkinja!! Svi su obavezni da nose uniforme koje se sastoje od belih koshulja kratkih rukava, sa zlatnim bedzom univerziteta i znachkom fakulteta i crnih pantalona za mushkarce a crnih suknjica za devojke (koje chesto znaju da budu iznad kolena ;)), svaki dan osim srede, kada se oblache lezherno i sportski. Taj dan nas troje smo bili glavna atrakcija na univerzitetu. Posebno su se odushevljavali kad im se predstavim sa Pom Cu Bojan Krap, jer "Bo Yan" na Tai jeziku znaci "Ne bojati se nichega" ili "Bez straha" shto je i mene poprilichno odushevilo :D.
Dve studentkinje u uniformi na biciklu se vracaju kuci (Angun i Gift).
Upoznali smo i 2 kanadjana (Bryan i Liam), 1-og amerikanca (Tim) i jednu madjaricu (Szofi). Svo chetvoro profesori engleskog na univerzitetu. Bryan (inache soba pored moje) je ovde dospeo tako shto nije dobio posao u Japanu, i odluchio da predaje engleski par godina. Liam je doshao zbog Tajlandskog boksa ali kako nije mogao nikako da se sporazume sa suparnicima odluchio je da se zaposli kao uchitelj engleskog. Ne znam zbog chega je amerikanac tu.
Vec prvi dan stekli smo jako dobre prijatelje medju kojima se istichu Jeng (m.) i Fiat (f.). Oboje govore dobar engleski, i kontaju u Evropu jer oboje su bili na razmeni studenata u Shvedskoj. Ono shto svakako smem da istaknem kao trinaestu stvar je shto medju ljudima koje sam upoznao niko nema pojma shta je to Srbija i gde se nalazi. Znao je jedan Madjar koji stanuje u kuci preko puta moje, rodom iz Budimpeshte, ozhenjen Tajlandjankom - profesoricom na fakultetu, radio za UN 20 godina, sad je u penziji, peti strani stanovnik ovog sela. Za Shvedsku su pak svi chuli!
Ono shto je nama taj dan privuklo pazhnju je kavez sa odraslim primerkom makaki majmuna u njemu na sred studentskog trga! Prvo shto mi je palo na pamet je da je u pitanju nekakva lokalna atrakcija ali se ispostavilo da to nije sluchaj. Kada sam to poslepodne (neshto posle ruchka koji me je stajao 38 dinara) napustio prostorije Rachunarskog Centra u kojem cu raditi, i izashao na svetlost dana, zatekao me je prizor sachinjen od nekoliko desetina sitnih i krupnih makaki majmuna kako defiluju svuda oko mene. Pentraju se po banderama, palmama, zidovima i krovovima fakulteta. Neki kuliraju u senci palminog drveca, neki pak opushteno sede na sred puta i skone se ako bash neko hoce tuda da prodje. Manji primerci su plashljiviji ali jako nestashni, preturaju kante za djubre i vrishte naokolo. Ja sam odmah posegao za svojim foto-aparatom i krenuo da ih vijam. Moram da dodam da sam se osecao chudno jer sam za prisutne prolaznike ja bio glavna atrakcija a ne ovi devijantni primati. Naime, u dzungli na brdu iznad sela na chijem vrhu se nalazi Chom Bueng Pecina (inache lokalna atrakcija) zhivi kongregacija od ni 5 ni 6 nego par hiljada makaki majmuna koji svakog dana silaze na ruchak. Funkcija gorepomenutog muzhjaka u kavezu je da drzhi ostale majmune podalje od studentskog trga ili kantine jer je u ochigledno u pitanju neki krupan baja, verovatno poglavica, pa se ostali plashe da pridju 100m od kaveza. Takodje svuda mozhete kupiti velike krpene krokodile jer je to druga stvar koje se linzi plashe (ling na Tai jeziku znachi majmun) , pa nesmetano mozhete da prodajete banane na ulici.
Jedan ling opushteno uzhiva sedeci na putakazu pri izlazu iz sela.
Pre nego shto krochite na tlo Sijama morate biti svesni chetrnaeste stvari koju cu ovde izneti: zhivotinjski svet je ovde veoma raznovrstan i egzotichan. Pored raznovrsnih gmizhucih, puzajucih i letecih zglavkara razlichitih oblika i velichina nece vam nikako promaci mali fini oker gushteri chije su prirodno stanishte plafoni i zidovi. Njih chak ima i na 11-tom spratu studentskog doma u Bangkoku. Kljuchna stvar je da su 2 - 3 takva reptila uvek dobrodoshla u vashim prostorijama jer su im osnovna hrana raznovrsni gmizhuci, puzajuci i leteci zglavkari razlichitih oblika i velichina. Sitni i krupni vodozemci su chesta pojava a u dubljuim travama ne mozhete zaobici guje i aspide a pricha se i da ima krokodila. Poprilichno zdrave ptice proizvode egzotichne, ponekad bizarne tonove. Bele chaplje se mogu naci u senci svakog bivola ili krave (najcheshce domace zhivotinje). Pasa ima mnogo ali su krajnje miroljubivi. Machaka skoro da nema, najverovatnije zbog zhestoke konkurencije sa lokalnog brda, u vidu makaki majmuna.
Razjarena gomila sitnih primata opkoljava neduzhnu prodavachicu banana :)
Uveche su nas novostecheni prijatelji (Jeng i Fiat) i nashi domacini poveli na tzv. Night Market. Vechernja pijaca koja je vrlo slichna svakoj pijaci na Balkanu, jedino shto nema roma, kineza i rumuna. Roba je krajnje raznovrsna i poprilichno jeftina. Ponuda hrane obuhvata sve aspekte tajlandske kuhinje, a za oko su mi posebno zapeli przheni skakavci, bubashvabe, crvi iz bambusa i larve svilene bube. Obecao sam sebi da cu se jednog dana usuditi da probam taj specijalitet. Petnaesto, biljni svet svet je josh egzotichniji od zhivotinjskog. Zachinskim biljkama je nemoguce utvrditi poreklo. Povrce se nalazi u oblicima koji se protive zakonu gravitacije, ali sva sreca vecinu toga mozhete naci i u Srbiji ali daleko drugachijeg ukusa. Najvishe se troshi krastavac, paprika u milion oblika, crni i beli luk, pasulj i kupus. A shto se voca tiche, bestraga mu glava. Zamislite najgluplju stvar na svetu i zhmureci je nacrtajte levom nogom umochenom u 3 boje izabrane po sluchajnom izboru... E, ovde cete to sa crtezha sigurno naci u obliku voca. Za polovinu toga smo uspeli da otkrijemo engleski naziv. Stvari koje rade sa ananasom, mangom i papajom me uzhasavaju. Narandze dolaze u svim bojama osim narandzaste, a postoji i vrsta narandze koja je velika kao lubenica i zove se pomelo. Nisam imao pojma da kokosov orah mozhete u ishrani iskoristiti na 278 nachina. Bogatiji sam za josh bar 50 recepata kako spremiti banane i kikiriki. Postoje jabuke, ali su uvozne i jedu ih burzhuji. Sa voca za koje nismo uspeli da izvuchemo smislen naziv sam samo skrenuo pogled. Ono shto je svom vocu zajednichko je da je sve veoma veoma slatko, na shta nisam navikao kod kuce. Chak su i raznovrsni slatkishi previshe slatki za moj ukus. Chinjenica da im je shecer osnovni zachin pri svakom jelu, koje je chesto dovoljno slatko i bez toga samo opravdava Tajlanski poriv za ugljenim hidratima te nesumljivo Tajlandu pristaje naziv "Zemlja osmeha" iliti "Pakao za dijabetichare" (mada, svi uglavnom imaju lepe i zdrave zube prim. aut.).
U centru marketa neshto shto je tipichno za Tajland - ring za Tajlandski boks, koji je u tom momentu bash i sluzhio u tu svrhu. Inache pored tai boksa, sve druge sportske igre su uvezhene sa zapada. Najcheshce se igra badmington i svuda se mogu naci reketi i mrezhe. Dalje, fudbal je veoma popularan (redovno se prati Shpanska i Engleska Liga), zatim, mali fudbal, kosharka, rukomet itd... Za frizbi josh nisu chuli, jojo su hteli da pojedu a kad sam izvadio kockice za D&D hteli su da zovu miliciju :). Shalu na stranu, kocka je u Tajlandu strogo zabranjena a bilo kakvo kartanje u javnosti podlezhe sankcijama. Deca se od rodjenja vaspitaju da svojoj kraljevini mogu doprineti samo kroz drushtveno koristan rad. Sve me je to izvaredno podsetilo na imperijalistichki komunizam, ukoliko tako neshto postoji :).
Posle marketa, hranu koju smo tamo pribavili smo poneli do Inglish Hausa i svi zajedno vecherali u bashti. Vechera je bila bogata a za sve to sam morao da izdvojim neshto manje od 50 dinara. Tako je otpocheo moj tromesechni boravak u ovom zhivopisnom Sijamskom selu.
Na slici dole je rachunarski centar fakulteta za informacione tehnologje na kojem radim. Skrecem pazhnju da ono malo sivo shto sheta ispred nije pas :)
