13. 11. 2005. pokrajina Rachaburi. Rano ujutru u nedelju bez ikakve najave probudishe me da me vode u obilazak pokrajinskih hramova i znamenitosti. Nisam stigao da se ocheshljam a vec smo stigli u predivan park Nedeljnog Budistichkog Obrazovnog Centra, nedaleko od Chom Bunga. Gomila dechice, cirka 500 komada, strogo disciplinovani, svi u plavim uniformama i svi sa istim frizurama - dechaci kratko sa strane, malo duzhe na temenu, devojchice pazh. Takva je situacija u svim osnovnim shkolama u Tajlandu. Boje uniformi se menjaju u skladu sa uzrastom. Imali smo priliku da prisustvujemo jutarnjoj molitvi a posle toga su nam jedan profesor i isto toliko budistichkih monaha odrzhali kratku prezentaciju ovog obrazovnog centra u slici i rechi. Slozhili smo se posle shvadjanke i ja da bi prezentacija bila potpuna da je odrzhana na engleskom, ovako smo uzhivali u slikama a Djeng nam je preveo kljuchne momente.
Centar je osnovala monahinja. Vrlo poshtovana u ovim krajevima. U trenutku nashe posete ona je doruchkovala negde u Kombodzi. Pored uchionica i igralishta, pa celom centru koji se nalazi na ogromnoj povrshini su rasute brojne replike hramova i relikvija od najveceg znachaja za budizam. U roku od par sati mozete da pretrchite chitavu Indiju, propratite Budino zhitije od mesta u kom je rodjen do mesta u kom je zavrshio svoje puteshstvije. Objekti su izgradjeni do najsitnijeg detalja i krajnje verno predstavljaju original. Chuvena zlatna kupola hrama u kojem spava zlatni Buda, zapravo odlazi u Nibbanu
Buda koji spava na postelji od cveca, pokriven zlatnom svilom 
Odushevio me je i objekat koji se nalazi izdignut na platformi, chije stepenishte chuvaju tri ogromne troglave zmije. Na vrhu se nalazi statua Bude u stojecem polozaju, okrenutom prema zapadu. Oko platforme se nalazi desetak paviljona. U svakom od njih se nalaze velike pozlacene statue koje pokrivaju chitav Budin zhivot. U samom objektu na vrhu chuvaju se 7kg teshke Budine stope od chistog zlata. Zlatna stopala chuvaju se u bazenu sa vodom i laticama cveca. Kazhu da gutljaj vode iz tog bazena donosi srecu a ja sam bash bio zhedan...
Detalj sa jednog od objekata u vidu skulpture monaha
Putovanje nastavismo nedugo potom. Ovoga puta trajalo je malo duzhe i, s obzirom na to da smo se sedeli u prikolici pik-apa, vreme sam provodio odushevljavajuci se pejsazhima Rachaburija. Plantazhe banana, papaje, kokosovog oraha, povremene dzungle, pirinchana polja ispresecana stenovitim brdima koja su opet isharana brojnim pecinama. Put se u isto vreme pokazao i jako neudobnim jer su putevi suvi i zemljani, pa sam disao prashinu obogacenu vazduhom a povremeno sam bez ikakvog ritma udarao pozadinom u pod prikolice; ali sve to ulazi u rok sluzhbe :). Jednom smo se chak i izgubili ni u sred chega a sitacija me je podsetila na onu iz "Dece Kukuruza" samo shto smo mi bili okruzheni nekim tropskim zhitaricama. Nije bilo komplikovano vratiti se istim putem i pokushati ispochetka. Pon, drugar koji nas je vozio je za ceo dan vozikanja po chitavoj provinciji dobio od svih nas nekih 1000 dinara... Za gorivo i shminku. Interesantno je da se usput mogu sresti brojne radnje i radionice koje izradjuju simpatichne keramichke chedi kupole, sa raznim dekoracijama. U pitanju su pogrebna preduzeca, a keramichke kucice su urne za chuvanje pepela preminulih, jer svi budisti se kremiraju posle smrti.
U Tajlandu se na svakih par kilometera mozhe uochiti po neki zanimljiv objekat, hram ili ogromna bela budina statua na vrhu brda. Kada bismo se zadzhali 5 minuta kod svakog od njih, vratio bih se na posao kroz 6 meseci. Sledeca stanica Wat Prah Sian, hram sav u zlatu, okruzhen sa tri svetilishta. U jednom svetilishtu se nalaze hodonistichki kineski Buda (chitaj debeli) i zlatna figura devojke odmah pored. Zapalili smo svece i mirishljave shtapice, polozhili orhideje, sve po redu u njihovu chast. Prilikom ukazivanja poshtovanja Budi u hramovima, pored navedene opreme dobije se i malo parche pozlacene folije, koju treba da utisnete u statuu Bude, na deo tela koji odaberete. Svaki deo tela ima drugachije znachenje. Nisam se usudio da pitam... U drugom svetilishtu nalazi se stakleni sarkofag sa jos uvek ochuvanim telom pokojnog veoma poshtovanog monaha. Iznenadila me je ta chinjenica jer sam bio ubedjen da se svi Budini sledbenici kremiraju. Posle sam saznao da ni sam Buda nije kremiran. Njegove moshti su rasute svuda po svetu. Budin kazhiprst se trenutno nalazi u Koriji. U samom hramu nalazi se velika bela Budina statua. Koliko se ulazhe u izgled ovakvih hramova moze se videti sa slika
Unutrashnjost hrama Prah Sian
Oltar kojim dominira beli Buda
Veche smo dochekali nekoliko kilometara od Ratchaburija. Mestu u kojem se na vrhu stenovitog brda nalazi Tham Khan Kao - preko dana naizgled sasvim obichna pecina... Stvar se dodatno komplikuje kada nekoliko minuta po zalasku Sunca iz pecine izlece stotine miliona slepih misheva, i svi zajedno odlaze na vecheru negde u noc. Tada na nebu mozhete videti gustu neprekidnu liniju koja pravi veoma chudne oblike i talase. Da je upitanju stvarno ogroman broj slepih misheva pokazuje podatak da chitav taj spektakl sa neprekidnim rojem traje oko 3 sata!! Mesechina je pomogla da se misteriozna linija koja spaja stenu sa horizontom zabelezi na fotografiji
Posle svega toga za vreme prijatne vechere u Ratchaburiju, pokushao sam da se prisetim svih mogucih oblika i vrsta Budi kojima sam odao poshtovanje (zlatni, smaragdni, lezeci, stojeci, beli, crni, zeleni, drveni, debeli, Buda koji sedi, Buda na cvetice...) i samo sam mogao sa velikim nestrpljenjem i radoznaloshcu koja je izvrshila genocid nad 1007 machaka da slutim shta me dalje cheka...
