15. 11. 2005. Bangkok. Chim sam stigao u Tajland, Dr Tongdi (IAESTE shefica) mi je uruchila pozivnicu na proslavu festivala Loy Kratong u kampusu Univerziteta Kralja Mongkuta, koja ce se odrzati jedan dan pre samog festivala. 3 sata pre pochetka sam odluchio da se odazovem tom pozivu. Iz Chom Buenga do Bangkoga (razdaljina 130km) se stizhe za 2h kombijem (ono shto u Marina, Acketa i Lazar poznaju kao marshrutku) po ceni od 100 bahti odnosno 180 dinara. Vozhnja je krajnje ugodna, sedishta su udobna, rashladni uredjaji chesto rade na maksimumu, putevi su veoma prohodni sa mestimichno malo rupa... Ali pre nego shto sam stigao do kombi-stanice, gospodin Dzo, profesor softverskog inzhenjerstva iz Chom Bunga (inache na posdiplomskim studijama za PhD na Univerzitetu Kralja Mongkuta u Bangkoku) se upravo uputio kuci u tom pravcu, ponudio mi prevoz i usput me chastio vecherom. Krajnje prijatan chovek sa solidnim poznavanjem engleskog i chak 3 braka iza sebe. Na proslavu stigoh tachno na vreme da saznam o chemu se to zapravo radi (jer svi uveliko prichaju o sutrashnjem danu i Loy Kratong festivalu) a da pritom nishta ne propustim.
Loy Kratong festival je jedan od najvecih festivala u Tajlandu. Odrzhava se svuda u Tajlandu, za vreme punog meseca u osmom lunarnom ciklusu budistichke godine (inache je u Tajlandu 2548. godina). Tada se od palminih stabala i listova banane prave plutajuce saksije ukrashene laticama cveca, mirisljavim shtapicima i upaljenim svecama a chesto u njih stavljaju novac i iseckane nokte. Te saksije se nazivaju Kratonzima. Kratonzi se kada padne mrak, u noci punog meseca pushtaju da veselo plutaju u najblizhoj tekucoj ili stajacoj vodi a sve u cilju izvinjenja Boginji reka, jezera i mora zbog sveprisutne i izlishne eksploatacije vode na ovoj nashoj Zemaljskoj nam kugli. Ako mene pitate to je kao kada biste nekoga kome ste iskopali oko u znak izvinjenja lishili i drugog oka. Istovremeno se na dan festivala odrzhava izbor za najlepshe dekorisani kratong i, kako se Boginja reka predstavlja u obliku prelepe deve, odrzhava se izbor za najlepshu devojku festivala. To je jos i najzinimljivi deo celokupne sharade. Devojke oblache prelepe tradicinalne noshnje i pokazuju svoje neskrivene talente koji su najcheshce tradicionalni tai ples, pesma, izvodjenje kompozicija na nekom od tradicinalnih instrumenata a chesto i brzo pripremanje salate som tam.
Elem, usposhno sam locirao restoran u kojem je za studente IAESTE priredjena vechera. Besplatna klopa je jedna od stvari koju nikad ne bi trebalo odbiti. Jos u kombinaciji sa mufte prevozom do Bangkoka - zakon! Za stolom je sedelo dosta studenata (tuce odprilike) na razmeni iz celog sveta - Kolumbia, Ekvador, Irska, Shvajcarska, Nemachka... A chuo sam i da dve devojke, od kojih je jedna iz Bosne a druga iz Kazahstana uchestvuju na izboru za lepoticu festivala. Sa devojkom iz Bosne, Danijelom, sam se odmah pobratimio. Ona je dodushe iz Smedereva ali zhivi u Banjaluci ali joj naravno na pamet nije palo da to objashnjava vrsnim tajlandskim poznavaocima geografije. Ni ona ni ja srpski nismo zborili duzi niz dana tako da je osecaj bio vishe nego chudan, ali daleko od tog da nije prijalo. Ispratismo chitavo to deshavanje, navijasmo za najvatrenije lepotice a kada je doshlo vreme da se pushcaju kratonzi u vodu pravo da budem prva osoba na svetu celome koja bi ove godine pustila kratong u vodu su mi uskratili chelnici festivala koji su bili vodjeni suludom idejom da bi to trebala da uchini debela predsednica Univerziteta Kralja Mongkuta. Posto sam odoleo porivu da dotichnu gurnem u kanal, zadovoljio sam se chinjenicom da sam druga osoba na svetu koja je prva pustila kratong u vodu ove 2540 i osme godine. Tu tvrdnju potkrepljujem chinjenicom da je u Univerzitetu Kralja Mongkuta festival organizovan chitav dan ranije, iz ne znam kog razloga :) Kad je bal nek se slavi.
Na slici dole je devojka koja je bila moj favorit pre proglashenja pobednice a kasnije je njome i proglashena :) 
"Famozno" pushtanje kratonga u kanal
16. 11. 2005. Bangkok. Tu noc sam prespavao u studentskom domu kao padobranac i sutradan rano ujutru pokushao da sam pronadjem put do Ratchaburija odakle se posle lako stizhe do mog sela. U tome sam i uspeo, uhvatio sam taksi jer se sa autobusima jos nisam najbolje snalazio. Taksisti je bilo dovoljno reci Sai Tai Mai i za 70 bahti me je odvezao do Juzne Autobuske Stanice. Da sam ishao gradskim prevozom koshtalo bi me 14 bahti! Na autobuskoj stanici je bilo lako naci prevoz za Ratchaburi jer svaki shalter ima tablu sa imenima gradova ispisanim na engleskom. Samo kazhete "Ratchaburi gi baht krap?" dobijite cenu i vreme polaska. Do tada sam nauchio da brojim do 9999 na tai jeziku, i pokazalo se kao jedna od najkorisnijih stvari. Cjet sip cjet (77) bahti kosta karta u jednom pravcu do Ratchaburija. U autobusu koji podseca na nashe medjugradske, obevezan chlan posade je stjuardesa koja pored naplate karata, deli vodu za pice, slamchice a na kraju puta svi putnici dobiju vlazhne maramice. Klima uredjaj radi naravno na maksimumu. Toliki komfor za 120 dinara i 130km? Samo u Tajlandu! Po dolasku u Ratchaburi, isao sam od choveka do choveka i izgovarao ime Chom Bung (i samim tim vezhbao izgovor jer bi me svaki sledeci sve manje ispravljao), pratio pravce kazhiprstiju i ubrzo se nashao na mestu koje bi trebalo da je stajalishte za Chom Bunshki autobus. Dotle me je bukvalno dovukao jedan simpatichni i predusretljivi tai-chichica. Autobus je, gle chuda, ubrzo i doshao i po ceni od 20 bahti i 45 minuta mog zhivota me odvezao do zheljene destinacije.
16. 11. 2005. Chom Bung. Taj dan sam proveo potpuno isto kao i jucherashnji samo malo totalno drugachije. Ovog puta sam i ja uchestvovao u izradi Kratonaga. U izboru za lepoticu festivala, pak, nisam. Sa lokalnim drugarima i shvedjankama sam ispratio ovoga puta pravi festival, porinuo svoj drugi kratong u zhivotu i osecao se neizmerno odushevljenim povodom svega toga. U znak izvinjenja... Kratonzi u vodi...
