26. 11. 2548. Pokrajina Ratchaburi - zapad. Mister Dzo, pomenuti profesor sa Rajabhat Univerziteta i njegova lepsha polovina povezli su me toga dana u jedno simpatichno krstarenje shumama i nacionalnim parkovima na zapadu Ratchaburija, na samoj granici sa Burmom. Opchinjavajuci planinski krajolik u fantastichnoj izmaglici zimskog dana je velikoj meri upotpunjavao i poboljshavao zvuk starih sijamskih komunistichkih pesama iz kolkcije mister Dzo-a za koju mi je ovaj indiskretno napomenuo da su samo pre nekoliko godina distrubuteri i uzivaoci ove vrste muzika bivali hapsheni. Ja sam samo cutao i sa odushevljenjem pasivno uzhivao u svemu tome... I aktivno fotografisao... Shuma banane. U pozadini burmanske planine...

Nacionalni park Princeze Sirikit - Keng Som Meow.

Mister Dzo i zhena mu u parku Princeze Sirikit.

Josh malo nacionalnog parka Princeze Sirikit... Lokalni vandrokashi bivaju smeli te se izlazhu veoma hladnom potoku.

Nadaleko poznat izvor vrele vode - Bo Krun u blizini sela Suan Pun (u prevodu Pchelinja Bashta). Smatra se (a verovatno je i blagovremeno potvrdjeno) da je ova voda lekovita te mnogi stari em mladi tajlandjani dolaze da smoche noge i josh shto shta. Na izvoru temeperatura iznosi preko 50 stepeni po Celzijusu.

E mnogi mi nisu verovali a retki su bili spremni da poveruju da sam negde u Shri Lanci video crvene banane. U grupu nevernika spadaju i svi tajlandjani koje sam do tada sreo. Ovde u blizini Bo Kruna naleteo sam na jednu tezgu i skakao od srece kada sam ugledao grozd famoznih crvenih banana. Grozd je bio predposlednji a od uzbudjenja nisam ga kupio... Budala. Kasnije su se svi redom odushevljavali ovim dokazom da crvene banane - ipak postoje! Na fotografiji josh nisu zrele, kasnije poprimaju jos lepshu i jasniju nijansu crvene!

Kao Chom vodopadi. U prevodu ime znachi 9 koraka ili 9 stepenika, jer toliko slapova ima... Na chetvrtom mi je pukla papucha pa sam odustao od misije da potvrdim verodostojnost imena.

Sedeo sam na obali potoka i posmatrao slapove Kao Choma... Inercija sete...

Dok sam skakutao nazad na jednoj nozi po oshtrom i klizavom stenju em kamenju, neka silna ekskurzija tajlanskih srednjoshkolaca je sa sve odecom kompletno poskakala u hladne vode vodopada...

Takodje mi je Mr. Dzo skrenuo pozhnju da se ne valja vrludati duboko u shume jer je Burma militantna drzhava i mnogo vojnih i paravojnih (gerilskih) formacija patrolira shumama u kojima granica nikad nije jasno definisana. Susret sa takvom grupacijom zavrshava se sa mnogobrojnim komplikacijama koje se razreshavaju sa nekoliko desetina ili stotina dolara (pitam se da li to ukljuchuje i vizu za Burmu) ili bezhanjem glavom bez obzira. U blizini ovih nacionalnih parkova nalaze se jache skoncentrisane tajlandske vojne baze, vojnici su opusteni, shume mirne i svi srecni i veseli... U Chom Bung sam se vratio sa jednom i po papuchom uz zvuke americhkog kantrija kojeg je Mr Dzo veliki fan... Ih taj Tajland...