5. 12. 2005. Krung Tep. Evo me ponovo u Bangkoku, poznatijem kao Krung Tep medju tajlandjanima. Inache zanimljivo je bilo saznanje da Krung Tep u prevodu znachi Grad Andjela, i da je to samo skracen naziv a oficijalno ime je: Krung Thep Mahanakhon Amon Rattanakosin Mahinthara Ayuthaya Mahadilok Phop Noppharat Ratchathani Burirom Udomratchaniwet Mahasathan Amon Piman Awatan Sathit Sakkathattiya Witsanukam Prasit ... Ne, nisam nauchio napamet, pejstovao sam. :)


Danas je taj dugo ochekivani dan, ubedljivo najveci praznik u Tajlandu. Peti decembar, rodjendan Njegovog Visochanstva Kralja Rame IX Bhumibola - omiljenog od strane apsolutno svakog raba tajlandskog, najduzhe vladajuceg kralja u istoriji ljudske civilizacije (na tronu kraljevine Tajlanda je od 1956.). Njegova slika kao shto sam vec napomenuo se mozhe primetiti apsolutno u svakom pravcu vasheg pogleda. Razlog zbog kojeg ga ljudi toliko poshtuju i bukvalno vole je njegovo vishedecenijsko zalaganje za zemljoradnike, seljake i ratare. Patenirao je mashinu za nekakvu mashinu za navodnjavanje josh kao mladic. Interesantno je da je rodjen u SAD-u a odrastao i shkolovao se u Shvajcarskoj. Sredinom pedesetih dolazi u Bangkog i umnogome doprinosi prekidu krvoprolica surove vlasti nad tajlandskom omladinom. Tu ga krunishu i krene on vladati Tajlandom ali bez politichke moci jer Tajland biva uredjen kao parlamentarna monarhija po uzoru na Englesku. Jedina razlika je shto britnaci svoju kraljicu ne poshtuju ni 5% kako to chine tajladndjani prema svome kralju. Od tada svakog petog decembra i citavu nedelju pre toga Tajland upada u rodjendansku euforiju, ulice se kite lampicama, zastavama Tajlanda i zastavama kraljevkse Chakri porodice (zhuta zastava sa grbom kraljevske porodice u sredini).



Ispred svakog znachajnijeg objekta se postavlja kraljev portret na nekakav oltar ukrashen svim i svachim, kao shto se mozhe videti na slici dole - ispred Univerizteta Kralja Monguta, Severn Bangkok.



Taj dan je poznat i kao dan ocheva i svi koriste to vreme da provedu sa svojim porodicama. Kombi iz Chom Bunga vozi direktno u sam centar Bangkoka nedaleko od Velike Palate. Cilj mi je bio da odatle stignem do Univerziteta Kralja Monguta koji je poprilichno daleko, pokupim papire za produzhenje vize a zatim da se vratim u centar, nadjem se sa drugarom Djengom (ne Djenkom) a onda skitati Bangkokom i slaviti kraljev rodjendan. Do tada sam vec savladao jezik dovoljno da bes problema koristim redovne autobuske linije tako da sam bez problema svoj plan ispunio. Uspu sam caskao sa raspolozenim putnicima, kondukterkama i vozacima gradskih autobusa. Jos vise su raspolozheni kad chuju da farang pricha tai. :)


Gradski (open-air) autobus, sedishte ispred vozachevog!


Dok sam chekao Djenga odluchio sam se malo proshetati uskim centrom i fotografisati malo objekte oko gradske palate, gde se svakog minuta broj ljudi sve vise povecavao. Vecina se po pravilu oblachi u slavljenichko zhuto, i svi mashu pomenutim zastavicama. Chak sam i ja nabavio par, chisto da se uklopim u rulju.


Pijedestal sa ogromnim portretom kralja i kraljice u samom centru.


Perverznom igrom sluchajeva sam se zatekao pored zidina velike palate u pravo vreme da zateknem paradu kraljevske garde i kraljevske pochasne konjice i sve to zabelezim fotografijom. Pri tome sam se prilicno zaneo da nisam primetio da sam jedini koji stoji na toj strani ulice na kojoj se nalazi pochasna garda dok je sa druge strane silna svetina zasticena kordonom policajaca. Josh vishe sam se iznenadio chinjenicom da sam se u jednom momentu nashao tik pokraj gardista i nekih vojnih lica viskokih chinova koji su uprvo ispred mene izlazili iz velike limuzine tipa mercedes, a da mi pritom niko nije skrenuo pazhnju da treba odatle da se sklonim te sam odluchio da to uradim sam i predjem na drugu stranu. :)



Nakon toga Djeng i ja smo se usposhno sreli i odatle poshli u skitnju istochnim Bangkokom krcatim trzhnim centrima spojenim ultra brzom "sky-train" zheleznicom. Na slici - dve "sky-train" vozne trake jedna iznad druge a obe iznad bulevara...


Spomenik Pobede, jedan od najvecih trgova u Bangkoku, saobracajni chvor u kom se preplicu "sky-train", metro, autobusi i

automobili... Oh, da... Tu sam i ja.


Do zalaska sunca vec smo bili ponovo na Sanam Luangu, ogromnom trgu ispred Velike Palate. Svuda unaokolo prshtalo je od svetiljki i lampica, svetina se skupila u tolikom broju da nastani Novi Sad. Svece su se delile na svakom cosku jer tachno u 20 chasova (tj 2 sata uveche po tajlandskom rachunanju dnevnog vremena) ceo Tajland bi trebalo da blista njihovom svetloshcu. To se i dogodilo. Djeng i ja progurali smo se negde u sred trga naoruzhani sa o dva para sveca. U istom trenutku lampice su se pogasile i premijer Tajlanda gospodin Taksin je uputio chestitke kralju i svim tajlandjanima, svetlost sveca je pochela da se shiri ogromnim trgom a ceo Tajland je pevao jednu pesmu - u slavu svog kralja, dok je nebom prshtao jedan od najlepshih vatrometa koje sam ikada video. Vatromet se josh nije zavrshio dok smo se Djeng i ja probili do kombi stanice da bismo uspeshno uhvatili poslednji kombi za Chom Bung...


Digresija: sve shto se deshavalo to veche nije ovekovecheno fotografijama zbog loshe formatirane piratske xD memorijske kartice! Posle par dana istresanja besa, osbosobio sam karticu za dalji rad i nastavio uzhivati u pretvaranju detalja oko mene u digitalni format.
;)