Fenomen sa kraja XIX veka, svojevrsno svetsko cudo, transsibirska zelenica, kao sto je to bio slucaj i sa Orijent-ekspresom, oduvek je mamila radoznale samouke putnike. Suprotstaviti industrijske domete neukrocenoj prirodi, bio je inzinjerski poduhvat koji je pre licio na rezime naucno-fantasticnog romana. Valjalo je prokrciti sume, premostiti Volgu, Jenisej, Amur, nositi se sa mocvarama koje se zimi pretvaraju u nemilosrdne ledene pustinje, naci strucnu i dovoljnu radnu snagu, obezbediti sredstva, udovoljiti zahtevima revolucionara, pregovarati sa Kinezima. Trebalo je godina, vestine i jos stosta da bi se zeleznim putem sprovodio interes majke Rusije.
Dakle, osamdesetih godina XIX veka, evropski deo Rusije je bio prenaseljen, dok su ogromna azijska prostranstva zvrjala prazna. To je stvaralo probleme, kako ekonomske, tako i politicke prirode jer je multietnicki Sibir lako mogao izmaci kontroli carstva i postati nezavisna oblast. istovremeno, situacija na dalekom istoku je postala veoma povoljna za Ruse, jer je Kinesko carstvo bilo u krizi. Sve je to ponukalo mladog cara Aleksandra III da 1891. godine zapocne izgradnju gigantske pruge od Urala do Pacifika. Za ovaj projekat bilo je oformljeno posebno telo - Komitet sibirske zeleznice, na celu sa carevim sinom Nikolajem, a celom izgradnjom rukovodio je Sergej Vit. Konstrukcija pruge se odvijala simultano, sa istoka i zapada, a posao je podeljen na sedam teritorijalnih celina:
I SA ZAPADA
1. Zapadno-sibirska(1892-96 god, 1440km), od Celjabinska preko Omska do reke Ob, gde je nastao danasnji Novosibirsk
2. Centralno-sibirska(1893-98 god, 1920km), od reke Ob preko Krasnojarska pa do Irkutska
II SA ISTOKA
3. Usuri (1891-97 god, 800km), od Vladivostoka preko doline reke Usuri do Habarovska
4. Cirkum-bajkalska (1901-04 god), uz samu obalu Bajkala od Irkutska do istocne obale. Kratka, ali najzahtevnija deonica sa 39 tunela i preko 200 mostova. Pedesetih godina XX veka deo pruge od Irkutska do luke Bajkala je potopljen usled poplava Angare, pa je izgradjena deonica od Irkutska do Sludjanke, tako da je jedan deo stare cirkum-bajkalske deonice (luka Bajkal-Sludjanka) izgubio status glavne magistralne pruge, sad se koristi za promet robe i kao turisticka atrakcija.
5. Trans-bajkalska (1895-1900 god, 1072km), od istocne obale Bajkala, preko Ulan-udea i Cite do Amura
6. Amur (1907-16 god), uz tok reke Amur do Habarovska
7. Istocno-kineska (1897-1901 god, 1440km), od Cite preko Harbina do Vladivostoka. Ovom deonicom bi se put do Vladivostoka skratio za oko 600km, ali preko kineske teritorije(Mandzurije). Zbog krize u Kini, Rusi su izvojevali ovo parce pruge tako da su vozovi mogli nesmetano da saobracaju tuda. Medjutim zbog stalnih politickih zadjevica ipak je na kraju zazivela amurska deonica, duza, ali celokupno na teritoriji Rusije.
(slike i mape mogu se naci na www.transsib.ru)
Ceo poduhvat je promovisan, sa sve fotografijama i luksuznim vagonima, na svetskoj izlozbi u Parizu 1900 godine, gde je fascinirao svet. Realnost je, u tim pocecima, bila malo drugacija. Pruga je na nekim delovima, zbog surovih uslova, popustala, pa su nesrece bile ceste. Zbog duzine rute, putnici su neretko ostajali bez hrane i vode. Ni svi mostovi preko reka nisu bili zavrseni, tako da su do 1916. putnici morali da presedaju u brod.
Posle revolucije, a pogotovo posle II svetskog rata, pruga je sredjena i razgranata, tako da vozovi idu i do Pekinga trans-mandzurskom (preko Cite i Harbina - samo nadovezana na istocno-kinesku) i trans-mongolska(odvaja se kod Ulan-udea, pa preko Mongolije) . Grananja pruge kod Novosibirska omogucuju direktno ukljucenje na Svileni put, preko centralne Azije (Kazahstan, Uzbekistan...) .
Jos jedan interesantan poduhvat bio je BAM (Baikal-Amur), zavrsen tek 1991. godine. Pruga se odvaja kod Krasnojarska, ide preko severnog dela Bajkala, pa sve do Amura i Pacifika i prelazi najnepristupacnije moguce terene na zemlji!!! Transsibirska zeljeznica je definitivno ispunila svoju svrhu: u periodu od 1891. do 1914. preko 5 miliona imigranata naselilo je Sibir. Omogucen je i transport robe (danas je deonica Omsk-Novosibirsk najfrekventnija transportna pruga na svetu), a bogati sibirski rudnici su poceli masovno da se eksploatisu. Od tada je transsibirska pruga zila kucavica Rusije!
