Zivahna atmosfera u vozu, svi se oblace, doteruju, kupatilo prebukirano. Ipak, treba se srediti pred izlazak u grad... Oko nas jos uvek tajga, razbacane kolibice, neobican prizor - groblje u sumi. Odjedanput, stanica Tomsk-1! Stigli smo!
Covek bi rekao da je Tomsk fini mali gradic, okruzen gustom sumom na obali recice Tom... A kad ono, grad ima 500.000 dusa, a Tom je siri od Dunava! Stanica lepa, ali oko nje - prilicno gadnjikavo - Stara Detelinara :) Srecom, prvi utisak ovde vara! Kako krenusmo ka centru, oko nas pocese da se pomaljaju zivopisne drvene kucice, a potom glavna ulica sa grandioznim zdanjima prvog sibirskog univerziteta (osnovanog 1880 i neke), fontanama, parkovima, trgicima... I tako se mi smestismo u hotel "Sputnik" posle duze peripetije, jer gde got pitasmo, rekose nam "U nas mest njet!". Da li je to Tomsk prebukiran ili se radi o cuvenom rusko-socijalistickoj paranoji prema strancima - ostace misterija. U kupovini karte nam je otislo dobranih par sati (ruski redovi su neverovatni!) i krenusmo u istrazivanje! Taj i naredni dan sve iznenadjenje za iznenadjenjem! Onaj ok-ali-nista-posebno grad koji smo videli pri izlasku iz voza pretvori se u jedno od najinteresantnijih mesta! Gomila kitnjastih drvenih zgrada, kao od cipke, citavi kvartovi zivopisnih kolibica i crkvica, impozantni trgovi, memorijalni spomenici u ogromnom parku sa bezovim sumama sa pogledom na nepregledne tajge i naravno mocni Tom, divno setaliste uz reku, velika trgovacke cetvrti... Atmosfera u gradu - vandredna! Studenti trce na sve strane, Tomska filharmonija svira na stepenistu svoje zgrade - ulicom se ori uvertira za "Seviljskog berberina"...
Grad je sjajno organizovan - autobuscici stalno zuje tako da svuda stignete za cas za sitne pare - iako je grad prilicno velik (samo glavna ulica je duga oko 4 km, a centar se proteze jos i oko nje). Svuda je guzva, ali ne i hektika, svi su opusteni i nema zastoja. Cene - kao i kod nas, hrana jos jeftinija (kompletan rucak - borsc, losos, kolac i pice - za nas dvoje ispade oko 200 rubalja, tj. oko 500 dinara!). Covek bi rekao: Sibir, daleko, zaostalo... Kad ono tamo sve radnje rade nedeljom do osam uvece! Robe koliko ti dusa zeli, MP3 diskovi, najveca knjizara koju smo u zivotu videli, bankomati na svakom cosku, kiosci sa palacinkama... Jedino kad malo zalutate na periferiju, deluje sablasno - ljudi sa modricama na licu, velike socijalisticke zgrade, raspadnute kolibice i nove zgrade od crvenih cigljica... A jos malo dalje - pocinje suma... Sjajan osecaj - ogroman grad - a usred divljine! I tako dodje vreme da se dalje podje, ceka nas jos dalek put...
