I tako se otisnusmo za Kinu! Prvo voz za Citu, pa odande poslednji ruski voz (Cita-Zabajkalsk, sa imenom "Daurija") - najlepsi do sada! Druga klasa, potpuno novi vagoni, jos nisu skinuli ni sve najlone sa sedista, vecera u kupeu, pribor za pranje zuba, sapuncic, besplatne novine... Perverzija, sve smo se neprijatno osecali! I onda Zabajkalsk... Kraj sveta, selo prasnjave ulice, k'o iz kaubojskih filmova...A ljudi ljubazni, neki taksista nas dzabe prevezao i odusevio se kad je cuo da smo iz Srbije! Bas coveku bude toplo oko srca kad ga posle skoro 10000 km neko prepozna i obraduje mu se! Dakle, pravac autobuska stanica, najgori WC u Aziji (niz opojnih betonskih rupa bez vrata), pa na bus za prvo mesto u Kini - Manzouli.
Granica je posebna prica! Sve deluje vrhunski izorganizovano, ali izgleda samo za Ruse i Kineze... Mi smo naravno bili jedini stranci ovde. Kod ruskih carinika, sve je proslo ok, sve su skontali, znali za "poslovno za" klauzule u pasosima, sve super... A Kinezi, pravo veselje! Mi tamo ispadosmo glavna atrakcija! Nismo mogli da poverujemo da nijedan od 20 carinika (koliko ih je sa cudjenjem listalo nase pasose) nikad nije culo za Srbiju ili Jugoslaviju!!! Pa se smese, a mi im sricemo S-R-B-I-J-A... Pa kazu "Samo malo...", pa zovu kolegu, pa ovaj gleda pasos, smeje se on, smejemo se mi... Pa tako jedno pola sata! A onda kuc-kuc u kompjuter, pa se jedan odusevi i rece "Belgrad!"... Pa pogleda vizu, pa opet kuc-kuc po tastaturi, pa toki-voki... I za jedno pola sata, veselo se pozdravimo sa nasim carinicima i sedosmo opet u autobus, sa pecatom u pasosu... Dobro dosli u Kinu!!!
U busu upoznasmo Gesera, Burjata iz Kine, koji studira istocne jezike u Ulan-Udeu i sad posle godinu dana ide kuci... Malo engleski, vise ruski i mi se zivi izdivanismo, a kad stigosmo u Manzuli, on nas odvede kod svog drugara koji drzi bujratski restoran, pa se najedosmo za medalju.
Posle nam je pomogao da izvadimo karte za dalji put, kupio nam pokloncice, sok i voce i otpratio nas na voz za Harbin uz obavezno mahanje... Neverovatno kako divnih ljudi na ovom svetu ima, prosto nismo mogli da verujemo! I na stanici u Manzouliju smo bili posebna atrakcija - svi nas zagledaju i smese se, cudno im... Posto smo cekali tamo koji sat, tu se zgodio i My, Kinez koji se vracao sa kursa ruskog jezika iz Krasnojarska, tako da smo se zivi izdivanili (naravno na ruskom) i sa njim... I jos jedna napomena: ako idete u Kinu ovuda, znajte da se evri mogu promeniti samo na jednom mestu u centru, a da bankomata nema... Dosta nezgodno, osim ako ne naletite na Gesera koji ce vam pomoci da pronadjete pravu menjacnicu!
Prvi voz u Kini - Manzouli-Harbin, hard-sleeper, nalik platskartniju, samo sa sest lezajeva (3+3). Super, cisto, gomila veselih Kineza, potpuno drugi svet... Nista nikog ne razumemo, oko nas stepa, zatalasana Mandzurija, razbacane jurte i stada ovaca, krava... A kad se probudismo, soliteri, carstvo ogromnih staklenih zgrada - Harbin!
Tu dosta uspesno uz ruke, noge i pripremljene ceduljice sa nazivima voza, klase i destinacije na kineskom dobismo karte na neverovatno naguzvanoj stanici i proteglismo noge do jedine ruske crkve u Kini, u vrlo neobicnom okruzenju, pa odjurismo na nas super-luksuzni brzi voz za Peking, kroz onaj haos od harbinske gungule i vreve... Uzgred, i ovde smo im bili vrlo atraktivni, u prodavnici su nas zamolili da se slikamo sa njima za reklamu! Tako da se ne iznenadite kad u Harbinu na plakatu za supermarket vidite Gogu sa prodavcem kako razgleda proizvode :) !
