....zvuci kao otrcana fraza, ali ja se uvek vrlo iznenadim kad se tako nesto desi. Danas sasvim slucajno u jednoj prodavnici tehnike sretnem druga iz gimnazije! Drugar odavde i ja gledamo aparate i on meni, cini mi se da ovi pricaju ko nasi.., i tu nas i oni cuju i prepoznasmo se. U gradu od preko 8 miliona ljudi! A to je bio samo uvod za danasnji dan i sretanje nasih ljudi skoro na svakom koraku. Ne znam da li su se danas nesto posebno razmileli po Njujorku ili nas stvarno toliko ima ovde. Posle ovog susreta, sretnemo na ulici jos jednog decka iz Novog Sada i na kratko procaskamo pa zatim sretnem troje Pirocanaca na Tajms Skveru, zavrsili s work & travel-om i koriste zadnje dane da razgledaju NY, a zatim me jos nekoliko puta "osinuo" srpski jezik po usima tokom muvanja po gradu danas. Nekad mi bude zanimljivo da na kratko stanem s ljudima kad cujem da su s nasih prostora, ali nekad pomislim pa i zasto bih bas sa svakim morao koju progovoriti; verovatno mnogima to ni ne predstavlja posebnu zanimljivost.
