Cim sam uhvatio 2 i po slobodna dana, odlucio sam da kidnem iz Njujorka. Ovog puta je odluka pala na Washington. Najjeftinija varijanta iz Njujorka do obliznjih vecih gradova kao sto su DC, Boston, Filadelfija, Baltimor, su busevi iz Chinatown-a. Krecu sa nekoliko mesta na Menhetnu i vrlo su cesti. Do Washingtona je povratna karta 35$ a treba oko 4 sata i 20 min da se stigne. Sa Menhetna se za cas prelazi u Nju Dzersi, a zatim se ide autoputem i usput prolazi kroz drzave Nju Dzersi, Delaver i Merilend. Put nije mnogo uzbudljiv jer uglavnom ne vidite nista sem ograde autoputa ili guste drvorede s obe strane, a s vremena na vreme iskoci sa strane benzinska pumpa sa odmoristem i prodavnicama. Prva stvar koju sam uradio kad sam stigao je da sam posle 3 minuta hoda vec potpisao peticiju protiv globalnog zagrevanja :) Washington mi se odmah ucinio kao cist, uredan (bar po centru), nov grad, ali znatno mirniji i neuporedivo manje zivlji od Njujorka.
Nasao sam se s prijateljicom iz Finske, koja trenutno zivi u DC-u i koja je bila odlican vodic tokom dva dana, uzinali smo negde na prostoru izmedju Capitol Hilla i Washington spomenika (to je onaj visoki obelisk) i smislili kojim redom da krenemo. Posto se muzeji zatvaraju rano, zaputili smo se najpre u Smithsonian, a ja sam odabrao Smithsonian Air & Space museum (Aero-svemirski muzej). I sta da vam kazem, kad je medju prvim stvarima koje sam ugledao originalna kapsula iz koje su Armstrong i drugari krocili na Mesec!
Bilo je tu jos mnogih originalnih letelica i delova letelica, ali i replika Sputnjika i ostalih sovjetskih svemirskih dostignuca. Kroz jedan modul se moze i proci i videti unutrasnjost u kojoj su obitavali astronauti. Dalje se mogu videti originalna odela astronauta pa hrana koju su jeli tokom puta (kesice u kojima su vakumirane kocke na kojima pise "pita od ananasa", "govedina sa sosom od brusnica" i sl.), pa cak i sistem za kupanje i i obavljanje nuzde u bestezinskom stanju :) Na donjoj slici kada se uveca moze se videti i konzerva neizbezne Koka Kole posebno obradjena za laksu konzumaciju u svemiru.
Tu su naravno i multimedijalne sobe gde se mogu odgledati dokumentarci o istrazivanju svemira, planetama, zvezdama i nauciti svasta o proslim i planiranim projektima, o Zemlji, o Mesecu, o satelitima, telekomunikacijama i ostalim propratnim stvarcicama svemirskog doba. Pored svemirskog, obisao sam jos neke muzeje i galerije i napario oci umetnoscu i kulturom, od renesansne Italije preko flamanskih majstora do indijanskih rukotvorina i narodne nosnje. Sramota me da kazem da mi je u Njujorku jos vise svega ovoga pred nosom, a sem Metropolitena, jos mi se nije dalo da posetim ni jedan drugi :) Moracu da promenim to... U blizini Smithsonian kompleksa je i Capitol Hill sa zgradom americkog Kongresa. Velelepna bela zgrada, s lepim parkicem ispred, ljudi razgledaju, sija Sunce, veverice skakucu po travnjacima, reklo bi se kao da je u pitanju parlament neke srecne tropske zemlje koja nikoga ne dira i u kojoj svi zive u blagostanju...
Kod jezerceta koje se nalazi ispred zgrade postavljeni su satori raznih demonstranata (Irak, abortus, globalno zagrevanje...), a da je i ovde sve daleko od savrsenog, moze se videti na ovom detalju iz jezera:
Obilazak drzavnih znamenitosti SAD-a nastavlja se setnjom uz Belu Kucu...
Washington Monument...
World War II Memorial (Memorijal posvecen Drugom Svetskom Ratu) i famozni Linkolnov Mauzolej...
sa kojeg se pruza fenomenalan pogled na ceo kompleks:
Sve ovo deluje vrlo monumentalno i mocno, sto je valjda na neki nacin i osmisljeno da bude bas takvo. Jer ipak, valjda najmocnija sila na svetu mora da pokaze malom coveku na svaki nacin tu svoju moc... Frustrirajuca stvar za ovaj grad je sto na primer tu po centru ne mozete da nadjete obicnu prodavnicu. Tako sam npr. sok i grickalice na kraju kupio u apoteci (!?). Ljudi koje sam tamo upoznao su mi odmah ukazali na cinjenicu da su i preko 70% stanovnika glavnog grada crnci, te da je ovo grad sa vrlo visokom stopom kriminala i sa cetvrtima u koje belci bukvalno ne treba da idu, ako hoce da ostanu zivi. Zaista cudno za politicko-administrativni centar jedne svetske sile. Segregacija drustva po rasi je izrazena - crnci su radnicka klasa, belci upravljaju i zive u posebnim cetvrtima sa obezbedjenjem. Naravno ovo je generalno govoreci, uvek postoje izuzeci. Nocu nema prevoza (metro ide nocu samo petkom i subotom), taksi zovete telefonom i moze se desiti da cekate i pola sata i vise, a nisu ni svi taksisti voljni da voze u sve delove grada. Tako da bi moj brzopleti zakljucak bio da je lepo posetiti i videti, ali za zivot u SAD, svakako izabrati neki drugi grad. U Washingtonu naravno ima jos interesantnih stvari koje ja nisam stigao u dva dana da vidim. Jedan od simbola grada su i pande u zoo vrtu, koji je jedan od retkih na svetu u kojem im je uspelo da pande (zivotinje vrlo osetljive na zivot u zarobljenistvu) dobiju mladunce. Pretpostavljam i da je u maju grad narocito lep jer tada traje cvetanje stabala japanske tresnje, sto je jos jedna svar po kojoj je grad poznat.
Univerzitet Merilenda (University of Maryland) Distrikt Kolumbija tj. Washington DC je u stvari kvadrat zemlje koji se nalazi izmedju Merilenda i Virdzinije, tako da se vrlo lako moze desiti da ako zivite "u Washingtonu", to u stvari bude Merilend npr. :) Bilo mi je zanimljivo da posetim i jedan pravi americki univerzitetski kampus pa mi se za to pruzila prilika bas ovde, jer prijateljica iz Finske tu radi. Univerzitet Merilenda je zaista onakav kako bi zamisljali tipican americki univerzitetski centar iz filmova sa niskim zgradama od crvene cigle s grckim stubovima, razbacanim po ogromnom kampusu na cijim livadama leskare studenti, uce ili samo uzivaju na suncu. Moram priznati da je atmosfera izuzetno motivisuca i da sam gotovo bio spreman da uzmem neke knjige u ruke i bacim se u izucavanje bilo cega :)
