Lazar Pašćanović, Uroš Krčadinac i Emilia Epštajn govore u Muzeju afričke umetnosti. Beograd, 2015.
Pristigli su prvi komentari na Bantustan! Želimo da ih podelimo sa vama. Takođe, želimo da vas pozovemo da nam i sami ostavite komentar, putem mejla ili Goodreadsa.
Odabrani komentari
Otkako sam otvorila knjigu ne mogu da je ostavim. Kao omađijana nosim knjigu koja nije toliko mala svuda sa sobom i hvatam slobodne minute da je čitam. Ne znam da li ste svesni da ste napravili umetničko delo. Vaš putopis je jedna od onih knjiga čijem se ponovnom čitanju radujem dok je čitam prvi put. I ne samo to. Radim sa Afrikancima koji studiraju u Beogradu i ne možete zamisliti koliko mi znači sve što sam kod vas pročitala za makar malo bolje razumevanje svojih studenata. Za to ću vam biti večno zahvalna.
*
Čitajući knjigu postavljala sam si tisuće pitanja o sreći, o motivu za svoja putovanja, o tome treba li pomagati svijetu, o tome zašto smo mi ljudi takvi kakvi jesmo, trebamo li se mijenjati, želimo li zaista bolji svijet? I još si postavljam pitanja…
*
Čitam Bantustan (btw. kakav politički nekorektan naziv :D) i oduševljena sam. Odavno nisam čitala nešto tako iskreno.
*
Sjajna knjiga! Ni klasičan putopis, ni roman, a opet i jedno i drugo. Napeto, uzbudljivo, otrežnjavajuće za romantičare, duhovito, mudro, nepretenciozno a veliko... I sama priča oko nastanka i opreme knjige je fascinantna. Btw, prodaju je za 40 kuna?! Ova tri mladića vratila su mi vjeru u današnju mladež. Hvala Urošu, Lazaru i Marku. I Klubu putnika.
*
Kak pitko tak plitko. Nije me se dojmilo.
*
Čitam Bantustan i razmišljam – sad možete slobodno da umrete. Ostavili ste iza sebe jedno, ako ništa drugo (jer nisam u stanju da zaključujem o tome) lepo i neverovatno inspirativno DELO.
*
Knjigu sam već pročitao i mislim da svaka biblioteka u bivšoj Jugi treba da je ima, u stvari ne ni biblioteka, nego svaka kuća.
*
Pročitala sam knjigu pre 2 dana i sve pokusavam da saberem utiske ali nešto ne ide. Znam samo da sam se rasplakala kad sam završila, što zbog onoga sto ste doživeli i zbog života tih ljudi, ali i što nema dalje... Dodaj tome da ja imam običaj da plačem kad me nešto oduševi, pa nije ni čudo što ne mogu da se saberem.
*
Bože, vi ste prodali hiljadu knjiga za mjesec dana. A ne pišete ni o seksu, ni o slomljenim srcima. Stvarno sam baš-baš ponosna i sretna zbog svega. U Sarajevu i dalje pričaju o knjizi i promociji, i dolaze mi prijatelji koji su je kupili prepričavat utiske i poglavlja :)
*
Sad sam pročitala svoj primjerak, iz Rijeke. Jako zanimljiva, nadahnjujuća i zabavna knjiga! Ilustracije su prezanimljive. Svatko bi je trebao pročitati, ja svoju odmah prosljeđujem prijateljima! Svakih pet stranica sam se smijala, plakala, maštala, dobivala ideje, odustajala od ideja, razmišljala o smislu života i odnosima među ljudima. Zaključila sam da su ljudi sličniji nego što misle i da se najčešće svađaju bezveze. Znači, knjiga vam je i poučna. ;) Hvala na ovom krasnom iskustvu i sve najbolje svima vama. Dabogda prodali sve knjige i morali tiskati još bar jednu tiražu! Budite zdravi i putujte, a paprika nek raste!
*
Vi ste mladi, obrazovani ljudi, koji niste napisali putopis, nego roman.
*
Obično ne volim čitati putopisnu literaturu. Obično ne volim čitati s ekrana. Ovu putopisnu knjigu sam pročitala na ekranu kompjutera u PDF-u, tolikom brzinom da mi je bilo žao što nisam dovoljno dugo uživala u njoj. Jedva čekam da primim papirno izdanje u svoje ruke i ponovim gradivo.
*
Oduševio me je onaj crtež sa slonom, kad sam u čipki slonova ugledao devojčicu na grani sa surlom sa korica Zmaj-Jovine Riznice.
*
Ali ni to nije razlog što pišem. Pišem radi jedne velike zamjerke knjizi – format je previše mali da bi ona genijalnost od mapa stala u knjigu u svom punom sjaju. Ti si, Uroše, sa mapama uradio ono što je Calvino pokušao Nevidljivim gradovima i Baricco sa... većinom stvari što je napisao. Stvorio si nevjerovatni svijet prostorno vizuelnog sadržaja koji se otkriva kao mapa blaga: fikcija stvarnosti, postojeći svijet satkan od mašte. Kakvi detalji!
*
Za mene, u Srbiji, na prvom mestu je Novak Đoković, a odmah na drugom ste vi.
*
Knjiga me očarala. Progutala san ju i sad mi stoji tamo i zurin u nju i si mislin ča sad, ispočetka ili... Kada inače čitan putopise, zaključin da svi dođu nekamo, vide ovo-ono, lepo mesto, ulicu, prirodu, neke ljude ovo-ono i opale jednu kao "mudru". Ali ajde sad da ne ispadne da čitan samo loše (hehe), ima i dobrih, al opet fali mi neka neobjašnjiva dubina da bin rekla: to je to! Nisan znala kako bin si objasnila tu dubinu i ča to zapravo želin od putopisa, al sada konačno znan i moren reč: to je to!
Poli vas mi se svidja jer je dobra ideja i priča koja se na kraju zaokruži, nepovršnost, stil pisanja, ubacivanje crtica iz vaše prošlosti, poneka duhovitost i, ča mi je super, niste nabrijani jer ste išli u Afriku i sad ste najjači na svijetu, već se prikazujete onako toplo ljudski s manama kakove god da su. :) Ma... to je baš književnost! Tu knjigu treba raspršit po svin knjiznicama da uče djeca i odrasli i "putopisci". :) Da li moren donirat onu jenu gratis u pazinsku?
*
Prvih sto strana me je dosta smorilo, priča je iskidana, mnogo ste je iseckali i isušili, izgubila se ona neposrednost sa blogova. A onda je oživela negde u trenutku kad ste se razdvojili.
*
Fascinira me svaki detalj – dok je čitam, dok razmišljam o vašim idejama, razmišljanjima i osećanjima tokom putovanja, dok je posmatram i pratim vaše kretanje na mapi, pa čak i to kako izgleda. Što je najčudnije, počeo sam da vas doživljavam kao neke meni nepoznate junake neke meni nepoznate priče, iako mi su mi u sećaju skoro svi detalji iz bloga i znam pozadinu mnogih priča. To je samo znak koliko je knjiga nešto mnogo savršenije, drugačije, slikovitije, promišljenije. Jednom rečju, knjiga i jeste Drugačija.
*
Bantustan je pomalo neobičan putopis, pisan iz perspektive tri različita autora, svaki od njih sa svojim specifičnim stilom. Ponekad je malo konfuzno za pratiti, ali priča me potpuno opčinila i pročitao sam je praktički u jednom danu. Ilustracije i mape su sjajne i svakako nešto što se ne viđa često u "klasičnim" putopisima. Afrika je često zapostavljena od naših putnika i putopisaca pa svima njima (a i ostalima) preporučujem da pročitaju ovu sjajnu knjigu.
*
Knjigu sam pročitala između 7 i 11 ujutru nakon celonoćnog učenja za 3 ispita koja imam za 2 dana. Bilo je ili spavanje, ili Bantustan, i presrećna sam što nisam spavala. U glavi mi se zapravo odmotavao vrlo detaljan film. Prva mapa koju sam uz neku knjigu dobila i tumačila bila je ona iz treće knjige Gospodara Prstenova (to je bilo pre više od 10 godina), pa sam iz nekog razloga, videvši mape u vašoj knjizi, odmah u srcu spojila Gospodara i Bantustan (iako nemaju naizgled nikakve veze). Mislim da sam zato mnoge od likova iz knjige koje ste na putu sretali doživela kao čudesna bića. Takođe mislim da nijedna potencijalna tehničko-stilska zamerka ne može i ne sme da ima dovoljnu težinu da nadjača suštinu ove knjige.
P.S. Sva trojica ste me u isto vreme i nervirali i razumela sam vas. Naizmenično sam želela da vas zagrlim i ošamarim.
P.P.S. Iskreno se nadam da je paprika bila stvarno ljuta.
*
Malopre završih sa čitanjem Bantustana. Jbt koliko je to dobro! Aj da ne kenjam sad mnogo, sutra se vidimo u Muzeju afro-umetnosti, pa ću natenane da te izbombardujem utiscima... Aaa, brate, sora me emocija! Blog sa Kluba putnika me je toliko dizao, ali ovo je nekoliko nivoa više!
*
Osim velike priče koju ste ispričali svojim putovanjem, predivno je što direktnim, osobnim, toplim pristupom širite otvorenost uma koja motivira i ohrabruje, otvara horizone i oslobađa, ruši predrasude i trga iz surove, komotne i samo materijalnim mjerljive svakodnevnice. Budite i oživljavate iskonski poriv zajedništva i otvorenosti, ali isto tako i individualnost svakog pojedinca. Uzor ste vraćanju nas – nama samima, našoj prirodi. Veliko hvala.
