FOTOGRAFIJA: Ivan Šuletić
Novinar i putopisac Georgi Kublicki putovao je šezdesetih godina kroz Jugoslaviju, sakupljajući građu za jedan od prvih putopisnih romana o Balkanu koji su se u Rusiji pojavili posle II svetskog rata. Prenosimo delove epitafa koje je Kublicki zabeležio i njegova zapažanja o Groblju oslobodilaca Beograda.
Ovde počivaju narodni heroji Jugoslavije i heroji Sovjetskog Saveza.
“Nerazdvojni drugovi Angelina Ljubić, Ljubica Tolić, Milan Marković” (epitaf)
“I.I. Ponomarenko – stariji poručnik, Aleksej Sahnovski – narednik, Ivan Fjodorovič, Vanja Rumjancev, Sidorovna i još 115 neznanih crvenoarmejaca.” (epitaf)
Podaci su poznati tek o ponekom borcu – interesatno je kako su, usled nedostatka informacija, organizovani na ploči – puna imena sa činovima, samo imena, nadimci, neznani junaci.
Ploča ‘Ivan’. Ploča ‘Maša’. Šta i kad bismo znali ko su? Koliko li je samo bilo takvih Ivana i Maša!
Ploča ‘Miška-tenkista’. On je poginuo u tenku koji se zapalio u centru Beograda. Jedan Jugosloven slučajno je čuo nekog Rusa kako, pogleda uprtog na tenk u plamenu, kaže: ‘Ode naš Miška’.
—
Georgi Kublicki, 'I opet Jugoslavija...' (Moskva, 1967)
