Na svom stolu ugledah pored telefona »crnu krušku« od bakelita, koja je bila povezana gumiranim kablom i uključena u jedan utikač u zid. Zapitah Mitra kakva je ovo sprava i čemu služi. Mitar mi ukratko objasni:
— Ma... nije to ništa. To je Stevo Krajačić doneo Titu iz Zagreba, da Tito ne bi okretao brojčanik na telefonu kad te zove da mu doneseš neki materijal. Kroz ovu krušku Tito će te kratko pozvati.
Kad su prebrođene prve peripetije oko priznavanja naše vlade od strane saveznika, i kad je formirana naša prava vlada, Mitar Bakić je rešio da se oženi. Tako jednog dana, kad se vratio iz Predsedništva vlade, Mitar mi stavi na sto tri karakteristike sa slikama, za tri drugarice. On mi ispriča da je rešio da se ženi, te kako mi ne idemo nikuda, da bi upoznao pravu drugaricu, koja njemu odgovara, obratio se Šanetu (Petroviću, organizacionom sekretaru CK KP Srbije) da mu pomogne u odabiranju drugarice. Sane mu je dao karakteristike za ove tri drugarice, pa da se Mitar sam odluči koju će izabrati, a sve tri su borci od 1941. godine.
Mitar reče da mu se Nada iz Kragujevca, inače borac 1. proleterske brigade, najviše sviđa! Malo se zamislih, pa sam mu uglavnom rekao da su to sigurno dobre drugarice, kad ih je Sane odabrao, da ja o Nadi ništa posebno ne znam, jer su susreti naših bataljona bih brzi i ne tako česti, a ona je sigurno iz čestite i siromašne porodice, pa kad mu se najviše sviđa, neka se ne koleba i ne sluša druge. Mitar se malo prošeta po kancelariji nabranog čela, zaustavi se i reče mi: Oženiću se Nadom!!
Ja mu čestitah, a on me zagrli i oduševljeno mi se zahvali! Odjednom se oglasi »kruška«.
— Neka... neka, Mitre Bakiću! Ti prve novosti saopštavaš Đuriću, pa ćeš tek onda meni. Zapamtiću ja to!... Sve sam ja vas slušao šta razgovarate ..
Mitar mahinalno poklopi »krušku« šeširom govoreći meni:
— E... nisam znao da nas Tito može i slušati kroz ovo »čudo«!
--
Ljubodrag Đurić, Sećanja na ljude i događaje
