U dve poznate avionske nesreće koje su se desile u bivšoj Jugoslaviji bila su zabeležena dva, u najmanju ruku, čudna momenta:
Prilikom udara JAT-ove Karavele u vrh brda Maganik u Crnoj Gori, pri brzini od preko 300 kilometara na sat, došlo je do potpune dezintegracije ne samo letelice, već i svih putnika unutra. Ipak, tokom pretrage terena neposredno po udesu, pored jednog kamena nađeno je telo dečaka koji je delovao, prema izjavama svedoka, "kao da spava položen na bok".
U drugoj nesreći, avion tadašnjeg visokog državnog funkcionera udario je u planinu iznad Sarajeva, takođe ogromnom brzinom, sa istim efektom po putnike. Ali, u snegu, na samom mestu udara, ostao je lonac pun sarmi, ponet za ručak na koji zlosrećni putnici nikad nisu stigli. Bio je u snegu, takođe prema rečima očevidaca, "kao pažljivo položen, da se nijedna sarma ne prospe".
Na moje iščuđavanje pred ovim momentima, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za avionske nesreće, divni gospodin Z.V. koga nažalost više nema, samo je blago odmahnuo rukom i rekao, glasom čoveka koji je u svojoj karijeri video apsolutno sve od loših stvari koje mogu da se dese u vazduhoplovstvu, jednu od najvećih naučnih istina koju sam mogao da čujem:
"Fizika je nauka o kojoj ne znamo mnogo."
—
Bane Gajić
