Autor fotografije nepoznat
Nekada davno u mračnom komunizmu, ja student - ergo golja - sa još 5-6 istih takvih pijem piće u Klubu književnika. Imamo love samo za jednu turu. Na hranu i ne pomišljamo.
Odjednom stiže puna trpeza hrane. Delicije i đakonije, u zavidnim količinama. Spušta Buda a ja oprezno pitam: "Čika Budo, šta je ovo, nismo mi naručili, nemamo ni dinara?"
(Ubaciti Budin naglasak):
"Pogledaj one direktore u ćošku. Jedu i piju na pismo (primitivna komunistička forma Corporate Cheque) i pojma nemaju šta su imali i koliko košta. E, oni će da plate vašu večeru i piće, neće ni da znaju, će im dopišem na račun!"
"Hvala, čika Budo, ali zašto? Niste morali."
"Vidi sine, ako jedan dan i vi budete neki uspešni direktori i budete jeli i pili na pismo - i vama će da stavim na račun da večera neka studentarija.
A ako ostanete ceo život golje i budete niko i ništa - sećaćete se kako vas je Buda ponekad nahranio."
—
Zoran Kusovac
Budimir Buda Blagojević (1928-2012) bio je šef restorana Kluba književnika i kultni beogradski ugostitelj. Sa svojim kumom Ivom Kusalićem vodio je restoran više od 50 godina. Ostao je zapamćen po svojoj neposrednosti i osećaju za potrebe gostiju: šrafcigerom je lomio led i donosio viski bez pitanja. Stari šporet na drva, na kojem su se krčkala Budina jela, izložen je u bašti Kluba književnika.
