Seča šume na Fruškoj gori. Fotografija: Odbranimo šume Fruške gore.
Sa Draganom Arsić iz pokreta "Odbranimo šume Fruške gore" razgovarali smo o tome ko seče šumu na Fruškoj gori, kako vozači kvadova uništavaju prirodu, šta rade institucije, i šta svako od nas može uraditi.
KP: U čijoj je nadležnosti Fruška gora i ko upravlja nacionalnim parkom?
Nacionalni parkovi su u nadležnosti Republike. Tačnije, u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine. Država je formirala javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora, i ovlastila ga da upravlja tim javnim dobrom. Pokrajinski organi imaju nadzornu funkciju, koju sprovode pokrajinske inspekcije.
KP: Ko upravlja javnim preduzećem Nacionalni park Fruška gora?
Posle svakih izbora, stranka postavlja ljude koji upravljaju javnim preduzećima i javnim ustanovama. Uvek je stranački kadar u upravi javnog preduzeća, i tako je još od onih prvih višestranačkih izbora. Kriterijum za postavljanje nekoga na tu funkciju nije struka, nego stranka. I to je velik problem.
KP: Čime se bavi javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora?
Glavna delatnost JP NPFG je zaštita prirode, a sporedna delatnost je šumarska, što znači eksploatacija drveta. U praksi, ne samo kod njih nego u svim nacionalnim parkovima u zemlji, upravljači su pretvorili šumarstvo u svoju primarnu delatnost, a zanemarili zaštitu prirode. Ima za to više razloga, ali glavni razlog je taj što oba nadležna ministarstva – Ministarstvo za zaštitu životne sredine, i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – upravljaju šumama tako što ih tretiraju kao privredne šume, a ne kao šume u zaštićenim područjima prirode.
Planska dokumenta, poznata kao Osnove gazdovanja šumama, definišu plan upravljanja svakom šumom. Nažalost, taj plan je napravljen tako da, čak i u zaštićenim područjima, proizvodna funkcija šume ima prioritet.
KP: To znači – komercijalna seča šume?
Upravo tako.
Foto: Odbranimo šume Fruške gore
KP: Kuda odlazi taj novac?
Finansijski izveštaji su javni, i dostupni na sajtu javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora. Oni 70% troškova poslovanja pokrivaju od seče šume i prodaje drveta, 23% od naknada za korišćenje zaštićenog područja prirode, a 7% iz državnog budžeta. To znači da država pokriva nacionalnom parku samo 7% troškova. I zato imamo apsurdnu situaciju: država je formirala javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora da bi zaštitila prirodu, ali tom preduzeću nije obezbedila finansiranje, i zato se to preduzeće finansira sečom drveća u nacionalnom parku. JP Nacionalni park Fruška gora ima 135 zaposlenih, i oni svoje plate dobijaju od seče šume. To je ključni problem.
KP: Zvuči kao da javno preduzeće NPFG tu i nema mnogo izbora.
Nije baš sasvim tako. Da su malo kompetentniji, mogli bi da apliciraju za sredstva od Evropske unije. Ekološki fondovi u Evropskoj uniji služe upravo za to. Verovali ili ne, oni tamo nemaju nikoga stručnog ko bi aplicirao za projekte za zaštitu prirode.
KP: Šta je potrebno da bi se prestalo sa sečom šume na Fruškoj gori?
Potrebno je da se promeni Zakon o zaštiti prirode, tako da se zaštićena prirodna dobra više ne tretiraju kao resurs za eksploataciju. Promena zakona je posao ministarstva, što znači da je u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
KP: Kolike su šanse da će se taj zakon promeniti?
U Srbiji, dvadeset sedam najvećih ekoloških organizacija osnovalo je Koaliciju 27. To su organizacije civilnog sektora koje imaju uticaj na proces pregovora o pridruživanju EU. Koalicija 27, uz podršku nas ostalih, znači preko 70 organizacija iz Srbije, podnela je zahtev da se krene sa izmenom Zakona o zaštiti prirode. Poenta nije odbraniti tri drveta. Poenta je odbraniti institucije. Imati nezavisne institucije koje donose i menjaju zakone, i vrše nadzorne funkcije. U pitanju je, na kraju krajeva, novac. Novac interesnih grupa koje su čvrsto umrežene. Mi gde god smo zagrebali, koji god problem da smo osvetlili, došli smo do velikih firmi, moćnih ljudi, partokratije. To je jedna strašna hobotnica.
KP: Šta biste poručili ljudima koji bi se možda uključili, ali to ne rade jer imaju osećaj da su potpuno nemoćni? Koji misle da se ništa ne može promeniti?
U poslednje dve godine se pojavilo mnogo lokalnih, građanskih, ekoloških inicijativa. Ljudi reaguju na probleme u svom okruženju. Brane park, brane reku, mi sad ovde branimo šumu. Problemi su sada bukvalno došli pred vrata.
Svakako da su te lokalne inicijative na nivou veoma malih grupa, ali i glas tih malih grupa može se čuti. Važno je da građani shvate da oni ipak imaju neku moć, da je ovo njihova zemlja. Ako ništa drugo, možemo izbaciti na površinu sve te probleme, izvući ih na svetlost dana, da ljudi vide šta se dešava. Branioci reka na Staroj planini su pokrenuli tu bujicu lokalnih pobuna, i građani su nosioci tog talasa promena, koji će se širiti.
KP: Gde su u svemu tome mediji?
Mediji su ogroman problem. Sve ove probleme i teme uglavnom prenose mediji koji nemaju nacionalnu frekvenciju. Tek poneka informacija se javi u nacionalnim medijima, a i to onako usput. Zato većina ljudi uopšte nema predstavu o tome šta se dešava u zemlji.
Foto: Odbranimo šume Fruške gore
KP: Kakva je sada situacija na Fruškoj gori?
Ceo život sam u neposrednoj vezi sa Fruškom gorom, ali poslednje tri godine su te seče poprimile takve razmere, da vi ne možete da prođete planinarskom stazom a da ne vidite naslagane trupce. Te seče su eskalirale. Do pre tri, četiri, pet godina, sekli su u dubini šume, daleko od očiju javnosti, a sada je toliko eskaliralo da vi prosto idete planinarskom stazom i saplićete se o trupce.
Kada smo prvi put objavili snimke sa drona, ljudi su bili šokirani kada su videli te ogromne rupe u šumi. Te objave su imale ogroman broj pregleda na društvenim mrežama. Isto smo uradili i zbog uzurpacije brda Kesten, i ljudi su bili šokirani kada su videli te fotografije. Kada su videli kako je jedan moderni spahija ogradio brdo od 600 hektara, presekao ekološke koridore i staze, uskratio ljudima elementarno pravo da se slobodno kreću prirodom. To je prosto neverovatno. A on to ne bi mogao uraditi da nije imao podršku institucija.
KP: Kada zovete policiju, koliko to ima efekta? Na primer za ove što voze kvadove po nacionalnom parku?
Nakon naših prijava su počeli kao nešto malo da rade, ali efekta još uvek nema. Mi se borimo intenzivno, ove godine je baš velika najezda vozača kvadova, ali je prvi put neko pisao prijave. Animirali smo građane pa je više ljudi to pisalo. Prijavili smo i hotel u Vrdniku koji je na svom sajtu držao oglas za kvad avanture kao deo ponude. I na svom sajtu su označili staze koje idu čak i kroz prvu zonu zaštite. Ta prijava je donekle urodila plodom, utoliko da su makar skinuli tu reklamu, ali vožnje se nisu smanjile.
Međutim, policija je prvi put izašla na teren, pa su kao podnosili neke prekršajne prijave. Mi radimo ono što možemo, kao građani. Bombardujemo ih prijavama. I to je jako dobro, jer smo ih probudili.
KP: Šta se dešava sa tim kvadovima?
Ljudi koji voze kvadove tvrde da mi njima branimo da uživaju u prirodi. Uopšte ne dopire do njihove svesti da je to zakonom zabranjeno. Razvaljuju potoke, gaze preko biljaka, uznemiravaju ptice i druge životinje. Priroda ima svoje zvuke, i to nisu zvuci motornih vozila. Na osnovu toga vidite koliko je ta svest iskrivljena. Ti ljudi imaju novac, i kupili su to vozilo, i onda misle da mogu da rade šta hoće, da su iznad zakona.
KP: Šta zakon kaže o tome?
Zabranjena je vožnja motornih vozila u nacionalnom parku. Na nekim mestima postoje table, na izletištima. Piše i na sajtu Nacionalnog parka. To je zabranjeno Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o nacionalnim parkovima, i Zakonom o bezbednosti u saobraćaju. Zato je policija tu jako bitna.
KP: Kakav je vaš odnos sa javnim preduzećem Nacionalni park Fruška gora? Sudeći po objavama na njihovom sajtu, oni vas baš i ne vole. Da li oni iskreno veruju da su u pravu, ili samo cinično brane nečije interese?
Nemamo dobar odnos sa njima od starta, jer su nas odmah doživeli kao neprijatelje. Mi smo počeli da razotkrivamo njihov nesavestan rad. Mi smo bili na jednoj tribini... Tamo nije bio prvi čovek NP, ali bili su ljudi ispod njega, i rekli smo im da mi hoćemo sastanke sa njima, hoćemo da razgovaramo. Međutim, u toj nezvaničnoj komunikaciji, rečeno nam je da je problem prvi čovek, onaj koga je postavila stranka. Ljudi ispod njega nas podržavaju, i podržavaju ono što mi radimo, jer znaju šta se dešava na Fruškoj gori. Kada sretnemo čuvare prirode, oni nam kažu da redovno prate naše objave na fejsbuku. Zaposleni imaju pozitivan stav prema nama, ali problem je u upravi, koja je instrument određene politike.
Foto: Odbranimo šume Fruške gore
KP: Zar ovu borbu ne bi trebalo da predvodi pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, kao stručno udruženje kome je zaštita priroda svrha postojanja?
Ti stručnjaci su ili jako pasivni, ili potpuno u službi interesa investirora. Oni su, po nama, najveći grešnici u svemu ovome. Da su branili osnovna načela zaštite prirode, oni ne bi odobrili ovakve planove gazdovanja šumama. Jer upravo su oni institucija koja odobrava planove za upravljanje nacionalnim parkovima, koji se pišu na deset godina. Oni to moraju da potpišu, kao stručna institucija. Oni su svojim potpisima omogućili da se ovako nakaradno, eksploatatorski upravlja nacionalnim parkom.
Kada neko zatraži odobrenje da nešto uradi u nacionalnom parku, to se zove „uslovi zaštite prirode“. Oni te uslove dele šakom i kapom. Potpisuju pod pritiskom, naravno, jer su ucenjeni sopstvenim radnim mestima, sopstvenim opstankom.
KP: Kakav je njihov odnos prema tome što rade?
Umesto da predvode ovu borbu, oni ni ne učestvuju u njoj. Prepustili su se, i to je strašno tužno. Nezvanično smo razgovarali sa nekim od ljudi iz pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, koji su stavili svoje potpise na ta dokumenta, i rekli su nam da rade „najbolje što mogu u datim okolnostima.“ Onda vam je sve jasno.
KP: Veliki deo Fruške gore u vlasništvu je crkve, odnosno Eparhije sremske. Kako se oni odnose prema tim šumama?
Problem je i tako složen, a još ga usložnjava to što je 25% površine nacionalnog parka kroz restituciju vraćeno Eparhiji sremskoj. Oni su kao privatni sopstvenik započeli gazdovanje šumama 2016. i mi danas imamo eskalaciju nesavesnog upravljanja, jer Eparhija sremska sklapa ugovore sa privatnim firmama čiji rad ne mogu da kontrolišu na terenu, pa se dešavaju razne protivzakonite šumarske aktivnosti. Na ove probleme zaštite stručnjaci su ukazivali još 2009. godine, kada su predlagali finansijsko obeštećenje crkve, a ne restituciju delova nacionalnog parka. Sada su ti problemi očigledni, a osnovni uzrok je koruptivno umrežavanje više izvršilaca u lancu, pre svega državnih službenika i privatnih firmi koje seku šumu i vrše promet trupcima. Zbog otkrivanje jedne takve koruptivne mreže podneli smo krivičnu prijavu 13. maja 2021.
KP: Da li vam se ljudi nekad javljaju za pomoć?
I te kako. Na primer, jedna žena iz Vrdnika nam se javila. Ona ima veliko drvo tise, koja je zakonom zaštićena vrsta, staro osamdeset godina. Investitor hotela Fruške terme sada pravi „stazu zdravlja“. Konfiskovali su joj jedan deo dvorišta, u kome je to drvo koje će oni da poseku, i ona se pobunila i na kraju je stigla i do Ministarstva zaštite životne sredine. Šefica odeljenja za zaštićena područja, sa kojim smo i mi imali sastanak, na kraju joj je rekla da su oni nemoćni, i preporučila joj je da se obrati nama. Ministarstvo ju je uputilo na nas, da mi, aktivisti, radimo njihov posao.
KP: Kako mogu da joj konfiskuju deo dvorišta?
To je tek strašno. To su urbanistički projekti koji se odobravaju na nivou opštine, ili pokrajine. Taj kompleks Vrdnik označen je u prostornom planu područja posebne namene Fruška gora kao turistički kompleks. U skladu sa tim planom donet je urbanistički plan Vrdnika, pa onda i urbanistički plan izgradnje Staze zdravlja oko hotela. Kada opština to usvoji, onda ide konfiskacija uz naknadu. Oni vama uzmu deo dvorišta, ali vam plate za to. Staza zdravlja je proglašena za projekat od javnog značaja, i vi prosto morate da im ustupite svoje zemljište, uz naknadu. Ali njoj to nije sporno. Njoj je sporno to što, za izgradnju te Staze zdravlja, nije potrebno uzeti toliki deo dvorišta. Ako bi uzeli manji deo dvorišta, ostavili bi joj drvo, koje je osamdeset godina staro. Ali hajde, neka joj uzmu i veći deo dvorišta, projektanti su mogli isprojektovati da ta Staza zdravlja sačuva to drvo, da bude zanimljivost, da turisti dolaze da to fotografišu. Ali ne, oni to projektuju tako da se drvo poseče.
KP: Često podnosite inspekcijske prijave zbog nelegalnih radnji na Fruškoj gori. Koliko to ima efekta?
Podneli smo već petnaestak prijava, a neke su dovele i do prekršajnog kažnjavanja počinilaca. Nedavno smo dobili informaciju javnog tužilaštva da je podignut optužni predlog za nelegalnu seču pet stotina stabala, na osnovu tužbe koju smo mi podneli. I to će biti prvi put u istoriji šumarstva i javnih preduzeća koji upravljaju šumama kod nas, da je podignut optužni predlog protiv pravnog lica. Dakle – ima efekta.
KP: Kome se podnose te prijave?
Ako je prekršen zakon o šumama, to se može prijaviti pokrajinskoj Inspekciji šumarsko-lovnoj. Oni su deo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Njima pišemo kada je prekršen zakon o šumama.
Ako je prekršen zakon o zaštiti prirode, to se može prijaviti Inspekciji za zaštitu životne sredine. Oni su deo Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Ako se radi o nezakonitoj gradnji u nacionalnom parku, onda to prijavljujemo Građevinskoj inspekciji. Oni pripadaju Pokrajinskom sekretarijatu za građevinarstvo i energetiku.
KP: To zvuči veoma složeno.
Da, jer napadaju sa svih strana. I šumari, i investitori, i razni ljudi koji krše načela zaštite prirode.
KP: Da li to znači da neki delovi institucija ipak funkcionišu? Da se nešto može uraditi?
Naravno da može. Mi sa tim našim prijavama, kao i sa razotkrivanjem i objavljivanjem onoga što se dešava, izvlačimo institucije na crtu. Sve stavljamo u javnost, da to ljudi vide. Bar pedeset posto inspektora uradi dobro svoj posao, ali to onda na nekim višim instancama zastane. To su neki umreženi interesi koje vi ne možete da probijete, naiđete na zid. Za to dalje su potrebne sistemske promene. Ali svakako da se nešto može uraditi.
Foto: Odbranimo šume Fruške gore
KP: Ako neko primeti nelegalnu aktivnost na Fruškoj gori, šta može da uradi?
Pisanje prijava je složen proces, pre svega zato što je ilegalne aktivnosti u šumarstvu teško prepoznati i dokazati. Potreban je terenski rad, ali i analiza planskih dokumenata. Situaciju koju ste zatekli na terenu morate proveriti u Osnovama gazdovanja šumama, kako biste znali radi li se o planiranim i odobrenim radovima. Prijave koje se podnose moraju biti dokumentovane sa konkretnim podacima i priloženim fotografijama. Ako neko od građana primeti nelegalnu aktivnost na Fruškoj gori, najbolje je da nas kontaktira putem naše stranice na fejsbuku: Odbranimo šume Fruške gore. Mi ćemo onda proceniti situaciju i dogovoriti se o tome šta bi bilo najbolje preduzeti.
KP: Mogu li građani i sami pisati inspekcijama?
Naravno.
Seče šume koje ugrožavaju biodiverzitet prijaviti na
Ilegalne šumarske aktivnosti prijaviti na
Ilegalne građevinske radove u nacionalnom parku Fruška gora prijaviti na
Vožnju kvadova i drugih motornih vozila po nacionalnom parku prijaviti na
--
Pozivamo vas da potpišete peticiju za zabranu vožnje kvadova i motocikala na Fruškoj gori u organizaciji udruženja Fruškać, kao i da zapratite pokret Odbranimo šume Fruške gore na fejsbuku.
