Treće tradicionalno godišnje okupljanje članova i prijatelja Kluba putnika Srbije održano je na planini Željin, za vikend 24./5. maja 2008. godine. Uz sve brižljivo planiranje, Železnice Srbije rešile su da se našale sa nama otkazavši voz kojim smo trebali da krenemo iz Beograda... a onda su elaborirale šalu postavivši na sajt pogrešne informacije... al sajt je sajt, a život je 
ovde, kako reče gospođa na šalteru dok nam je objašnjavala da je upravo pao sistem za prodaju karata, minut pred polazak. No uz sve peripetije, panično okretanje 60ak brojeva telefona... dva puta, utrčavanje u autobuse pa u neki voz u pomrčini u kome je jednoglasno usvojena himna ovogodišnjeg skupa - Buđav lebac, zatim čekanje na još jedan voz, dremku na klupama ž. stanice u Kraljevu (uz degustaciju lokalne kulinarske enigme poznate kao šištavci) i truckanje autobusom, dokotrljasmo se i do Vrnjačke Banje... gde smo u sedam ujutru gromkim pozdravom obradovali prethodnicu koja se prethodnog dana ušatorila na fudbalskom terenu. Pošto su se novopridošli uverili da su nepovratno razbudili sve prisutne, odlučili su da sami prilegnu na jedno krčkanje u šatorima...
Kako se bližilo 13h i tačka programa bledo definisana kao "prezentacija Kluba putnika i alternativnih putovanja", počesmo da se otimamo oko toga kome će zapasti čast da se kroz mikrofon obrati okupljenom narodu... (Hajde ti... Ja? ne dolazi u obzir, pričaj ti... ili, još bolje, on... Hej, hoćeš da kažeš nešto o Klubu? Ja?! taman posla, ja se uvek zbunim, bolje neka priča on... ili ona... ili onaj tamo, na primer...). Govor zasnovan na principu slobodnih asocijacija i munjevitih, blistavih improvizacija ušao je na velika vrata u istoriju oratorstva. Posle toga smo otvorili putujuću izložbu u... kupatilu... zatim smo se dobro nalili pasuljem sa kobasicom (ko se nije stideo, uhvatio je i repete) i potrpali se u autobus koji nas je istovario podno Željina, gde smo podelili hleb i (alpsku i specijalnu) salamu - donacija lokalne mesare - dok su svi prisutni pokušavali da podmite i na svoju stranu pridobiju one srećnije kojima se zalomio kulen.
Veče je započelo okupljanjem kraj vatre i gromkim intoniranjem himne uspona. Hor Željinski slavuji je u svojstvu predgrupe uveseljavao prisutne sve do pojave pravih zvezda večeri - ekscentričnog muzičkog ansambla čiju su okosnicu činile dve tarabuke i didžeridu, uz freestyle uključivanje zvečki i gitare. Muzika je dobrano natopljena zašećerenom rakijom, posle čega je usledilo puzanje do šatora... koji je poneko i omašio, zadremavši na rosnoj travi. Buđenje u 01.30 je bilo bolno, za one kojima je ostalo poneko funkcionalno čulo sposobno da percipira bol... Bauljanje po besputnoj uzbrdici i posrtanje preko kamenja i korenja bilo je isprekidano osvežavajućim odmorima u brzim planinskim potocima skrivenim u mraku... dobro raspoloženje okupljenih dalo je sebi oduška kroz široki spektar grlenih zvukova, poluljudskog stenjanja i lucidnih, maštovitih kletvi, dok su se organizatori pitali nisu li ovaj put zaista malo preterali...
Neposredno pred zoru, nožni prsti koji su se brčkali u patikama osetili su pod đonovima zelenu kratkotravnu livadu, a šuma se zamorila i ostala da nas sačeka na povratku. Pogledom koji se mutio od hladnoće i vetra, škiljili smo u okolni pejsaž pokušavajući da estetsko-poetičnom osećaju damo prednost nad onim što je uspaničeno, mokro i promrzlo telo pokušavalo da nam saopšti.... Kada smo zaključili da tamo gore više nećemo doživeti ništa novo, tj da nam više nikako ne može biti 'ladnije, sjurismo se u šumu u kojoj ćemo provesti narednih par sati vrteći se u krugovima i srećući jedni druge na sasvim neočekivanim mestima.
U kampu su nas dočekali oni koji su mudro rešili da umesto pentranja na vrh provedu noć valjajući se u šatorima i držeći se za stomake i glave, u znak poštovanja kvalitetnom napitku koji nam je pomogao da kreativno osmislimo veče...
Tako se završi i treći noćni uspon...Sad imamo tačno godinu dana da proradi fenomen poznat kao "optimizam pamćenja", pa da se još jednom upustimo u nešto slično :) Za više fotografija, izvolite pogledati u galeriji.
Red je da se zahvalimo i sponzorima i raznoraznim ljudima koji su nam pomogli da sve ovo izorganizujemo... evo i njih:
SPONZORI:
ATP "Morava" (prevoz od Vrnjačke Banje do Rogavčine i nazad)
"Plima" Vrnjci, industrija prehrambrenih proizvoda (hleb)
"Novomes" (salame, kobasice, viršle itd)
Termomineralno kupatilo "Merkur" (prostor za izložbu)
Hotel "Breza" (ručak za sve učesnike uspona)
"Trmaka-kabl" (finansijska podrška)
Turističko-sportski centar Vrnjačka Banja (pomoć oko organizacije)
Štamparija "Novograf" (štampanje letaka i logistička podrška)
PRIJATELJI:
Mateja Mijatović (logistička podrška u organizaciji)
EKO-Klub "Željin" (vodiči koji su pomogli da se ne pogubimo u šumi)
Nenad Zerađanin (vodič)
