Sajt Kluba putnika pokrenut je početkom 2005. Prvih godina smo objavljivali skoro sve što nam stigne, da bismo s vremenom polako formirali kriterijume i definisali uređivačku politiku. Danas objavljujemo sadržaje koji se idejno, tematski i stilski uklapaju u tu koncepciju. Ovde dajemo opšte smernice za pisanje autorskih sadržaja.

Kako napisati putopis?

  1. Pišite iz ličnog ugla. Priča treba da bude živa. Ono što se može pronaći po enciklopedijama treba ostaviti tamo, eventualno uz link na Vikipediju, a u putopis treba staviti ono što samo vi možete reći drugima: šta se vama dogodilo, kako se vi osećate, šta vi mislite o svemu tome. Enciklopedijski podaci su okej tu i tamo ako doprinose suštini priče, ali treba ih koristiti oprezno i umereno. 
  2. Odlučite šta je suština priče. Šta želite da kažete svojom pričom? Putovanje samo po sebi nije priča. Navođenje mesta koja ste posetili i šta ste tamo radili nije priča. To je možda zanimljivo vašoj porodici i bliskim prijateljima (mada ni to nije sigurno), ali nije nikome drugom. Posebno u današnje vreme, kada su putovanja dostupnija nego ikad, a tehnologija omogućava da se utisci sa tih putovanja lako prenesu i podele. Putovanje je okvir, okidač, odskočna daska za priču, ali, ponavljamo, putovanje nije priča.
  3. Izdvojite jedan element. Nemojte napisati sve što vam se dogodilo. To ima emocionalnu vrednost za vas, jer se vama dogodilo, ali drugima ništa ne znači. Izdvojite jedan događaj. Jedan susret. Jedan problem. Jedan utisak. Jednu atmosferu. Jedan osećaj. I onda ga razradite, ispletite priču oko njega.
  4. Nemojte pisati turističke vodiče. Putopis nije turistički vodič. Putopis je književni žanr koji koristi putovanje kao okvir za pripovedanje. Priča koja se dešava na putovanju može biti bilo šta: uzbudljiva avantura, traganje za sobom, susret sa zanimljivom osobom, razgovor, konflikt, razmišljanje itd. Opise mesta uz nabrajanje znamenitosti treba ostaviti u turističkim bedekerima. 
  5. Nemojte pisati istorijske prikaze. Oni su već napisani u knjigama. Ako istorija nekog mesta pokreće nešto u vama, neka priča bude o tome što se dogodilo u vama. O tome zašto vam je taj konkretan istorijski događaj ili period toliko važan, zašto vas fascinira, oduševljava ili užasava. Istorija može poslužiti kao okvir, ali istorija nije priča.
  6. Nemojte pisati izveštaje sa planinarenja. Planina jeste lepa kada se na njoj nalazite, i druženje je lepo, ali u tekstu gubi magiju. Niko ne želi da čita o tome kako se neko drugi penjao na planinu i usput pravio roštilj i spavao u šatoru. 
  7. Klonite se klišea i opštih mesta. Novine i časopisi uništili su putopisni žanr. Klišei su izrazi koji se beskrajno ponavljaju, toliko da su već izgubili svako značenje. "Skriveni dragulj". "Nezaboravno iskustvo". "Gostoljubivi domaćini". "Magični zalazak sunca". Opšta mesta su misli ili zapažanja koja se papagajski ponavljaju. "Ovi ljudi su siromašni ali su ipak nasmejani i srećni." To nije vaše mišljenje, nego tuđe mišljenje koje ste negde čuli i sada ga samo ponavljate. Upamtite: opšte je loše. 
  8. Pišite kratko. Mnoge dobre priče ugušene su opširnošću. Odmah pređite na stvar. Ako priča postaje zanimljiva na trećoj stranici, čitalac to nikada neće saznati, jer će odustati pre nego što stigne do zanimljivog dela. Većina čitalaca posle prva dva-tri pasusa odlučuje da li će čitati dalje. Sve što nije u funkciji priče - izbaciti i sačuvati za neku drugu priču. Ako ste izolovali jedan zanimljiv događaj, utisak ili razmišljanje, onda je priča o tome i ni o čemu drugom. 
  9. Izostavite suvišne detalje, tipa "voz je stigao u 8.15", ili "onda smo otišli u hostel i tamo smo upoznali dva Australijanca i jednog Japanca koji putuju po svetu i otišli smo zajedno na večeru". Tako se dobija ogroman tekst pretrpan zamornim detaljima koji nisu u funkciji priče. Ne zanima nas kojim ste autobusom išli, gde ste presedali, ko je sve bio u autobusu, šta je rekao čovek koji je sedeo iza vas. Takvi detalji se mogu koristiti za izgradnju atmosfere, ali oni su dekoracija, nisu suština. Razdvojite bitno od nebitnog. Nije sve bitno. 
  10. Pišite dugo. Nemojte sesti, nakucati i poslati. Prvi put samo sedite i smislite koja bi priča dobro zvučala. Napravite teze. Početi ovako, onda se dešava ovo, zatim ono, i završava se ovako. Onda otkucajte to što ste smislili, prema tezama. Ostavite da odleži par dana, posle ponovo pročitajte, doterajte. Izbacite sve što vam se učni suvišnim na drugo, treće ili peto čitanje. Nemojte nikome slati prvu verziju. Upamtite čuvenu Hemingvejevu maksimu: "Prva verzija bilo kog teksta je smeće." 
  11. Putopis nije školski sastav. Izbegavajte kitnjaste izraze, gomilanje epiteta, lepe rečenice čija je suština da budu lepe. Nismo u srednjoj školi. Ne pišete za peticu, nego za sebe. Nismo ni u 19. veku. 

Pre nego što se latite svog elektronskog pera, još jedan mali savet. Postoji stav da je dovoljno obići uzbudljiva i "egzotična" mesta i sve zabeležiti, pa da to već bude dobar putopisni tekst. To ne bi moglo biti dalje od istine. Putopisanje se sastoji od putovanja i pisanja. Putovanje je lakši deo. Pisanje zahteva razmišljanje, projektovanje, krojenje, seckanje, lepljenje, brisanje, ponovno pisanje. Ako ga doživite olako, ne očekujte dobru priču.

Kao primer, možete pogledati pobedničke priče na našem nagradnom konkursu "Spasimo putopis":

Pobednici konkursa "Spasimo putopis" 2019.

Pobednici konkursa "Spasimo putopis" 2020.

Tekst i slike možete poslati u bilo kom formatu, na adresu Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli..