Za prvih dvadesetak dana, u Putničkoj kući u Granadi noćile su 62 osobe. Najveći broj putnika došao je iz Srbije, Hrvatske, Španije, Poljske, Austrije, Nemačke, Rusije, ali bilo je i putnika iz dalekih zemalja kao što su Japan, Peru, Argentina.
Vlasnica je dvaput dolazila da pokaže stan potencijalnim budućim stanarima. Kada se najavi telefonom, Putnička kuća se za par minuta pretvori u jedan običan, miran životni prostor, mape i obaveštenja nestanu sa zidova, vreće i ruksaci sakriju se u ormar, stanovništvo se evakuiše na obližnji trg. Oba puta je prošlo bez incidenata i nezgodnih pitanja.
Za većinu putnika prioritet je Alhambra, za koju nije zgoreg unapred rezervisati karte. Ukoliko to niste uradili, čeka vas ustajanje u cik zore, a i tad nije sigurno da ćete se probiti unutra. Ulaznica je 13 evra.
Najbliža plaža nalazi se na 45 minuta kolima. Ranije smo pročitali, a sada se i sami uverili, da Španija nije autostoperski raj. Iako su putevi dobri i ima mnogo automobila, prosečno vreme čekanja na stopu je dva-tri sata. Veoma su popularni sajtovi za tzv. ride-sharing (neko već planira da putuje nekuda, pa traži saputnike kako bi podelio trošak za gorivo). Ukoliko želite da stopirate, opremite se verom i strpljenjem u većoj količini nego što ste navikli.
Nedaleko od Putničke kuće nalazi se brdo Sakromonte, na kome postoji mnoštvo prećina, nastanjenih Granađanima, hipicima, imigrantima itd. U jednoj pećini se svake nedelje odigrava religiozna proslava imigranata iz Senegala.
Ove godine smo oborili rekord u pogledu najmlađeg posetioca Putničke kuće. To je devojčica Zara iz Velike Britanije, koja ima samo 14 meseci.
Što se tiče razlika u odnosu na Istanbul, ovde je znatno manja gužva pa kuća noću manje nalikuje na logor, a i stan je prostraniji i komforniji, sa sve dva frižidera, nekoliko kreveta i mašinom za veš. Hrana baš i nije jeftina, pa gotovo svakog dana kuvamo kod kuće (vino je, međutim, daleko bolje i jeftinije!). Pored toga, nema Ataturka na zidu, i još se niko nije izgubio pokušavajući da nas pronađe (u Istanbulu je logistička pomoć zalutalim putnicima bila svakodnevna zanimacija).
Što se reda i poretka tiče, disciplinski natpisi i dalje nežno šapuću sa zidova, mi opominjemo ljude da se izuju i upišu u knjigu gostiju, a povremeno pribegavamo suptilnim metodama psihološkog programiranja (glasno pričamo kako bi bilo baš dobro kada bi neko oribao kadu ili oprao pod). Knjiga gostiju je, izgleda, kamen spoticanja, jer moramo da progonimo ljude da bi se upisali.
Iako putovanje po Španiji nije baš idealno za putnički džep, sama Granada ima i više nego dovoljno zanimljivih stvari, od Alhambre, preko starog grada (u kome se nalazi Putnička kuća), pa sve do planine Sijera Nevada koja kreće već od predgrađa, ili fantastičnih grafita koji se ovde sreću na svakom koraku. Saznali smo da se jedan od najpoznatijih uličnih umetnika krije pod nadimkom Niño de Las Pinturas (Dete Slika), i njegovi su grafiti zaštićeni, u smislu da ih vlasti neće prekrečiti.
Beskorisna informacija za danas: Reč 'Granada' na španskom znači 'nar'.
