-> Voz
Prvo i najvažnije pravilo kada je železnički transport u pitanju: koristite lokalne, a ne međunarodne vozove. Međunarodni vozovi često nemaju sedišta, nego samo spavaća kola, što je prilično skupo. Sem toga, oni na cenu karte dodaju i međunarodnu tarifu, što dodatno povećava cenu. Kako se putuje pomoću lokalnih vozova?
Sednete u lokalni voz do poslednjeg mesta do kog postoji druga klasa, sedišta. To je najčešće poslednje mesto pre državne granice. Tamo izađete i kupite kartu do sledećeg mesta do kog postoji vagon sa sedištima. I tako dalje. Ako slučajno preko granice ne postoji voz bez spavaćih kola, granicu jednostavno pređete peške, autobusom ili autostopom, i onda uhvatite lokalni voz u sledećoj zemlji.
Nekada možete da koristite jedan voz, i da istrčavate, kupujete kartu, i ponovo utrčavate u taj isti voz. No, mnogo je češći slučaj da lokalni voz ide do granice, a sledeći ide tek nekoliko sati kasnije. Možete sačekati, ili pokušati da pređete granicu stopom, autobusom ili peške, u zavisnosti od toga kolika je razdaljina u pitanju.
Danas železnice velikog broja zemalja imaju odlične sajtove na Internetu, koji, osim što navode vremena polazaka/stizanja vozova, veoma često navode i cene. Uz pomoć Interneta, možete da isplanirate vaše putovanje kombinacijom lokalnih vozova tako da nigde ne čekate duže od dva-tri sata.
Primer: ukoliko koristite lokalne vozove, od Srbije do Krakova (Poljska) i nazad možete stići za, sve ukupno, 60ak evra. Od Srbije do Moskve i nazad možete stići za oko 140 evra - redovnim međunarodnim vozom, samo karta u jednom pravcu izašla bi vas više od toga.
Druga stvar koju treba imati na umu su specijalne karte. Za Interrejl većina ljudi zna, ali postoje i druge specijalne karte - recimo, balkan flexipass. Za mlade do 26 godina košta 50 evra, za starije oko 90, i omogućava mesec dana vožnje železnicama Balkana (Srbija, Makedonija, Rumunija, Bugarska, Grčka i Turska). Na karti imate pet fleksibilnih dana u toku jednog meseca (za detaljnije informacije o korišćenju karte, pogledajte na forumu). Uz malo kalkulisanja, sa ovom kartom možete mesec dana da putujete po Balkanu, ili da, recimo, odete do granice Turska/Sirija ili Turska/Iran i nazad.
U pojedinim zemljama, u kojima ne postoji institucija čekanja u redovima, ponekad je gotovo nemoguće doći do karte, čak i ako ste spremni da se rvete sa gomilom Kineza ili Arapa koji opsedaju šalter. Da biste izbegli par sati rvanja i znojenja, što se uglavnom završava tako što vam voz pobegne, raspitajte se da li se karta može kupiti u samom vozu.
Većina backpackerskih hostela i hotela rado će telefonom pozvati stanicu i raspitati se o vremenu polaska, a ponekada nude i uslugu rezervacije ili kupovine karata umesto vas - ukoliko imate malo vremena u nekom gradu, a ne želite da provedete par sati istražujuci gigantsku železničku stanicu. Ova usluga obično dodaje 20% na cenu karte.
Raspitajte se o radnim/neradnim danima i radnom vremenu šaltera za prodaju karata, kako biste izbegli neprijatna iznenadenja. Na primer, u nekim zemljama islamskog sveta petak i subota su vikend, dok se nedeljom radi normalno.
-> Autostop
Auto-stop je, već odavno, postao nauka za sebe, i postoje brojni internet sajtovi posvećeni ovom načinu putovanja. Ograničavamo se, ovde, na svega par zapažanja.
Najvažniji element autostopa je izbor mesta za čekanje. Najčešće od toga zavisi da li ćete satima uzaludno stojati sa podignutim palcem, ili će vas neko pokupiti već kroz desetak minuta.
1) Najbolje je otići do izlaza iz grada. Ako ste u nepoznatom gradu u kome ne znate jezik, lociranje izlaza može da predstavlja problem. Prvo se u gradu raspitajte koji put vodi za mesto B, zatim samo idite tim putem, i pre ili kasnije će zgrade prestati i vi ćete se naći na izlazu iz grada. Ukoliko ste u metropoli, ovo može da bude užasno nezgodno, zbog ogromnih petlji, obilaznica, okretnica i čega sve ne... čuli smo priče stopera koji po ceo dan nisu uspeli da izađu iz Pariza, a nisu hteli da plate autobus do izlaza iz grada, iz principa. Ponekad je bolje platiti taj autobus.
2) Mesto na kome čekate mora biti mesto na kome je apsolutno sigurno da kola mogu bez rizika da se zaustave. Dakle, najbolje je da je u pitanju veliki ispust pored puta, tako da može da se zaustavi čak i kamion, ne ometajući saobraćaj.
3) Prihvatiti svaku vožnju, čak i ako vozač ide do mesta B a vaš cilj je mesto F. Ukoliko ste zaista samouvereni, možete odbijati vožnje sve dok ne naiđe neko ko ide čak u F, ali iskustvo pokazuje da je bolje ići malo po malo, pa makar to malo bilo i desetak kilometara. Jer - da to postavimo ovako - ako ste vi u A, i idete u F, a vozač vam ponudi da vas poveze u B, prihvatite, jer možda ima ljudi iz B koji takođe idu u F. Ako ste u B, svakako će morati da prođu pored vas, a oni iz A će takođe morati da prođu pored vas. Jasno? Uh... :)
Da li napisati ime destinacije na parče kartona? Ako to uradite, rizikujete da vozači koji idu samo do najbližeg mesta pomisle bolje neka mu stane neko ko ide skroz do F - i onda vi čekate i čekate, umesto da lepo prelazite deo po deo puta. Ako ne napišete, rizikujete da vozača mrzi da stane jer nije siguran ni kuda vi zapravo idete.
Za autostop neophodna je detaljna mapa puteva. Ako je nemate, nećete znati da se 2 kilometra dalje nalazi raskrsnica na kojoj se ogroman put spaja sa vašim, donoseći hiljade kola koja idu baš tamo kuda vama treba. Uvek se preporučuje da se otpešači do raskrsnice, stane u granu koja vama treba, i stopira tamo.
Za veoma dugačke razdaljine najbolji su kamioni, jer oni najčešće prelaze stotine i hiljade kilometara sa vrlo malo zaustavljanja. Sem toga, kamiondžijama je uvek dosadno i željni su razgovora.
U nekim zemljama vozači očekuju da im platite prevoz, pošto auto-stop vide kao način da smanje sopstvene troškove. To je uglavnom slučaj u zemljama Dalekog istoka.
-> Avion
Evropa je uglavnom dobro pokrivena tzv "jeftinim letovima" - u pitanju su avionske kompanije koje prevoze putnike po cenama znatno manjim od uobičajenih, pa se tako do velikog broja gradova širom Evrope može stići za par desetina evra. Ovi letovi nazivaju se i no-frills (nemate ručak niti bog zna kakav komfor) ali ono što je najvažnije - funkcionišu, i lako ih je naći. Za sada, ni jedna no-frills kompanija ne leti iz Beograda, pa putnici uglavnom polaze sa aerodroma u Budimpešti.
Trenutno najpopularnija kompanija za jeftine letove je Wizz Air, a popularni su i Ryan Air i Easy Jet. Ove kompanije bave se jeftinim letovima na evropskom kontinentu. U Aziji takođe postoji kompanija za jeftine letove - to je Air Asia.
Odakle leteti?
Ako planirate da putujete avionom, uzmite mapu i pogledajte koji vam je geografski najbliži veliki aerodrom zgodan za polazak, kao i za stizanje. Recimo da karta od tačke A do tačke B košta 600 evra. Možda pored mesta A postoji mesto M, a nedaleko od mesta B postoji mesto N, a karta od M do N košta 200 evra. Prvo pogledajte ponude više kompanija, i saznajte da li imaju nešto jeftino što kreće od nekog mesta blizu vas, i stiže do nekog mesta blizu vašeg odredišta.
Beograd nije velika vazdušna raksrsnica, tako da nije dobra polazna tačka za avionske letove. No, zato je tu Istanbul, koji ima ogroman aerodrom na kome se susreću avioni iz svih krajeva sveta. Povratna karta Beograd-Delhi može vas koštati 500 evra, ali povratna (preko kompanije Air Arabia) Istanbul-Džajpur (severna Indija) može se naći za 250 evra. Možda se više isplati otići vozom, busom ili stopom u Istanbul, i leteti odande.
Pronalaženje letova i kupovina karte
Kako pronaći željeni let? Na Internetu, naravno. Odete na sajt avionske kompanije, pogledate da li imaju letove do mesta koje vas interesuje, i odmah vidite i cenu karte. Takođe imate mogućnost da, pomoću kreditne kartice, odmah kupite kartu.
Aerodromske takse
Kod kupovine avionskih karata, bez obzira na to da li su letovi "jeftini" ili ne, treba voditi računa o aerodromskim taksama. Kada gledate cenu karte, obratite pažnju na to da li su u tu cenu uračunate i aerodromske takse. Često se dešava da karta košta 20 evra, a aerodromske takse dodaju još 200.
Specijalne ponude
S vremena na vreme, velike avio kompanije lansiraju specijalnu ponudu koja važi u ograničenom vremenskom roku, a koja nudi ekstra jeftine letove čak i za interkontinentalne destinacije. Za ovo je potrebno pratiti sajtove avio-kompanija, i čim se ponuda pojavi, ugrabiti je - jedini je problem što ove specijalne ponude važe samo za određeni mesec, tako da je prilično teško da vam se sve poklopi da putujete baš tada.
