čuvaj se lopova i džeparoša, fotografija: Xurxo Martínez
Kada se krene u šetnju po belom svetu i zavlačenje nosa u kojekakve zabiti, u manjoj ili većoj meri postoji plan gde, šta i kako. Gde konačiti, šta jesti, čime se voziti i na kraju koliko sve to platiti, uglavnom stoji zapisano u nekoj sveščici, koja se popunjava prilikom planiranja puta. No, putnik se katkad susretne i sa ne baš poštenim ljudima, koji mu prave raznorazne smicalice i pakosti, a sve ne bi li mu prljavo i podmuklo izvukli poneki dinar.
Trikova i prevara za lakomislene turiste i putnike ima i previše. Kako bi vam skrenuli pažnju šta vas sve na putu može zadesiti, iznosimo neke od najčešćih prevara koje se kuju za bezbrižne putnike. Svaka prevara je u jednom delu sveta češća, u drugom ređa, ali ih ima gotovo svuda te nije na odmet da ih predostrožnosti radi, sve iščitate, i dodatne potražite na internetu.
Sadržaj:
1. Džeparenje i sitne krađe
2. Dupli meni
3. Menjačnice
4. Vodiči
5. 'Ajmo na piće
6. Rasejani čistači cipela
7. Lažna policija
8. Granica
9. Taksi službe
10. Kupovina ovoga i onoga
11. Nametljivci i dobričine
12. I najvažnije - smirenost i strpljenje!
1. Džeparenje i sitne krađe
Kada je u pitanju zanat toliko star kao džeparenje, trikovi su veoma brojni. Sve tehnike i varijante se u suštini svode na to da vam se na trenutak skrene pažnja, i dok vi shvatite u čemu je problem, vaše stvari su već dobile noge. Najčešće se odvija tako što vam neko slučajno prospe kafu ili senf po majici i onda više nego predusretljivo pomaže da očistite fleku, ili vam nepozvan namešta kragnu za fotografisanje, dok mu je druga ruka uveliko u vašem džepu. Takođe, ako vas u gužvi neko nešto zapitkuje, ili jednostavno naglo zastane ispred vas, sva je prilika da mu kolega deluje iz pozadine.
Jedna od već čuvenih metoda džeparenja je, da taman kad sednete u autobus ili voz neko počne sa druge strane prozora da vam nešto objašnjava, i dok pokušavate da saslušate i razumete situaciju, neko će odneti vaše stvari sa susednog sedišta ili iz kupea. Ukoliko se nađete u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, verovatno vam nema spasa, ali nekoliko razumnih poteza može biti od pomoći.
Imajte na umu da se džeparenje po pravilu dešava na mestima gde je velika gužva, i gde će džeparoši privući najmanje pažnje. Naročito oprezni budite u javnom prevozu, na pijacama, trgovima i sličnim mestima.
Budite sumnjičavi prema svima koji vam iz nekog razloga prilaze suviše blizu, i uvek budite svesni ljudi koji se nalaze u vašoj blizini. Da bi vam bilo ko ukrao nešto što držite u džepu ili torbici, neophodno je da postoji fizički kontakt, te svaka situacija u kojoj naiđete na nekoga kome se ruke vrte opasno blizu vaših džepova je prilično sumnjiva. Novac držite u unutrašnjim džepovima, ili nosite malu torbicu ispod majice odakle će biti znatno teže ukrasti bilo šta. Ukoliko nosite veliki leđni ranac, u prevozu ga skinite i spustite ispred sebe kako biste ga držali na oku. Takođe, vrednije stvari držite u unutrašnjosti ranca, nikako u spoljnim džepovima gde su mnogo dostupnije pokvarenim namerama.
2. Dupli meni
Dosta rasprostranjen trik koji se javlja u više varijanti. Blaža varijanta je da meni na engleskom, koji je namenjen turistima ima nekoliko puta više cene od standardnih, koje stoje na meniju koji je napisan na lokalnom jeziku i namenjen lokalcima.
Druga varijanta, ona nepovoljnija, je da naručite sa menija sa pristojnim cenama, a da prilikom plaćanja stigne znatno veći iznos računa od onog koji očekujete. Kada krenete da se bunite i raspravljate, pokazaće vam meni identičan onom sa koga ste poručili ali sa drugim, naravno višim cenama. U prvoj varijanti ako vam cene ili nešto drugo deluje sumnjivo, zahtevajte oba menija, i onaj na engleskom i onaj na lokalnom jeziku pa uporedite. Da biste izbegli drugu varijantu, možete meni sa koga naručujete da zadržite do trenutka kada vas usluže i odmah potom platiti račun.
3. Menjačnice
U mnogim gradovima sa velikim brojem turista jako je izražen problem menjačnica koje lažno prikazuju devizni kurs. Na prvi pogled, kurs je veoma dobar, sa malim provizijama ili čak bez njih. Problem nastaje kada umesto sume za koju mislite da vam sleduje dobijete iznos koji je 20% ili 30% niži. Trik je najčešće u tome što se kurs koji ste vi videli primenjuje prilikom menjanja jako velikih suma, ili u sličnim i po pravilu jako retkim situacijama, dok za manje sume važi sasvim drugi i mnogo nepovoljniji kurs.
Ovakve menjačnice su uglavnom locirane u centru grada i u blizini turističkih znamenitosti i mesta na kojima se turisti lako mogu zateći. Obično je najlošiji kurs na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama, gde je najveća verovatnoća da će nabasati naivni turista. Po pravilu već koju ulicu dalje od turističke znamenitosti možete očekivati znatno korektniji kurs. O opasnostima zamene novca kod uličnih dilera je suvišno i pričati, te iste izbegavajte koliko god i dokle god možete. Ako mislite da je pažljivo posmatranje uličnog dilera kako broji novac dovoljno da se izbegne prevara, gotovo sigurno niste u pravu. Imajte u vidu da najčešće niste upućeni u to kako izgleda lokalna valuta, i da ćete falsifikovan novac jako teško prepoznati.
ulični dileri na granici između Ugande i Ruande, fotografija: laura
U mnogim zemljama, ulični dileri će nažalost biti jedini izbor, jer menjačnica i banaka ima malo ili nimalo, ili je zvaničan kurs višestruko nepovoljniji. U slučaju nepoštenih menjačnica problem možete izbeći vrlo jednostavno. Promenite novac u banci, gde je kurs nešto nepovoljniji ali ipak siguran, ili prilikom zamene novca pravilno formulišite pitanje. Umesto, “Koji je kurs?”, pitajte “Koliko novca dobijam za xx evra?”. Ukoliko ostanete bez jasnog odgovora ili vam samo prstom pokazuju na kursnu listu znaćete o čemu se radi.
Kada je reč o uličnim dilerima, najbolje se na licu mesta raspitajte kakav je kurs i koliko su pouzdani. Ukoliko vam, dok se muvate oko dilera neko priđe i ponudi znatno povoljniji kurs od realnog, najverovatnije je da je prevara već u planu pa bi bilo najbolje da produžite dalje.
4. Vodiči
Vodiči, zvani i nezvani, znaju da budu prava gnjavaža. U okolini znamenitosti ili nalazišta, poput piramida u Gizi ili Tadž Mahala često ćete naići na lokalce, mlađe i starije koji se nude da vam budu vodiči u toku posete. Ređe, konkretno će vam ponuditi svoje usluge za odgovarajuću cenu. Češće, ponudiće da vas besplatno provedu i ispričaju koju legendu i istorijski podatak. Ipak, najčešće ce pokušati da vam priđu na banalan način, na primer da bi vežbali engleski, da saznaju štogod o vašoj zemlji ili nešto slično i pratiće vas tokom cele posete. Na koji god način da su ostvarili kontakt sa vama, na kraju će zatražiti nadoknadu za svoje usluge, uglavnom precenjenu, i time vas dovesti u nezgodnu situaciju da ili platite ili da se svađate sa njima najčešće ispred ostalih “vodiča” za koje možete pogoditi kome će biti naklonjeni.
Druga situacija vezana je za ture na koje samoinicijativno idete tokom puta. Ukoliko ste rešili da idete na safari, posmatranje ptica ili da se pentrate na obližnju planinu, pauze tokom puta verovatno ćete praviti u radnjama koje su u dogovoru sa vodičem ili agencijom. Radnje mogu prodavati svašta, poput “autentičnih tradicionalnih predmeta”, “ručne radove” i slično, pri čemu je reč o drangulijama koje se mogu svuda naći, ali će navodno poreklo i kvalitet robe koje sugerišu u konkretnoj radnji uticati na mnogo višu cenu.
U prvom slučaju, u potpunosti ignorišite vodiče. Oni su po pravilu neverovatno uporni, ali posle par minuta i oni će dići ruke. U drugom slučaju, možete i kupiti stvari iz radnje ako vam je merak, ali imajte na umu da objašnjenje o poreklu ili kvalitetu uglavnom nije tačno.
Svi ovi gnjavatori su dobro uvežbani i koriste različite trikove za psihološku prisilu. Nemojte dopustiti da vas iko natera da kupite ili uradite nešto što ne želite.
5. ‘Ajmo na piće
U različitim oblicima i pod različitim nazivima, ova prevara je dosta rasprostranjena. Dok šetate gradom bilo uveče ili preko dana, prilazi vam drugarski raspoložen mladić ili simpatična devojka i uz neobavezno ćaskanje vas pozivaju na piće. Motiv poziva je najčešće želja da se vežba engleski, želja za druženjem i upoznavanjem ili nešto treće, a osoba koja vas zove uglavnom predlaže neki dobar kafe iza ćoška. Sve ide lepo, i taman kada pomislite da ste stekli životnog prijatelja stiže račun za piće od nekoliko desetina, pa do stotina evra. Vaš novopečeni drugar se pre plaćanja računa gubi u nepoznatom pravcu ili odmah prihvati da plati svoj deo, naravno u dogovoru sa kafeom, a vi ostajete u nebranom grožđu.
Istina je da ćete često biti u prilici da se sprijateljite sa lokalcima, koji nemaju nikakve skrivene namere već samo želju da upoznaju vas i vašu kulturu. Upoznavanje i druženje sa novim ljudima je svakako jedna od najinteresantnijih stavki svakog putovanja. Da biste uživali u lokalnom društvu i istovremeno izbegli moguće probleme imajte na umu sledećih par stvari: Najpre, vi birajte kafe. Ukoliko vaše društvo intenzivno sugeriše jedno te isto mesto, to je poprilično sumnjivo. Pre naručivanja bilo čega tražite cenovnik ili pitajte konobara za cenu. Ukoliko i pored svega budete prevareni, pre plaćanja zapretite policijom, a potom ih i pozovite. Policija možda neće učiniti ništa, ali postoji verovatnoća da će se cena spustiti na neki razuman nivo.
Kada su u pitanju noćni klubovi, dosta je čest problem “izlazne takse“. Na ulazu u klub (po pravilu su u pitanju striptiz barovi) ulaznica sa konzumacijom ili bez nje je najčešće vrlo prihvatljiva, kao i same cene unutra. Ali na kraju večeri, po izlasku suočićete se sa izlaznom taksom koja se različito zove u zavisnosti od kreativnosti zaposlenih u klubu, ali je po pravilu veoma visoka. Najbolje je da pre ulaska u klub pitate da li se nešto plaća po izlasku, moguće je da ćete dobiti iskren odgovor, ali je još bolja varijanta da se unapred raspitate za konkretan klub ili za generalnu praksu noćnih klubova u datom gradu, bilo na internetu, bilo kod lokalnog stanovnistva. Odbijanje da se plati može biti poprilično loša odluka imajući u vidu reputaciju ovakvih klubova.
6. Rasejani čistači cipela
Ova prevara je u poslednje vreme počela da uzima maha u Istanbulu. Na ulici se mimoilazite sa čistačem cipela kome slučajno ispadaju četke za čišćenje. Kada kao svaki normalan čovek potrčite da ih podignete i da mu vratite iste, on se beskrajno zahvaljuje i insistira da vam očisti cipele u znak zahvalnosti. I taman kada je završio, a vi se spremate da krenete dalje, zatraži vam da platite cenu koja nije mnogo niža od cene novih cipela. Problem rešite tako što nećete prihvatiti čišćenje, ili nećete prihvatiti da platite zahtevanu cenu. A, pre svega, ako čistaču cipela koji hoda ispred vas ispadne četka, samo prođite pored nje kao da je ne vidite. Ukoliko ste već naseli, zapretite policijom i dajte neku manju sumu novca.
7. Lažna policija
Ova prevara počinje tako što vam se obraća uniformisano lice koje zahteva da mu date pasoš i novčanik iz određenih razloga. Najčešća varijanta je da je pre dolaska policajca neko sumnjiv pokušao nešto da vam proda, a policajac, uočivši to prilazi i zahteva da mu predate dokumenta ili novčanik jer se sumnja na falsifikovan novac ili slično. Moguće je i da jednostavno zahteva dokumenta radi identifikacije. Nakon provere, sve je ok, vraća vam se pasoš i novčanik i to je to. U okolini se uglavnom nalazi još neki “slučajni” turista sa kojim se sve završava bez problema, a koji je zapravo deo prevare. Kada vam se vrate dokumenta i stvari, kada sledeći put pogledate novčanik primetićete da nije baš sve na broju.
Druga varijanta ove metode je da se odmah pokažu ko su i šta su i da odbiju da vam vrate pasoš dok im ne date određenu sumu novca. Problem izbegavajte tako što nećete dati novčanik i dokumenta. Prava policija uglavnom ne uznemirava turiste, pa je ovakva situacija unapred sumnjiva. Ukoliko imate bilo kakvih sumnji, zahtevajte da sve što traže obavite u policijskoj stanici, ili jednostavno pozovite policiju koja će najbolje znati da li je u pitanju njihov kolega ili ne. Ne bi bilo zgoreg da pokažete fotokopiju pasoša i da kažete da je pasoš u hotelu.
8. Granica
Na graničnim prelazima oduvek je bilo raznoraznog sveta. Švercera, mufljuza i tuntuza nikad nije nedostajalo, te obratite pažnju sa kim se družite i razgovarate. Često se nađe neka “poštenjačina” koja će vam predložiti da za vas popuni neki obrazac i da uplati vizu ili taksu jer poznaje “čoveka”, pa nećete čekati silne sate, a potom se izgubi sa sve novcem koji ste mu dali. Za sve formalnosti koje se obavljaju na granici, i za sve informacije koje su vam neophodne najbolje je da pitate policajca, carinika ili neko treće uniformisano lice, a sve koji se nepozvani nude i nameću izbegavajte koliko možete.
Takođe, ukoliko vas bilo ko zamoli da mu prenesete deo prtljaga preko granice, imajte na umu, da ako je legalno ono što je u prtljagu, dotični bi i sam bez problema preneo. Ako to policija pronađe kod vas, smatra se da je vaše.
9. Taksi službe
Staro je pravilo da nikada ne koristite taksi vozila koja su parkirana na aerodromima ili ispred železničkih i autobuskih stanica. Gotovo bez izuzetka su po dva, tri i više puta skuplji od regularne cene. Sa druge strane, i taksista koga ste zaustavili u gradu, kada proceni da ste turista koji ne poznaje grad, može pomisliti da se ukazala prilika za laku zaradu. Mapa grada, napisana adresa i tako redom, u tom slučaju vam ništa ne pomažu, i cena vožnje zna biti veća nego da ste iznajmili limuzinu.
I ovo se na neki način da lako preduprediti. Najpre se unapred raspitajte za okvirnu cenu prevoza do željene lokacije. Ukoliko imate mogućnost pozovite regularnu taksi službu, sa kojom uglavnom ređe ima problema. Pitajte taksistu koliko će vas prevoz koštati, i ukoliko počne da vrda, ponudite cenu koju su vam rekli. Ukoliko je u pitanju korektna cena, ni taksisti se neće isplatiti da vas odbije. Ako taksista ne prihvati da vas vozi za tu sumu, pređite do narednog taksiste. Ako i on odbije, moguće je da ste pogrešili u proceni. U tom slučaju zahtevajte vožnju sa uključenim taksimetrom i držite ga na oku za slučaj da počne sa ludačkim otkucavanjem. Kada je u pitanju taksimetar, u mnogim zemljama vožnja bez njega nije ni moguća, ali uvek vodite računa, jer taksisti često, samo pritiskom na dugme mogu da promene tarifu, a da to i ne primetite.
aerodromsko taxi stajalište, fotografija: drpavloff
Poseban problem sa taksistima leži u činjenici da oni često imaju “poslovnu saradnju“ sa pojedinim prodavnicama, hotelima i slično. Drugim rečima, možete doći u situaciju da od taksiste čujete da je hotel koji ste rezervisali zatvoren, te da vam on može preporučiti neki podjednako dobar i jeftin, i potom vas odvede u hotel koji mu plaća proviziju za sve putnike koje dovede. Insistirajte da vas odveze u vaš hotel, pa ako je nekim čudom stvarno zatvoren, potražite drugi.
Pored svega ovoga, imajte na umu da su taksisti ljudi koji dobro poznaju grad, i da od njih često možete dobiti veoma korisne informacije o tome gde možete jeftino noćiti, jesti itd. Samo budite pažljivi i ove informacije uzimajte sa rezervom.
10. Kupovina ovoga i onoga
Posebno oprezni budite prilikom kupovine na putu. Naročito ukoliko se radi o skupljim kupovinama koje uključuju zlato, drago kamenje, tehniku i slično. Ukoliko dobijete neverovatnu ponudu da kupite zlatnu ogrlicu u pola cene, ili vam na ulici ponude nov fotoaparat za tek nešto malo novca, držite se podalje od takvih transakcija. Priča u kojima su naivni turisti mislili da kupuju nove telefone i kamere za bagatelu, a potom iz kutija izvlačili plastične kopije istih ima koliko vam drago.
11. Nametljivci i dobričine
Kada vam neko priđe na ulici, moguće je da je u pitanju dobričina koja želi da se upozna sa vama, sazna nešto o vašoj zemlji ili vam pokaže nešto zanimljivo i lepo u svom gradu. Takođe je moguće i da je u pitanju prevarant koji želi da vas iskoristi. Nemojte biti paranoični i otkačinjati ljude koji to ne zaslužuju, samo zato što se bojite. Ne treba, zato što postoje loši ljudi, da svima u startu prilazimo sa pretpostavkom da su loši. Ovde se morate oslanjati na lično iskustvo u procenjivanju ljudi, čitanje neverbalnih znakova, mimike lica itd. Ali postoji jedno zlatno pravilo: ako neko jako insistira na nečemu, odmah je sumnjiv!
12. I najvažnije - smirenost i strpljenje!
Prevaranti, lopovi i iznuđivači služe se dobro razrađenim metodama laganja, skretanja pažnje i psihološkog pritiska. Prodaju vam priče o tome kako, eto, ne postoji autobus, pa morate da idete taksijem, ili kako pare možete da promenite samo kod njih, ili vas jednostavno dovedu u situaciju koja je toliko neprijatna da vi poželite da im date pare, samo da ih više ne gledate i da se to završi. To je upravo ono za šta oni računaju.
Ako vas neko u nešto ubeđuje, uvek lepo saslušajte. Onda iznesite svoje argumente. Ostanite potpuno smireni i delujte sasvim ravnodušno, kao da znate da ste u pravu i da vas ni najmanje ne plaši i ne uzbuđuje cela ta situacija. To će već dobro uzdrmati protivnika, jer je njegov cilj da vas izbaci iz ravnoteže.
Nemojte da vičete, grdite, besnite. Budite mirni, smeškajte se, ali sve vreme ostanite strogi, odlučni i sigurni u sebe. Nemojte se previše familijarizovati, opuštati i biti suviše srdačni, jer tako pokazujete da se plašite. Po svaku cenu gledajte da izbegnete ozbiljniji konflikt, jer je protivnik na domaćem terenu i samim tim u velikoj prednosti.
Budite strpljivi i ne žurite sa plaćanjem. Potrebno je da gnjavator vidi da vi nemate baš nikakvu nameru da posegnete za parama, da čak ni ne razmišljate o toj mogućnosti. Ovakve situacije se često svode na igru "ko će duže izdržati". Za džep se hvatajte samo onda kada ste apsolutno iscrpli sve druge mogućnosti.
I upamtite: da biste sprečili neprijatnosti ili se efikasno izvukli iz njih, najčešće je dovoljan samo zdrav razum.
—
Desila vam se neprijatnost? Želite da podelite sa nama vaše iskustvo ili da prodiskutujete o ovom tekstu? Pridružite nam se u temi o prevarama na forumu.
