U samom središtu neba sveti dečak oživljen korača.

Ti, stranče, ti koji nas vidiš samo srećne i bezbrižne
Da si samo znao strahote koje smo često morali da preživljavamo
razumeo bi našu...

Kada konačno umremo,
toliko malo znamo o onome što se dešava kasnije.

Postoji jedno pleme nevidljivih ljudi
koji se oko nas kreću kao senke.