Avganistanska zima. Fotografija: Shah Marai / AFP - Getty Images
Svi me mrze sada. Pljuju me kad prolaze pored mene, a do juče smo se družile i pričale o svemu. Sećale se svega iz Avganistana i Irana, išle zajedno u kupovinu, govorile o boljem životu i svojim očekivanjima. Sve žene su me volele jer volim da se šalim i družim sa svima. Stalno smo se šalile na moj račun jer sam samohrana majka, a dopadala sam se mnogim Avganistancima ovde. Stalno su me zvali, hteli da pričamo, da idemo zajedno do centra. Nisam želela da ostanem sama ni sa jednim od njih jer bi odmah počeli da pričaju da sam nemoralna, da sam loša majka.
Ja sam Friba, Avganistanka iz Irana i sada me svi Avganistanci iz azilnog centra ogovaraju i govore da sam odvratna, nemoralna, loša majka i loša osoba. Žene kažu da sam „kurva" a deci je zabranjeno da se igraju sa mojom decom.
Samo zato što sam se zaljubila u Tunižanina, Arapina koji nije Avganistanac. Svi su me zamrzeli zbog toga. Zaboravili su sve dobro o meni.
Rastrzana sam, teško mi je, plašim se. Plašim se za živote svoje dece. Avganistanci su bili besni, došli su sa sekirom i pretili Ahmedu, pretili da će nas oboje ubiti. Samo zato što sam izabrala nekog ko nije iz Avganistana... Odbila sve njih i izabrala Arapina!
Ja sam našla ljubav svog života. Ahmed je divan. Moj muž je nestao u Turskoj, samo se jednog dana nije vratio sa posla. Više od tri godine nemam nikakvih novosti od njega, nijednu vest da je živ. Sa decom sam nastavila da bežim. Sada sa Ahmedom maštam o novom životu, u Švajcarskoj, tamo gde nikome nije bitno odakle je ko i gde ne moraš voleti nekog iz svog naroda. Želim da živim u zemlji gde će moja deca ići u školu, a gde ćemo mi imati poslove. U zemlji gde nema rata.
Svojoj porodici i porodici mog muža još nisam rekla, strepim da bi me se odrekli.
Samo želim da imam normalan život, sa svojom decom i nekim koga volim.
—
Ova priča deo je serije zapisa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji rade sa migrantima i azilantima u Srbiji.
