Epa da zapocnemo vec jednom taj blog i taj put.
U nedelju popodne 16tog Jula, skupe se Jovan i Marija, i vozom krenu za Beograd. U Beogradu, pridruzio im se Marko, sa foruma chivitli, i tako, ta okrnjena ekipa je sela na voz za Nish (onaj u 21h) gde sam trebao da se prikljucim ja (Marko Petrovic sa foruma). I dok su se oni klackali ja sam lepo sedeo kuci. Chek da se setim shta sam radio.. A da, posto dugo necemo biti u Srbiji, kupio sam reviju SAT plus, poslednje izdanje, i nije bilo loshe koliko sam ochekivao, a josh uvek mi je krivo shto nisam prochitao reportazhu o shevrolet kaptivi, al bozezdravlje kad se vratim, mmmm. E i tako, dodje tih 1 ujutru 17tog Jula ponedeljak, voz naravno kasni, sedimo ja i brat na stanici chekamo, smrzavamo se, videli smo i jednu srbijansku hiphop estradnu tzv. zvezdu kako se i on smrzavao, dodushe pio je neko vino pa mu je valjda bilo bolje nego nama. I voz polako dodje i eto, krenusmo mi za Sofiju, nashu prvu stanicu.
U vozu, dakle nas cetvoro, neki lik, zaboravih mu ime (cesto mi se to desava pa pitam ljude po nekoliko puta), sedi, usta ne zatvara, posao kod devojke u Istanbulu, itd itd, uglavnom, voz je u Sofiji trebalo da bude oko pola devet a mi smo se nasli oko 11. Pih, nije ni mnogo lose kako je moglo da bude. Umesto da se ta noc iskoristi za spavanje, mi smo naravno radili sve samo ne to, sto je doprinelo da Sofijom sledeceg dana bauljaju cetiri polu zombija sa velikim rancima i gladnim pogledima.
No, sta da se kaze o Sofiji. pih, sad, ja i nemam neko misljenje nit utisak jer sam Sofiju imao prilike da vidim puno puta. Jovanu, Mariji i drugom Marku je bilo prvi put u Sofiji, al kako oni sada nisu u ovoj sobi odakle pishem, ne mogu nista da pricam u njihovo ime :) Sofija ko sofija, u centru je super, mogla bi malo da se doradi, okrechi, tu i tamo, ali je sve u svemu okej. Primetio sam da u odnosu na npr proslu godinu, ima mnogo novijih automobila po Sofijskim drumovima, no valjda je i tamo kreditna ekspanzija ko i kod nas, pa tako.. Nego, opazih i solidan broj ekstra zgodnih ziteljki tog grada, cini mi se neshto vishe nego shto je uobichajeno. Dobri stari skejt park je opet na istom mestu, dodushe mozda par desetina metara nize ka spomeniku Ruskim oslobodiocima, jer Sofija gradi pravi metro (ne kao ovaj teoretski beogradski, polu nadzemni, nego bas pravi), pa su tako odredjene lokacije raskopane.
I tako to, uglavnom proshetasmo tu i tamo po gradu, okolo i naokolo, posetismo par crkava, tj. onu u centru koja je posvecena Svetoj Petki, onda crkvu Svete Nedelje (valjda je to ime), i crkvu Aleksandra Nevskog (ona najveca, sto je na svakoj drugoj razglednici iz Sofije).
U toj prvoj crkvi (najmanjoj inache) deda koji naplacuje karrte, kad je cuo da smo iz Srbije pustio nas je dzabe :) koristim ovu priliku da ga javno pohvalim. Setajuci se Sofijom, spazili smo neke likove sto su prodavali sasvim lepe backpackerske rancheve svih vrsta i boja i namena :) i onda se Jovan ponovio jednim lepim 65l rancem, Jovane, u zdravlje da ga koristish, da te sluzi sto godina. Nastavismo tu po gradu kada se nametljivi nametnuti priucheni vodich kroz grad (ja) setio da odemo do meni iz nekih tamo razloga voljene picerije (OI shipka, tako se zove, al ono oji nema veze sa time shto ste mozda pomislili :). I tako, tamo spiskasmo neke bugarske pare, konobarica je bila jako usluzna i simpatichna (makar meni), e da, trazili smo i origano, naravno. Ispostavilo se da Bugari ne koriste origano kada spravljaju picu. Aman. Pojma nemaju o chemu to mi prichamo. Onda sam otishao kod glavnog kuvara, objasnio mu shta trazimo, on je belo potvrdio glavom da zna o chemu se radi (bugari potvrdjuju suprotno od nas, tako da ako klimne glavom gore-dole znachi ne, a levo desno je OK :), e i onda su nam doneli neki sasusheni nikakav origano na nekoj tacni, i bio je toliko star i nikakav da ga bar ja nisam upotrebio :) Osim tog propusta, sjajna picerija, bar ja tako mislim :)
E onda su ovo troje otisli da se maju po Sofiji jos malo (do crkve Aleksandra Nevskog i okolo) a ja sam tu neshto morao da uradim po periferiji i tako to, tako da eto, tu je i slika bash prave Sofije, jer van tih mozda 10% grada koliko otprilike zauzima centar, skoro sve ostalo je jad i beda i jad i beda i jad i beda. Propali blokovi pravljeni od krsh materijala, nikad okoshena trava, nigde kuca, nigde drvo, svuda djubre, i uopshte, pravo apokaliptichno raspolozenje. Katastrofa.
I tako, vracajuci se, prodjem pored istog onog prodavca rancheva, i odlucim da kupim i ja jedan. Uzeo sam od 45 litara, platio sam ga 15 eura, mogu da kazem da je za sada odlican. JEste da je prodavac zeleo 18 eura ili tako nesto, ali ja sam se lepo pozvao na to da ce Marija (kako je on nazvao - tvoja zhena?) sutradan da kupi i za nju, pa cemo tako da mu napravimo promet, i eto :) dojurih do zeleznicke stanice, i nadjosmo se svi u onoj cekaonici. E koji je plan bio, kako ja i Jovan imamo Balkan Flexipass karte, a Marko je imao kartu Bgd-Istanbul, znachi Marija je bila ta koja je morala da kupi kartu. ISpostavilo se da je karta relativno skupa, pa se posle neke racunice izdeshavalo da su Jovan i MArija otisli busom za Istanbul, a ja i drugi Marko smo ostali da cekamo nash voz, koji je naravno kasnio (jer dolazi iz Srbije), valjda oko 80 minuta. Ne beshe to problem jer su tu bili neki raspolozhni Japanci (par), njoj se svidela rakija a njemu bonzita, i tako, ubijali smo vreme cekajuci voz. Valjda nam je nestalo para, osim nerazmenjenih eura, no nista za to, neki bogati bekpekeri su Marku dali novce da kupi flasu vode :) Ovom prilikom im se zahvaljujem, voda je bila dobra. Razmisljali smo i o tome da ih teramo da nam daju pare da idemo u WC, ali nista od te ideje jer smo se dosetili da je WC i tako besplatan u vozu. Pa da. E i tako, dodje nama voz, i fiju, podjosmo nas dvojica za Iatanbul, sa idejom da se sutra ujutru sastanemo sa MArijom i Jovanom, i pronadjemo nasheg hosta (sa HospitalityCluba).
Shta je dalje bilo, saznacete u narednom javljanju..
mpetrovic
