U okolini tromeđe Srbije, Bugarske i Makedonije govori se posebnim jezikom, drugačijim od svih standardnih jezika naših krajeva. Radi se o grupi vernakulara koji se najčešće nazivaju torlačkim. Ovom neobičnom jeziku pripada i govor grada Pirota, kao i pirotskog (ili piroćanskog) kraja jugoistočne Srbije.
Dizajner Dušan Tomanović napravio je slikoviti priručnik za učenje pirotskog govora. Tomanović, beogradski student vizuelnih komunikacija, kaže kako je ovaj pirotski rečnik nastao iz njegove želje da predstavi glavne karakteristike onoga što čini pirotski govor, kao i njegove posebnosti u svakodnevnoj komunikaciji.
"Jedan pita Kvo, drugi odgovara sa Te, i koristeći samo te dve reči", kaže Dušan, "Piroćanci se u potpunosti razumeju".
"Napravio sam plakate najkorišćenijih reči u pirotskom govoru. Za početak, to su reči kvo i te. Ove dve reči predstavljaju verovatno najkraći dijalog koji postoji u jezicima naših krajeva, a možda i šire. Jedan pita kvo, drugi odgovara sa te, i koristeći samo te dve reči", kaže Dušan, "Piroćanci se u potpunosti razumeju". "Kvo" i "te" mogu se, primera radi, prevesti kao "Kako si, šta radiš?" i "Ništa, evo završavam neke poslove" – ali u zavisnosti od intonacije i konteksta, mogu značiti i razne druge stvari.
"Takođe", dodaje autor priručnika, "tu je i univerzalni glagol onodeti, koji takođe može da znači sve i svašta. To je glagol koji označava neku radnju, i može da menja glagole raditi, završavati, kao i masu drugih glagola. Reonodel sam Windows znači – reinstalirao sam Windows."
Izumiranjem torlačkog govora ne nestaje samo puki etnografski kuriozitet, nego i čitavo kolektivno sećanje jednog prostora, jedne male, intimne geografije.
Torlačke vernakulare inače koriste mnogi narodi i narodnosti, od Srba, Bugara i Makedonaca, preko Goranaca, islamskih Slovena, zatim Šopa, sve do hrvatskih Janjevaca i Krašovana.
Većina lingvista torlački smatra prelaznim jezikom između bugarskog, makedonskog i našeg. Iako poseduje slovensku osnovu, torlački je pozajmljivao reči iz turskog, vlaškog, cincarskog, albanskog i grčkog jezika, kao i raznih mesnih vernakulara. Pojedini lingvisti smatraju ga četvrtim dijalektom našeg jezika, pored štokavskog, čakavskog i kajkavskog, dok ga treći smatraju staroštokavskim, prizrensko-timočkim dijalektom.
Bilo kako im drago, torlački jezik izumire jer ga potiskuju nacionalni jezički standardi, putem škola, medija i državnih institucija. Opstaje samo u selima i manjim gradovima, deleći kismet vlaškog jezika u istočnoj Srbiji, rusinskog u Vojvodini ili istrijanskog u Istri. Izumiranjem torlačkog govora ne nestaje samo puki etnografski kuriozitet, nego i čitavo kolektivno sećanje jednog prostora, jedne male, intimne geografije.
Jezici i nacije se ne poklapaju; jedan Beograđanin, primera radi, teško bi razumeo starog Piroćanca, iako savršeno razume Sarajlije, Zagrepčane i Podgoričane.
Ovaj proces prati tužna ironija: današnje nacije gde se govori (i) torlački nastoje da prisvoje priče i pesme torlačkog kraja kao deo upravo svoje kulturne baštine, svoje i ničije više – iako ove priče i pesme sve manje ljudi može da razume.
Zato su važni mali, lični projekti poput Dušanovog Pirotskog vodiča. Ne zato što doprinose bilo čijoj nacionalnoj kulturi, nego upravo zato što pokazuju nedoslednosti u samoj ideji nacionalne kulture i nacionalnog jezika. Prosto-naprosto, jezici i nacije se ne poklapaju; jedan Beograđanin, primera radi, teško bi razumeo starog Piroćanca, mada savršeno razume Sarajlije, Zagrepčane i Podgoričane.
Dušanov Piroćanski vodič pokazuje nam kako te male kulturološke ničije zemlje, poput Zemlje Torlakije, nisu tek besmislene pripizdine, nego uzbudljiva mesta u koja treba otići po nove ideje.
Međutim, Dušanov pirotski rečnik pokazuje nam i nešto važnije: pokazuje nam kako te male kulturološke ničije zemlje, poput Zemlje Torlakije, nisu tek besmislene pripizdine, nego uzbudljiva mesta u koja treba otići po nove ideje.
"U Beogradu", kaže Dušan, "postoje brojne negativne predrasude o pirotskom govoru, kao i torlačkim vernakularima uopšte." Ljudi ih smatraju zaostalim, neispravnim jezikom, koji budi asocijacije na pasivne krajeve i ostale ruralne stereotipe. "I zbog toga sam napravio ovaj vodič", zaključuje autor, "kako bih utišao predrasude, i ljudima stavio do znanja da je pirotski govor zapravo veoma kul."
—
Postere objavljujemo u dogovoru sa autorom. Tekst i oprema članka su redakcijski.
