Svi busevi i kombiji (marshrutke) za selo Listvjanku na Bajkalu krecu iz Irkutska sa autobuske stanice, koja je u potpuno drugom delu grada. To je trebalo preci minibusom, i to kakvim! Guzva, torbe u zubima, a napolju svi idu jedni preko drugih, pesaci trce, vriste, svi trube (i to po bulevarima sa 6 traka)... Raskrsnica kod Futaje u Novom Sadu na kvadrat! No dospesmo nekako do te autobuske stanice, tamo stoji vec puna marsrutki za Listvjanku, udjosmo, opet torbe u zube (lokalni obicaj), vozac nas malo nogom nagura da bi uspeo da zatvori vrata ( :) ), i za sat vremena eto nas! Predeo kao iz snova, Angara se spaja sa Bajkalom, zelene sume, brda, plazice, zivopisno seoce! A sto je najlepse, dan do 11 uvece, a svice vec oko 4 (kao i na celom putu po Rusiji!), tako da imate vremena za istrazivanje kol'ko vam dusa zeli! I pri tome suncano, a temperatura oko 15-20 stepeni, idealno... Jedina steta je sto je voda u Bajkalu izmedu 4 i 10 stepeni. Smrc!
Inace, Bajkal je najdublje jezero na svetu sa svojih 1637m, a samo je nesto malo manje od Jadranskog mora. U slatkim vodama ovog jezera zive najraznovrsnije biljke i zivotinje, od kojih se 80% ne mogu naci nigde vise na planeti! Voda je toliko cista da je skoro mozete piti! Jezero je toliko duboko jer se nalazi na granici dve tektonske ploce, a nastalo je smicanjem te dve ploce pre oko 25 miliona godina. Posto se tlo ovde i dalje razilazi, jezero ce se jos produbljivati, dok za par par desetina milona godina ne dodje do potpunog odvajanja ploca, pri cemu ce verovatno nastati novi kontinent, a Bajkal ce postati peti okean!
Tako mi krenusmo u potragu za smestajem i nabasasmo na par Francuza koji su radili isto, tako da krenusmo zajedno u ispitvanje trzista, koje je sasvim fino, ali malo skupo... Nista ispod 400 rubalja (12 evra) po glavi (u kolibi kod Andreja i njegove mame - tus napolju u kabini). Mi nadjosmo nesto skuplji, ali neverovatno lep kompleks koliba Natali, citavo malo gazdinstvo sa sve bastom, fontanom u dvoristu, stalom sa dva konja (cak smo i jahali malo!), kravom, kokoskama - a sve to na vrhu brda, na pocetku guste sume! Koliba - super luksuzna, domacini ljubazni, atmosfera kao kod kuce - svi se promaljaju, cavrljaju... Tu provedosmo sjajna tri dana u istrazivanju jezera, sume, sela... Listvjanka je inace najturistickije mesto u Sibiru, no mi smo videli jos svega par backpackera kako se vrzmaju tuda... Sve ostalo Rusi i mestani. Selo se sastoji iz tri useka, gde se ulicice penju u brdo, posto se planine spustaju do samog jezera. Na prvom useku je veliki hotel "Bajkal", vidikovac i uspinjaca. Na drugom useku je smesten najveci deo sela, dok je treci usek jedna velika ulica koja se penje direktno u sumu, a oko nje se nalazi gomila kucica. Sve ovo je povezano glavnim drumom koji ide uz samu obalu jezera, sve do pristanista. Sve je ovo fino, ali prava divljina i lepota leze malo dalje... To otkrismo kad sedosmo na brod za Boljshie Koty, seoce 20-ak km severnije, do koga se moze doci samo brodom. To je definitivno jedno od onih mesta gde kad dodjete, sve ostalo postaje manje vazno, gde vlada tisina i neverovatna lepota, gde je ostatak sveta tamo negde daleko... Samo selo ima puno razbacanih koliba, malo pristaniste, ogromnu plazu (opet smrc!), biolosku istrazivacku stanicu, jednu prodavnicu, par restorana i malu biblioteku(!).
A okolo zelena brda, stene i plaaaaavo jezero, lepse od svakog mora! U planinu je usecena i mala staza, kojom se mozete setati uz mirise borova, sa savrsenim pogledom na jezero (i uz prilicne kolicine insekata - nekih jaako velikih - ali to je oznaka netaknute prirode :) ). Usput kampovi, plaze... Savrsenstvo! Tako se dobrano prosetasmo tuda, a najdalju tacku do koje stigosmo oznacismo zastavicom :) ! U povratku sretosmo gomilu veselih Rusa koji su dosli tu da proslave svadbu, tako da na brzinu popismo malo vodke (nemoguce odbiti), pojedosmo pirosku, i pored njihovog nagovaranja da ostanemo sa njima na zurci na plazi, teeeska srca odjurismo na brod, pa na bus za Irkutsk, odakle nam je sutra rano ujutru polazio voz za Ulan-Ude...
