When the cat is away, the mice will play

Proslo je dva meseca naseg rada u The Ritz London :) tako da sada mogu da saberem utiske, i podelim ih sa vama. Bio sam prilicno zauzet pre i posle posla, tako da kucam po secanju. Zbog toga se izvinjavam sto ste bili uskraceni za neke pikanterije. Neki me smaraju vec par dana kad ce nastavak, a nemate pojma koja muka mene muci. Sad sam prikupio sve papire, papirice, racune, jelovnike, sve ostalo gde sam zapisivao beleske i evo sad pisem.

Juce sam imao najbolji dan na poslu. Nedelja. Za rucak je malo guzva, al onda za veceru opusteno. Eleni i ja smo otisli do paba da se opustimo pred pocetak vecere. Ona sinula votku sa nekim sokicem, to se u Srbiji pije pre dorucka, ja popio Boziji dar, Ginis. Ovo cirkanje pre pocetka servisa izvodljivo je samo nedeljom, jer onda sef kujne nije tu, vecera pocinje kasnije, i ekipa u kujni je nedeljom super. Ne znam koji je razlog tome, ali je tako. Zasto je ovaj dan bio dobar? Pa bili smo u kujni petorica Srba. Zezali se ceo dan, moj sef Francuz je takodje na odmoru, pa je bilo jos opustenije, klopali, spremali kolace za kuvare, sto je ovde retkost, da budem iskren. Oni su bili prezadovoljni, i zahvalili se su poslasticarnici na sav glas. Onda se co`ek oseca jako vazan. Bitno je da, kad se udje u novu kujnu, gde ima mnogo zaposlenih, da se ljudi malo opuste, da vide da ni mi Srbi nismo teroristi. Nego da krenem od pocetka…

Malo su pokusali da mi uteraju prve nedelje, te mi dali dva-tri dana nedeljno da radim sa onim pekarom manijakom, od 4 ujutro. Ja da budem pekar… Mnogo, kume. Nije to lose , stvarno je hleb koji se mesi ovde vrh, ali nije to ono sto ja trazim. Prva zamisao mog sefa je da dva dana nedeljno menjam onog umobolnog pekara, jos nije odustao od toga :) A I` nema Jagodinke Simonovic :) , da je ona tu sve bi se lakse prebrodilo. Vise sam ja za servis, za neki pritisak. E pa dobio sam pritisak, i to je postalo uobicajeno za vikend, posebno subotu. Onda su guzve nevidjene, buka u kujni, svi nesto jure, galame, svadjaju se kuvari sa kelnerima, nabavka kasni, stvarno ludilo, bas se naradim, ali se posle smene super osecam. Sreca, radost, sreca… Radim u Ritz-u.

Smena od 4 je jako zabavna. Sam dolazak do hotela je prica za sebe. Prolazi se autobusima kroz najbolje delove grada, u sitne sate J Izlazim na Pikadiliju, i imam pola sata da prosetam dok ne krenem put hotela. Bas taj Pikadili je najzabavniji nocu. Gomile pijanih I drogiranih turista, engleza, prosjaka i narko dilera. Nema prostitutki, jer je vec kasno i za njih J Najbolje prolaze taksisti i vozaci riksi. Voziti pijane turiste je super zarada za vozace istih. Prosle godine sam upoznao lika koji radi samo nocu, i to petak na subotu .Uzima opasan baksis plus kako koga klepi. A klepa muski.

Stizem u hotel. Prazno. Kujna je najlepsa kad dodejs prvi. Ni sporeti nisu ukljuceni, sve oribano, tiganji su poliani, serpe takodje, svi pultovi izglancani kao decja guza. Radi room service, jedan kuvar, Bugarin, koji uvek radi nocne smene, i ekipa crnaca… Ti crnci su dosli u Britaniju da bi radili i najgore poslove. Pojma nemaju o engleskom jeziku, ali su tu da rade te najgore poslove i uopste se ne tangiraju kad neko vice na njih. Opusteni maksimalno. Ja dosao onako pospan, nemam veze sta treba da radim. Bili smo sami u kujni taj ludi pekar A la Dzejmi Oliver i ja. Ja se naravno pravim lud, i polako se trudim da ukapiram sve fore. Ovaj baja se ponasa kao da je najbolji na svetu, a niko ga ne primecuje, pravi kompleksas. Nazalost ima ih ovde jos ali o njima kasnije.

Odgovornost je ovde ogromna, kuvar koji radi je odgovoran za sva peciva i hleb, i jos neke kao krofne koje se daju uz tradicioalni caj u Ritz-u. Budalastina, imaju ukus kartona - ako ste nekad probali. Treba znati, ali ne i raditi to ceo zivot, jer nema mnogo kreativnosti. Ostatak brigade dolazi od 7, a kuvari u drugim odeljenjima od 8. Ovde sam se bas skapirao sa Alexandrom, to je ona polu-nemica polu-francuskinja. Kao i uvek kad dodjem na posao, dolaziim sa osmehom na licu i ostale kolege docekujem tako raspolozen. Mislim da pozitivno uticem na ljude, to mi je i rekla Alex , kaze mislim da si ti jedna jako pozitivna osoba… Ma nemoj, k'o da ja to ne znam i sam. Nista se nije desilo izmedju nas, jer je Alex otisla nazad za Francusku. Popricali smo par puta o tome zasto napusta posao, i odgovor je - zbog kolega. Nema sa kime da podeli neko misljenje, jer su ovde svi spremni da pricaju samo o poslu. Cak i za vreme pauze, u pabu, na pauzi za rucak… oni razmisljaju o poslu. Maksimalno su optereceni, a ja jos nisam provalio razlog tome. Eto sa Alex sam mogao normalno da pricam, kao i sa nasim glavama :) , mada sam i ostatak kuvara i kuvarica vaspitao da gledaju i drugu stranu medalje, tj malo se okrenu jos nekim stvarima, ne samo sljaci. Od nas petorice meni je ovde najlakse, jer sam vec bio ovde i lakse mi je palo to odvajanje od kuce, nije me jos sinula nostalgija, a kad pokusa da me udari ja lepo odem do paba. K`o Sale Curcic, kad kaze mene kad udari nostalgija ja odem i kupim ferarija.

(prazna kujna, najlepsa kujna)

Kapitalizam na delu

Ako radite pet dana po 12 sati bez prestanka ili jace, jedva cekate prvi slobodan dan da zaglavite u pabu i ostavite tamo koju funtu, ili desetinu funti. Da lova ostaje u zemlji, takav je sistem… Majku im bre, njihovu, gde sam se vratio, u kolevku kapitalizma. Ali i ti pabovi imaju dobru stranu. Njihov najbolji proizvod je ginis, i to ne onaj ekstra hladan koji piju turisti, vec regularni za par stepena topliji, onaj koji piju Irci, ludi Irci. Tih par stepeni vise mnogo znaci za kompletan ugodjaj. Osoblje iz Ritz-a se skuplja u pabu The Clarence. Pab nije najblizi sluzbenom ulazu sto mi je bilo jako cudno, vec je par koraka dalje. I odise onako ugostiteljsom atmosferom, tu se skupljaju I drugi ugostitelji, poslednje pice je u ponoc, sto je za londonske pabove retkost, I dolazi ogroman broj pijanih, ruznih, pegavih I debelih engleskinja. Uf, petkom je malo bolja slika tih engleskinja, dal zbog povecane kolicine ginisa ili se one skockaju. U Clarence se dolazi posle posla, za vreme pauze, i na oprostajno pice. Ovog meseca me je vec spomenuta Alex pozvala na oprostajno pice, ja bio slobodan pa se iskombinovao nekako. Malo smo popricali, zezali se, razmenili facebook, mailove i rekla je da se nada da cemo opet negde raditi zajedno. Samo nek` nadje ona posao pa da mi salju papire da palim I ja, mislim se ja nesto u sebi. Videcemo sta ce biti, javljam ako dodje do neke promene.

Beer fest – ili bar pokusaj istog

London je grad napravljen za trosenje love. Gomile restorana, kafea, radnji sa jeftinom garderobom, o pabovima da ne pricam. Na svakom cosku po jedan. Moj drugar Djole zivi u super delu grada, Earl`s Court. Blizu njegove gajbe je ogroman prostor slican nasem sajmu gde se odrzavaju manifestacije. Izmedju ostalih I pokusaj beer festa. Tacnije mnogo bledja kopija onog u Beogradu. Zapravo se i ne sluze prava piva, vec ale piva, kao lageri ali bez mehurica. To je super jer se oseca nikakvo nadimanje u stomaku, sipate kao u kofu. Ako se naviknete nije lose. Moze se desiti da imaju jaci ukus cak i gorak, ali prijatno gorak. Muzika je ocaj boziji, samo jedna nazovi scena gde svira bend 17 klase, lose ozvucenje, I bezveze repertoar. I jeftina zajebancija: aukcija. A na aukciji najsmesniji lik, podseca me na onog pijanog lika sa rakijade u Pranjanima. Samo malo pijaniji. I on kao prodaje prazne boce od piva, podmetace, iskrzane naravno, stare pint case za pivo…

I jos gomilu drugih budalastina koje ti nikad nece zatrebati u zivotu. Mi se tu malo ludirali, podizali cenu etiketi nekog piva iz Novog Juznog Velsa, bas se ponasali kao Del Boj I Bojsi… Lepa zajebancija, ne bas kao na beogradskom, jer je ovaj festival piva gotov u 10 uvece. To je ono vreme kad se u Beogradu izlazi ili malo kasnije… To su Englezi i njihov glupi sistem.

(Jedna “porodicna” fotka kao iz Kuma)

Shefovi na odmoru – nirvana u kujni

Dve najlepse stvari koje ku mi se desile u prethodnom periodu, naravno vezano za rad u samom hotelu, su da su oba sefa bila na odmoru. Nema tenzije, nepotrebnog nabijanja negativne atmosfere, uke buke, niti bilo kakvih problema tokom rada. Glavonja, tata nad tatama, je bio odsutan samo nedelju dana. Sto se mene tice mogao je i duze. Ne verujem da bi se neko zalio. Onda se vide prava lica nekih likova. Kad je tatica tu ne cuju se, nema ih nigde, a cim je sef otisao cuju se dobacivanja, prozivke, ono sto i treba da se cuje u kujni. Odma se vidi ko je kakav karakter, a ove srpske lobanje u Ritzu su stvarno karakteri. Koliko god da je guzva, koliko god da je sef ljut ili nervozan jer mu zena sinoc nije bila raspolozena, mi se maksimalno opusteno ponasamo, kao i uvek… Onaj napaljeni francuz, poznatiji kao moj umobolni sef, je malo jace od dve nedelje bio odsutan. To je automatski znacilo dve nedelje blazenstva u kujni. Kad nema njega sve se moze normalno, i sa manje tenzije zavrsiti.

Njega je menjao Ricard, koji je pre par dana otisao iz Ritza u The Dorchester, mozda najbolji hotel u Londonu, ali The Ritz ima jace ime… Primetio sam da sefovi bas i ne vole kad vide da je raspolozenje na zavidnom nivou.

To je inace jako normalno za engleze, jer kao sto sam rekao tokom rada nema neke konverzacije. Idioti. Kod mene je opusteno, jer ja sam radio sa najjacim kuvarom. Kod Boze nema zajebancije kad se radi, pegla se bez prestanka. Vrhunske stvari. Gde god sam radio sa njim, video sam profi stvari, ali opet mnogo prostije odradjene, I vise prilagodjene serviranju. Sad polako mogu poceti uporedjivati mesta gde sam radio. Imam srecu da stalno menjam pa se jako brzo prilagodjavam novoj kujni. Nekolicina kuvara ovde je radila na vise od 3 mesta, svi ostali su dosli u Ritz sa namerom da tu istrule. Kao obecavaju im bolje uslove poziciju, a lovu niko ne spominje. Dobije se ponekad unapredjenje, ali treba cekati godinu dana za napredak. A kad treba neki novi zamenik, onda rade bratsko-kumovske veze i dovode se svoji ljudi. Bas kao u Srbiji J Sreca te sam dosao ovde maksimalno spreman na takve poteze pa se ne tangiram. Nego lepo kad udjem u kujnu iskljucim mozak i lepo mi. Sad bas kad mi daju neke bezveze poslove da radim onda imam vremena za razmisljanje i da se skenjam skroz. Kao sto rekoh, Ricard je napustio Ritz, niko nije rekao ni jednu lepu rec o njemu. Kad nema macke misevi kolo vode… tako je svuda. Dok je radio svi su mu se ulizivali jer je bio zamenik onom blesavom francuzu. Sad kad vise nije , sad se vidi ko je i sta je ko u kujni. Ko zna sta pricaju i o nama iza ledja.

Eto dragi moji i drage moje, snalazimo se, izdrzavamo, kad nas neko iznervira u kujni odmah se sazna, cuje se onaj srpski deo sa spominjanjem majke na kraju… I ostale fraze vezane za emocije koje osecamo prema nasim nadredjenim.