Buđav lebac (u Londonu)

Moram poceti ovaj deo malo tezom temom. Vec sam rekao da je Milos napustio Ritz, i vratio se u Srbiju. Svaka cast, postujem svaku odluku. Ali u svakom slucaju se to ne radi preko noci bez ijedne prozborene reci sa sefovima, nagovestaja, nekog signala… Otisao je bez pozdrava. Izvini Milose ako citas ovo ali, ali to se tako ne radi. Mislim da je i nas ostale to dotaklo. Narednih nekoliko dana svi su nas gledali sa manjkom poverenja, zebnjom, kao boraniju… Bezveze sam se osecao, i morao sam da ubacim u drugu, i na poslu ali i van posla, da pokazem da nismo svi isti :) Da su Srbi ljudi i radnici od obraza, ko zna mozda nekom od nas ponude produzetak ugovora ili posao u nekom drugom restoranu. Svi su pricali o njemu narednih nekoliko dana, raspitivali se da li je nagovestavao, blah blah. Grkinja (Eleni, koju ja zovem Turkinja jer je Kipranka) i Lana su mi zapretile da ce me silovati ako se odlucim na isti potez. Kad bi videli Kipranku kako izgleda i vi biste pozeleli da odmah napustite posao i sacekate da vas Eleni “kazni” :) Kao sto se i pricalo, novembar i decembar su opravdali ocekivanja. Mesecima unazad su nas upozoravalii da ce sada biti neverovatno mnogo posla. Bilo mi je dosta tog zaplasivanja, i nije toliko strasno, znajuci kako sam radio u Srbiji nisam se preterano plasio. Jedina razlika je u tome da se ovde to shvata jako ozbiljno i nema one lepe opustene komunkacije u kujni. Jeste bilo malo naporno raditi neke smene ludacke, zavrsiti u 9 uvece i doci sledeci dan u 3 ujutro na pekarsku smenu, ali kao sto rekoh, naviknut sam na na napor, pa mi nije predstavljalo problem. Pride imam vremena da provalim koju foru da se svi nasmejemo. Posle nekoliko takvih smena, Lana je pocela da govori Serbia, where the hard ones are made… Sve je ovde disciplinovano, kao u vojsci. To je prica u glavnoj kuhinji, ali na moju srecu, u mom odeljenju je malo drugacije. Razlog tome je taj da u “secerani” rade mnogo blesavi ljudi, pa sam se i ja, ovakav kakav sam, uklopio u sredinu :) Neke stvari su se promenile, tacnije ponasanje pojedinaca je sada drugacije. Primetio sam da su vise opusteni i raspolozeni za zezanje, ne prica se samo o poslu i to jako prija. Mnogo je lakse raditi u takvom okruzenju. Poslednjih nekoliko nedelja se malo intezivnije druzim sa Luisom, Eleni i Japankom. Reklo bi se da su oni najnormalniji ovde, za zezanje. I kada god radimo zajedno, desavaju se neka sranja. Jedan od genijalnih primera je bilo kada smo spremali sufle od smokvi i porta, za 60 ljudi. Reklo bi se da je opustena varijanta, spremi sufle, napuni modle, ispeci, serviraj. E zamalo :P Pred serviranje videh, sasvim slucajno na dnu ugovora: ”P.S. ne zelimo nikakav alkohol u jelima”. A mi napravili suflee i jos dodali pola litre porta da pojacamo ukus, nek se zna. Ja sam prvo poceo da se smejem, sledila me Eleni dok je Luis umalo zaplakao (on je taj koji je odgovoran kad nema sefa) he he. Ja sam pokusao da ga utesim u fazonu - opusteno, nece provaliti (1/2 litre porta, ma vazi, mislim se u sebi). Posle par konsultacija sa drugima, resili smo da se prekrstimo i serviramo. Nemamo vremena da pravimo nov. Nek ide zivot.

Preziveli su. Sefu nismo ni rekli, samo sam bacio onaj papir, unistio sve dokaze, i pravili smo se da je sve OK.

Ne priznajem sljivu dok ne prodje kroz kazan :)

Kasna je jesen i, po starom kuvarskom pravilu, koriste se sezonske namirnice. Kako ja mom sefu da objasnim da se u Srbiji sljiva koristi tek po prolasku kroz tabarku. On pravi kolace od sljive, da te vidi neki Valjevac pa da te prebije. I natera da okajes grehe :) jos bi on kupio sljive, pa bi sedeo pored kazana, i sa nestrpljenjem cekao prepek. Jos mnogo stvari mi nije bas najjasnije. Kako moze da se koristi pregoreo puter? Pregoreo znaci crn. Nisam mogao da izdrzim, te pitah da li je to dobro. Stvarno daje neverovatno dobar ukus jelima, na pecene lesnike podseca, super stvar. Ali sto kaze ludi Francuz, dobro je za rak, ko nema a zeli da ima :) ili eventualno za krvne sudove, bolesnik :) Dokazao je da je lud u kujni, u jos par navrata. Voli da dodje na posao nekim danima kad je restoran po pravilu pun, i onda izmislja da se nesto isprobava. Jako me podseca na mog sefa u Srbiji, sa tim postupcima. Mi smo pravili pitu sa jabukama u Beogradu, a 700 ljudi je cekalo veceru. Nama se klopala pita. Tako i Ridzis, dodje i kaze a sto ne probas ovo, a ja, da budem iskren, nije mi tesko, jer stvarno volim posao koji radim i siguran sam da ce se na kraju svaki trud isplatiti. I ma koliko da sam umoran, kad vidim njega sa kojom kolicinom ljubavi prica o klopi, nista mi nije tesko. Stvarno se vidi da posvecuje svu mogucu paznju svakom jelu koje servira, kod njega nema panike ni da dodje 100 ljudi odjednom, samo kaze We`re all going down sto je i postala uzrecica u kujni. Treba malo smeha i zezanja, to je sve. Jednom sam imao slobodan dan, i Japanka mi poslala poruku da je Luis tog dana gotov, u nevidjenoj guzvi, ali opet znajuci da je on raspolozen za zezanje nisam mogao da odolim da ga ne pozovem po zavrsetku servisa, samo da ga pitam Are you going down. Samo mi je rekao da je gotov. Nema dalje…

Otisao sam u kantinu na rucak. Retko kad to radim , jer se obicno ogrebem za nesto normalno iz kujne. Hrana je uglavnom bezveze, pa kad imam pauzu samo sednem, odgledam vesti (Obama postao predsednik, mozda nam ukine vize?) i vratim se nazad u kujnu. Ovog popodneva nisam zazalio sto sam dosao u kantinu. Lik iz sluzbe odrzavanja, poznatiji kao majstor ili domar, seo je pored mene i poceo da klopa. Pun tanjir svega, salata sa strane, kolac i naravno hleb. A hleb budjav, budjav lebac, cova povika, ovaj hleb je budjav, a ja se odmah setih hita, cik pogodi sta imam za rucak u kantini :) Malo pesme ne moze da skodi. Brzom intervencijom babe koja radi u kantini ovo se ispravilo, i budjav lebac vise nije vidjen. Ali zato ja posle par dana videh budjave jagode u frizideru, ogromnu gomilu, i sa nekom zebnjom, dodjoh uplasenog lica kod mog sefa, da mu to prijavim, da niko ne sazna. Znate sta on radi sa tim, pravi konsome od jagoda, strava burazeru, ja to necu okusiti. Lazem, probao sam I nisam mrtav niti sam bolestan. On mi je to rekao da je sasvim normalno da imas budjave jagode u frizideru.

Kujna je jedan od stresnijih poslova, cak i ako nema guzve na rucku, bas zbog toga ocekuju da bude izvrstan servis. Razumem ja da je ovo Ritz i da se ocekuje najbolje, ali kad se vec toliki trud ulaze, zasto nemamo ni jednu zvezdu Michelina (Michelin Star se dodeljuje restoranima i hotelima koji to zasluzuju, jace od 5 zvezdica, za savrenstvo ukusa, servisa, enterijera… Ako restoran poseduje takvu petokraku, znaci da je uspeo). Onda se skenjam, kad vidim neke manje poznate objekte, a stigli su do nekog nivoa. Dorcester je mozda jedan od 5 najboljih hotela u svetu, sigurno najbolji u Britaniji, cak je i Alan Dukas (jedan od tri najbolja kuvara u svetu) otvorio restoran u Dorcesteru, ali ipak je za siroke narodne mase Ric ime, ima tradiciju, luksuz, sve predispozicije da bude najbolji. Sada imaju kuvare iz Srbije (sto moze biti mac sa dve ostrice :) ), i stvarno mozemo da budemo na vrhu, ali nesto nedostaje. Videcemo da li ce sef nesto uraditi po tom pitanju, mada sumnjam. Ne deluje mi kao da je ambiciozan da krene u neko osvajanje vrha.
Ja sam resio da nastavim da dajem sve od sebe, uhvatim sto vise ovde fora i trikova, pa posle prodajem po Srbiji :) , ili mozda negde drugde. I jako mi prija da radim kolace, mozete me zvati seceras, mesim hleb zezam se sa brasnom. Pocinjem da licim na Slavka Stimca… Pritisak je nekoliko puta manji nego u kujni, nema visokih temeratura, moj sef je daleko opusteniji, ali je kod nas kuvara poslasticarstvo nepriznato, jer se sve radi uz pomoc kantara. Da nema vage u poslasticarnici, ne bi bilo nista od kolaca. Ako sve izmeris, ne moz` da omanes. Zbog toga mi i nedostaje prava kujna, gde se jelo zacinjava iz prsta, namirnice se ne mere vec sve ide od oka. S druge strane, u ovoj kuhinji ne bih mogao da radim na drugom odeljenju iz vise razloga. Prvi i najbitniji je da se ne postuju kolege. Ako u nekom trenutku nestane pavlake ili bilo cega na sekciji sosova, i oni je zatraze od, recimo, ekipe sa povrca, ovi ce se praviti ludi, kao da nemaju. Nekolegijalnost maksimalna. Zamislite sebe da ceo zivot tako radite… Ja znam da su kuvari jako sujetni, ne otkrivaju sve recepte kolegama, bio sam svedok i raznog podmetanja, namestanja, ali ovoliku nekolegijalnost bas i ne videh. Svi pricaju iza ledja, ogovaranja, zalbe, molbe, izivljavanje nad nekim radnicima, ja ih samo slusam i pitam se dokle vise. Ekipa od zlog oca i jos gore majke … Ne okreci se sine (ovde sam samo godinu dana te mogu svakakve budale da istrpim :) ).

Kako sam postao sef, bar u nekim ocima

Non stop nam dolaze neki studenti na praksu. Neki par dana nedeljno na nekoliko meseci, neko u cugu odradi dve nedelje, ili se vec nekako dogovore. Poslednjih meseci dolaze dve devojke sa Tajlanda. Upoznao sam ih kada sam dosao oko 11 na posao. Regis je dobionapad profesionalnosti, i poceo da me zove sefe. Ne znam sta mu je bilo. Desava se ponekad da sve tako zove. Pa su se i ove dve primile da sam ja neki sef. Prija kad te neko tako zove, bas te digne u oblake. Ne, to nije dobro ali sta da se radi. One su nastavile da me nazivaju sefom, ja se samo smejem, dokle vise, kad odlaze kuci svima kazu "vidimo se" ili nesto slicno, dok se Francuzu i meni onako dalekoistocnjacki poklone, i zahvale se. Meni je to simpaticno. Nisam ni slutio da ce o Novoj Godini jedna od njih dve doci i doneti poklone za sve zaposlene u poslasticarnici. Svi su dobili neku budalastinu, tipa magnet za frizider, dok smo mi glavonje (glavni od svih sefova) dobili po tajlandski stolnjak ili prekrivac za krevet, nisam bas siguran za sta vise moze da sluzi (podseca na cilim). Da li ona stvrano misli da sam ja sef, ili je nesto “drugo”, jos uvek ne znam, jer je nisam video od onda, nadam se da je na odmoru :) Narednih nekoliko dana sam bio meta zezanja, ako se vrati mala Pang javicu vam sta se zaista dogodilo :) ocekujmo lepe vesti…

Kao sto je srpskom inadziji inat, meni je i dalje zadovoljstvo da radim ovde, jer kao sto rekoh svaka porudzbina koja se servira je pravo remek-delo. Cak i kad neko pokusa da me iznervira, setim se zbog cega sam dosao, i pomislim na mnogo lepih stvari koje se desavaju oko mene.
U ovom periodu se i nismo nesto preterano kretali. Nevidjena suva hladnoca je glavni razlog za to. Kisa nije padala nekoliko nedelja, ali se zato hladnoca i vetar uvlace pod kozu. Necu da spominjem da smo se super proveli za novu godinu na nekoj zurci kaucsurfera, malo jos uzivali u carima hladnog Londona, ali ja zeljno iscekujem prolece pa da dignem palac, stavim pivo i sendvice u ranac, ranac na ledja i put pod noge. U februaru, u zavisnosti od finansijske situacije, planiramo vikend skijanje u Skotskoj (Luis, Eleni i ja), sto ce biti jako tesko za izvesti, mada vredi pokusati. Malo obilazak okoline Londona, za mart i dan Svetog Patrika - Irska, i kasnije u maju Vels.
Sve je ovo globalan plan, koji je jako podlozan izmenama, uglavnom prouzrokovanim finansijskim poteskocama (sef stalno prica o nekoj globalnoj krizi, dok Francuz porucuje sve skuplja vina, sampanjce :) druge namirnice za kujnu :) grizi sistem. Ako imate neke predloge za Vels, javljajte. Deluje jako interesantno...