|
I ne samo Srbin, već i Rumun, Englez…Kušadasi je izrazito turističko mesto. Osim male tvrđave i par Ataturkovih spomenika, tamo stvarno nema šta da se vidi. Doduše za ljude sa malo drugačijim sistemom vrednosti, Kušadasi je Meka. Ovde ćete na ulici naleteti na desetine trgovaca koji pričaju srpski, na kafe Novi Sad u kom turska kafa (autentična, kako kažu…) košta 120 dinara, na diskoteku Kalemegdan, svaki dan videćete novi brod u luci…Naravno, i u ovakvim naizgled dosadnim mestima postoje zanimljive stvari. Smešan Ataturkov spomenik na kome dotični vodi za ruku mladića i devojku, ševrolet impala, parkiran u blizini bazara... Prisustvovali smo takođe jednom spektakulrnom zalasku sunca uz more i još spektakularnijem nestanku struje u celom gradu. Dan posle odlučili smo da napravimo roštilj u kampu, otišli smo do riblje pijace, iscenkali se za ribu, doneli je u kamp i raspalili...
Kafane
Za razliku od nas Srba, Turci u kafanama isključivo piju čajeve. Osim toga vole da odigraju i partiju domina. Naleteli smo na nekoliko zanimljivih i poprilično jeftinih kafana. U njima smo videli pravu cenu čaja u Turskoj, koji verovali ili ne, ovde košta 0,4 do 0,5 lira, dok u onim turističkim čajdzinicama košta od lire pa naviše. Našli smo jednu dobru kafanu u Kušadasiju - šupa pretvorena u kafanu, sa slikama raznih uniformisanih lica na zidovima i natpisom “Veresiye Yoktur” na frižideru. Takođe smo naleteli na jednu dobru u Seldžuku. Ispod jednog ogromnog drveta u debelom hladu, nalazi se bašta kafane u kojoj se sa velikim žarom igraju razne društvene igre i vode žučne rasprave o svemu postojećem.
|
