Korice “Bantustana”, 2015.
Povodom druženja u beogradskom SKC-u (25. 1. 2016. u 18 časova), rešio sam da napišem par reči o mapi s naslovnice “Bantustana”. Krugovi i linije nisu tu kao ukras, već predstavljaju vizuelizaciju podataka o knjizi.
Evo kako sam podatke mapirao na grafiku:
– Svaki krug predstavlja jedno poglavlje “Bantustana”. Krugovi su smešteni preko mape Afrike, tamo gde se poglavlja odvijaju.
– Veličina kruga proporcionalna je dužini poglavlja. Prva poglavlja su uvodna, kraća, dok je najduže poglavlje iz Najrobija.
– Boja kruga mapira se na tip poglavlja. Narandžasti krugovi odgovaraju poglavljima koja se dešavaju u gradu (Kairo, Kartum, Najrobi, Kigali, Dar es Salam i Lusaka), dok su bež krugovi tu za divljinu i poglavlja koja protiču na putu.
– Trouglovi predstavljaju gradove važne za knjigu.
– Jarki žuti trouglovi su gradovi u kojima smo bili i u kojima se priče dešavaju. Prugušeniji, narandžasti trouglovi važni su za radnju i pominju ih likovi iz knjige, ali u njima nismo bili (npr. Rim, Dubai, Kinšasa, Teheran).
– Države predstavljene punom braonskastom bojom jesu afričke države u kojima smo bili (Egipat, Sudan, Kenija, Uganda, Ruanda, DR Kongo, Tanzanija, Zambija i Namibija). Šrafirane države su one u koje smo želeli da odemo, ali nismo uspeli zbog problema koje ćete otkriti u knjizi (npr. Južni Sudan i Bocvana).
Sve ovo deo je naše poetike braunovskog kretanja i sudaranja ljudskih čestica, o kojoj smo već pisali u par navrata.
Ilustracije, mape i infografike u “Bantustanu”, čak i QR-kodove, crtao sam rukom, piksel po piksel na grafičkoj tabli. Za dizajn i prelom knjige zahvalni smo Manetu Radmanoviću i Isidori M. Nikolić, koji su čitav posao uradili besplatno. Bacite pogled na njihove radove. :)
