Na posteru na zidu vidi se grb Duhovne Republike Zicer
Selo Trešnjevac nalazi se na severu Vojvodine. Početkom maja 1992, u ovo selo – sa 96% mađarskog stanovništva – stiglo je dve stotine vojnih poziva, u skladu sa tadašnjom praksom da se u rat šalje neproporcionalno velik broj pripadnika nacionalnih manjina. Trešnjevčani su odgovorili mirovnim protestom.
"Svirali smo antiratne pesme, na primer od grupe The Doors, jer smo hteli da pošaljemo poruku da je ono što se tada u selu dešavalo bilo bitnije od samog rata. Ove pesme su uverile građane da je ono što rade normalno, a ono što vlast čini nije”, kaže Lajoš Bala.
Desetog maja 1992. JNA je sa tenkovima opkolila selo. Vođe protesta uselile su se u piceriju Zicer, u kojoj su formirali krizni štab, a potom i osnovali svoju republiku: “Mi smo rekli da ne želimo teritorijalnu pripadnost, ne želimo integritet. Hteli smo samo da se duhovno povežemo sa istomišljenicima. I doneli smo odluku da ćemo proglasiti duhovnu republiku. Tako je nastala Duhovna Republika Zicer.”
Duhovna Republika Zicer nije imala teritoriju. Međutim, imala je Ustav, u kome je pisalo da se ničije mišljenje ne sme ograničavati. Imala je grb i ambasadora. Predsednik republike bio je Almaši Vilmoš, dezerter. Za himnu je odabran “Bolero” Morisa Ravela, zato što počinje tiho, a potom postaje sve glasniji.
“Zapadu i medijima, Duhovna Republika Zicer upravo zbog ovoga je bila interesantna, jer mi nismo pričali o tome da želimo da ova ulica bude naša, ili da ovo selo bude naše. Mi smo želeli da svako odlučuje sam o sebi.” Možda upravo zbog pažnje koje su ovom događaju posvetili strani mediji, tenkovi su povučeni.
Duhovna Republika Zicer postojala je 96 dana.
