Strana 5 od 5
 

Afyon

Grad imena opijuma. Ogromna vulkanska stena, na njenim strmim ivicama uske ulice, šareni oronuli krovovi, venci papričica na prozorima, sir, masline, masline, sir, ceo grad kao jedna velika dnevna soba na čijem kaldrmisanom podu, na šarenim jastučićima i okrznutim basamacima uz čaj divane muškarci, žene štrikaju, deca trčkaraju, mačke se šunjaju, a svi skupa budnim okom prate kretanje dvoje zajapurenih mladih ljudi koji pokušavaju da shvate u koji prolaz između drvenih kuća treba da se zađe da bi se popelo do tvrđave izdignute na samom vrhu stene.

Afyon Afyon
Pogled na tvrđavu Pogled sa tvrđave

Privikavam se na novo okruženje. Stara gospođa džamija, umotana u okovratnik raskošne krošnje, okružena je družbenicama, nešto manje uglednim, ali nesumnjivo gospodskim kućama. U udaljenom ćošku, tabori razbarušenih kućica suprotstavljeni su u neupućenima nerazumljivoj igri. Na pristojnom odstojanju stoji ozbiljan vojnički stroj golobradih višespratnica. Tu i tamo, poneki osobenjak se propinje, šareni, ljušti, krivi, stavljajući svima do znanja da se razlikuje od drugih. Troma stara tvrđava spokojno tone u sumrak, umirena prizorom koji se pred njom pruža.

Počinjemo da razmišljamo o povratku.

Tuz Gölü

...ali, ne vredi, stvarno, bolje da ćutimo.
- Da, to se ne može objasniti.
Rayuela

----------------------------------------