Put iskona

Brda kojima smo vozili i nomadska stada uz put bili su nagoveštaj da smo stigli. Jerusalim, istovar bicikla i kratka vožnja do zidina starog grada koji je izdaljen na četiri dela: hrisćanski, jevrejski, jermenski i muslimanski. Mi smo svoje prenoćiste našli u hostelu “Palm”,  tik uz zidine starog grada sa pogledom na “Damaskus Gate”, kapiju koju je podigao Sulejman Veličanstveni 1538 godine. I onda ko kaže slučajnost, u tom nevelikom orjentalno uredjenom pansionu sobu do nas koristio je Shinobu Nakamura, usamljeni biciklistički samuraj koji je bio već na kraju svog puta oko sveta . Bukvalno. Prešao 37.000 km ostavljajući za sobom trag tolerancije i mira, koji ovoj našoj planeti fale više nego ikada. Kratko upoznavanje, zajedničke večere, šetnje i razmena sitnih poklona (od stvari koje nosite sa sobom i koje vam sve trebaju). Neke od tih sitnica koje još čuvam i koristim i danas me podsećaju na prijateljski susret usred svete zemlje.
 
Kada već stignete u ovaj grad, preporuka je uzeti vodiča koji će ne veću grupu od 4-5 ljudi provesti mestima koja su većini ljudi ove planete duboko urezani u svest . Kalvarija, Golgota, Cardo – ostaci rimskog prisustva na ovim prostorima, mesto gde se Muhamed uzdigao u nebo, Zid plača, Davidov toranj, Jermenska patrijaršija. Via Dolorosa i njenih 14 tačaka na kojima je Isus nosio svoj krst. Na južnoj strani grada nalazi se i sveto brdo Zion. Mnogobrojne kapije Jafa , Zlatna, Damask, Zion, Lavlja, Irodova… Ima ih 8, s tim da je 7 otvoreno a osma, Zlatna kapija, će biti otvorena na sudnji dan, ako iko ostane na ovoj planeti da to dočeka. Vitlejem je takodje blizu i treba obavezno posetiti crkvu podignutu na mestu prorokovog rodjenja. Pećina “Milk Grotto”, gde je prema predanju bila sakrivena sveta porodica, i gde je Marija brinula o Isusu. Možda je i ovo nezahvalno, što sam samo spomenuo neka od mesta koja treba posetiti, jer Jerusalim sa svim svojim spomenicima sve tri najrasprostanjenije religije traži iskreno predavanje da biste osetili svu energiju rasutu njegovim pločnicima. Ni sami ne znamo koliko smo proveli vremena šetajući novim i starim Jerusalimom družeći sa novostečenim prijateljima, ali smo znali da moramo dalje i da je obala Sredozemnog mora naš sledeći cilj.

Jerusalim u magli, usred leta, poslednji je prizor kojim smo se oprostili od ovog grada i krenuli putem koji vodi za Tel Aviv. Uživajući u biciklističkom spustu ka obali Sredozemnog mora skrenuli smo desno via Netanya sve do poslednjeg kampa u Qesaryi,  koji smo posetili, ostavljajući Tel Aviv za neki drugi, hrabriji poduhvat. Možda su nas uplašili vrhovi solitera koji su kao Kiklopi štrčali kroz izmaglicu glavnog grada Izraela.

Ponovno spavanje na plaži, na teritoriji koja pripada krabama, koje su kao kakav živi štit stale u odbranu svog poseda od Gulivera koji su tu tražili prenoćiste. Ovde smo ponovo sreli naše ljude koji su, prepoznavši naš jezik i zastavu, prilazili i sa svom srdačnošću učinili naš boravak u ovoj čarobnoj zemlji nezaboravnim. Poslednja etapa i evo nas u Haifi čekajući brod koji će nas vratiti,  ne više iste.

Preko Kipra i Krita (nismo ni pomislili da će ovo ostrvo biti jedna od naših meta na koje ćemo, kao kakve odapete strele, samo 6 godina kasnije, sa dvoje dece, ponovo na biciklima, biti dobačeni), do Atine - pa pravac kuća.