Putopis nikada nije puki dokument.
Putopis uvek laže.
Birajući šta će zapisati, snimiti ili nacrtati, putopisac stvara svoju malu, novu, nužno subjektivnu fikciju. Čovek koga je putopisac snimio može nam se učiniti tipičnim predstavnikom svoje ulice, zemlje, klase, kulture, dok je putopisac odabrao možda baš najčudnijeg čudaka koji ga je privukao silom trenutka. Zato ne verujte putopiscima. Uživanje u putopisnim i dokumentarnim zapisima uvek je igra tumačenja – prolazak kroz lavirint autorovih naklonosti, vrednosti, ideologija, kulturoloških uticaja i talasa datog vremena. Dokumentarna istina je doživljaj traženja puta u tom lavirintu.
Današnji prilog je video-razglednica iz Beograda 1961. Snimio ju je nepoznati američki turista, na 16-milimetarskom Kodachrome-filmu.
Današnji prilog je video-razglednica iz Beograda 1961. Snimio ju je nepoznati američki turista, na 16-milimetarskom Kodachrome-filmu. U to vreme Beograd je bio popularna destinacija za putnika sa Zapada jer je predstavljao ničiju zemlju na karniši Gvozdene zavese.
Umesto komentara, puštamo vas da sami prođete kroz katakombe ovog filma, kroz lavirint simbola, emocija, pejzaža, mode, tadašnjih turističkih klišea i komadića ličnih sudbina jednog vremena koje samo mislimo da razumemo.
