Talin, Estonija. Izvor: Google Maps.
Treća nagrada na konkursu "Spasimo putopis" 2022.
—
površina 159.3 km², nadmorska visina 9 m, vlažnost 97%, populacija 426.538
oko 18 koraka – od kreveta do kupatila i unutar njega, u malom krugu
Put je, činilo mi se, prostor koji se nužno osvaja stopalima, čije dimenzije poznajem isključivo zbog mogućnosti kupovine cipela klikom na dugme (24 cm). Da bismo otišli negde moramo to učiniti koracima, a telefoni dobro znaju koliko tih koraka može biti u odnosu na udaljenost. Nikada nisam naručila cipele preko interneta, a takve možda i ne mogu daleko da odu; njihov inicijalni dolazak do prvog konkretnog cilja nije u dnu nogu, već u dnu kutije, i to me čini nepoverljivom.
oko 58 koraka – nazad do sobe, do pulta, frižidera, kupatila, ponovo pulta
Proveravam datume u pozivnom pismu i na avionskoj karti, isti su kao pre deset minuta. Nema novih mejlova. Gledam mapu, prva stvar koju vidim: 5.000 kvadratnih metara betonske zgrade na obali hladnog mora, izgrađena je 80-ih godina. Jedan od sovjetskih ostataka; pinujem.
oko 22 koraka – od aparata za kafu do radnog stola, pa nazad po čašu vode i zatim ponovo do stola
Prolazim kroz fotografije jednokrevetnih soba (top picks for solo travelers). Pozitivno: lokacija. Negativno: izuzetno neljubazni recepcioner. Pozitivno: Tiho, iako je hotel nadomak centra. Fina, renovirana soba. Negativno: Doručak bi mogao da bude bolji, čak i jeftiniji hoteli nude dimljenog lososa i kolačiće. Pozitivno: Udobno i čisto. Negativno: Pritisak vode je bio jedva dovoljan za normalno tuširanje. Pozitivno: Ljubazno osoblje. Negativno: Stalno se čuje voda kako teče kroz radijatore! Sok na doručku je bilo nemoguće piti. Pozitivno: Udoban krevet. Negativno: Premala “moderna” tuš kabina. Pozitivno: Soba je mala, ali dobijate ono što ste i platili. Negativno: Utičnice u sobi nisu radile, nisam mogao da napunim telefon. Odgovor menadžerke hotela: Dragi Liga, hvala što ste odabrali ovaj hotel! Hvala na izdvojenom vremenu da sa nama podelite svoje komentare. Kada ste otišli proverili smo utičnice u Vašoj sobi i sve je u redu sa njima. Srdačni pozdravi. Rezervišem jednu od tih smeštajnih jedinica.
Izgubiti se u gradu drugačije je od gubljenja u šumi, sećam se tog citata iz jedne od knjiga o hodanju iz kojih sam naučila ponešto o istrajnosti. Mnogo toga rečeno je o puštanju koraka, u fikcionalnim i teorijskim esejima zadenutim u police mojih poznanika koji za sebe ne misle da su turisti. Vraćam se na svima dostupan kartografski sistem i obeležavam prostore o kojima čitam u paralelnom prozoru pretraživača. Umereno verujem i lokalcima, i predlagačima i autorima najčitanijih članaka.
oko 12 koraka – od stola do kupatila, i nazad
Komunikacija sa gradom je prilično laka, piše u komentaru na hotel koji nisam odabrala. Zabavlja me ova formulacija, moja komunikacija sa gradom mora biti lakša – klizim bezbolno po tastaturi od autobusa čije je prvo stajalište na aerodromu, a poslednje pored nežno žute fasadne cigle u istorijskom centru. Google Street View utolio je moju žeđ za uspostavljanjem poželjne rute. Od centra do Fakulteta na kom ću pohađati školu za doktorande ima svega oko 10 minuta peške.
oko 10 koraka – od stola do prozora, otvaram ga, i nazad
U nacionalnom parku severoistočno od grada sve dostupne fotografije bivših posetilaca su iz onih godišnjih doba u kojima rado putuju, ali stičem veoma vernu sliku o tome kako miriše močvarno tlo okruženo tankim četinarima. Napuštena fabrika obrasla u cveće, dvoje sredovečnih ljudi u kanuu nasred reke, mahovina na zidu koji je prerastao nivo vode, ali ne zadugo. Osećam se kao istraživač, antropolog, nikako turista, pa nije ni važno što zapravo u rasporedu neću imati vremena za ovaj izlet. Donosim zaključke o ugostiteljskim objektima, ali ne uživam u njihovoj ponudi. Zapisujem, upoređujem: spomen-ploče, pekare u bivšim fabrikama, džentrifikovani deo obale, ponudu unapređenih tradicionalnih poslastica u kafeima.
Izuzetan grad za digitalne nomade, sa internet konekcijom dostupnom širom javnih prostora, jedan članak me obaveštava. Takva lokacija mora imati jednostavan javni prevoz, što posle nekoliko sekundi kliktanja i potvrđujem: veoma pristupačna infrastruktura, a sve informacije dostupne su i na engleskom jeziku. Vidim se kako izlazim iz jedne od modernih zgrada sa sitnim terasama, pred koju sada povlačenjem prsta smeštam malog i poprilično zdepastog žutog čovečuljka: tu ja živim, na drugom spratu, sada ću autobusom jednostavne numeracije i preciznog voznog reda otići na pijacu i u svom platnenom cegeru kući doneti namirnice.
oko 40 koraka – do činije sa limunom, od pulta do sudopere, i nazad do radnog stola
Hrana koja se jede je poprilično obična, ili makar tako izgleda odavde. Tamni ražani hleb, pivo, kaša, cvekla. Velika radnja polovne odeće obećava neverovatan izbor pod svojim visokim plafonima; klikćem na fotografiju, izgleda kao skladište. Pinujem, zatrebaće. Pogledam udaljenost u odnosu na hotel, spuštam produžetak svog prsta na nekoliko lokacija između – muzej, kafeterija, stambene zgrade. Šetam.
oko 20 koraka – od radnog stola do kauča, zatim do lampe, pa nazad do kauča
Cilj od 10.000 koraka je preporučeni dnevni opseg koraka za zdrave odrasle osobe kako bi postigli zdravstvene beneficije. Sa stalnim napretkom u tehnologiji i radnim mestima koja postaju sve više sedelačka, sada su potrebni zajednički napori za donošenje aktivnih odluka. Koraci se mogu akumulirati tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su parkiranje dalje od ulaza u prodavnice, penjanje stepenicama umesto pokretnih stepenica, hodanje dok ste na poslu i hodanje do druženja sa prijateljima i porodicom. Jedan tekst me obaveštava da je ovo grad izuzetno pogodan za bicikliste i hodače, mora da je lako napraviti poželjan broj bilo čega.
oko 13 koraka – od kauča do kupatila, i nazad
Ako danas sednem u auto, biću tamo za 2.222 kilometra. This route may cross country borders. 25 sati. This route has tolls. Your destination is in a different time zone. Mnogo manje od 10.000 koraka u 54 kvadratna metra odveli su me od mog parketa do glavnog grada Estonije. Zatim, poznati zvuk koji konačno potvrđuje prijem elektronske pošte – ljubazni konzul mi je odgovorio na kratko i zabrinuto pismo povodom uvođenja novih mera: Trenutno smo na crvenoj listi, ne preporučuje se odlazak, ne znam šta da Vam kažem. Ako možete, otkažite let.
Čuveni film koji traje 162 minuta snimljen je u Talinu, a pre njega i jedna autobiografska crno-bela priča o odrastanju, smeštena u internat. U oba slučaja nisam to znala dok sada nisam pročitala u poprilično nepouzdanoj listi. Pronalazim i puštam drugi film, Proleće. Ikonografija prostora je neprepoznatljiva, ali očigledno, ipak, putujem. Ukoliko krenem peške, proveravam na telefonu, za šetnju do Baltičkog mora trebaće mi 382 sata. Use caution – walking directions may not always reflect real-world conditions. This route includes a ferry.
oko 54 koraka – od plakara do kupatila, usput do čaše vode, i nazad do kreveta
Zaista smo na crvenoj listi, tabela je nedvosmislena, što znači da ne mogu ni peške, nikuda osim do spavaće sobe. Između radnog stola, kuhinje i terase hodnik je dugačak i iziskuje napor prolaska pored svih tegli na kojima se neverovatnom brzinom sakuplja prašina. Liznem kažiprst, zatim dodirnem mrvice jedva vidljive na pametno zamišljenoj radnoj površini. Ne ostavljam trag da sam danas bila ovde. Prema jedva trocifrenom broju unutar aplikacije zaključujem da ću morati ponovo da se uverim u etnografske potencijale sopstvenog parketa.
This route may cross country borders. Your destination is in a different time zone.
Na ekranu ne proveravam samo pređenu kilometražu, jer i u drugim malim prozorima piše: koliko sam sati provela u krevetu, broj kalorija, poslednji zabeleženi tempo trčanja. U decimalama leži uteha preciznosti. Za jaje je potrebno 5 minuta i 35 sekundi – od svih udaljenosti i premeravanja, ovo me još uvek nije izneverilo.
