SLIKA VINSENTA VAN GOGA, CIGANSKI KARAVAN, 1888.
Mi smo ljudi koji pletu korpe,
a upletu u životu samog sebe.
Eto šta smo mi.
Zamrsimo svoje lepe ruke
u grbave vrbe,
pa korenje počne
iz tabana da nam raste.
Eto šta smo mi.
Svi Cigani kao ljudi putuju
i odlaze.
Mi, u vrbe pretvoreni, čamimo u mestu.
Posle digneš četir zida,
opletena, ulepljena blatom,
i pokriješ snopovima pruća
i zalepiš na prozore mastan papir
i tako si gotov zauvek.
Svako drvo u proleće
luta šumom i peva.
Samo vrba u proleće plače,
jer vrba je naša sestra rođena.
Ne gledaj me u te moje crne oči,
uplašićeš se.
U svakom mi oku oguljena šiba
od zlata.
Eto šta smo mi.
