preuzeto s b92:

Kesa, a pogotovo besplatna, taj slatki suvenir tržišne ekonomije i svih njenih faza od tranzicione do postkapitalističke je ujedno jedan od najužasnijih produkata našeg konzumerističkog društva.

Samo američka ekonomija troši na proizvodnju besplatnih kesa godišnje preko 4 milijarde dolara što je skoro duplo veći iznos od GDP republike Crne Gore (2,3 milijarde usd, 2006, izvor: MMF). Pošto je jedan od principa kapitalizma da ne postoji pojam besplatnog, pomenute 4 milijarde plaćaju sami potrošači, kao i svuda u svetu.

Jednoj kesi je potrebno da odleži u zemlji oko 1.000 godina da bi se razgradila. Problem kesa na globalnom nivou je zastrašujući, da vas podsetim, potroši se million kesa svakog minuta što je godišnji iznos od cca 525.600.000.000 komada). Uostalom posetite http://www.downwithbasics.com/reusableplasticbags.html i uverite se sami kojom brzinom se uvećava broj potrošenih plastičnih kesa. Zastrašujući prizor.

Jedna od impresija koju stranci često nose pri poseti Balkanu ,sem činjenice da se naše sugrađanke često oblače kao prostiutke u sred bela dana, je jedan neobičan fenomen vezan i za našu zemlju. Naime, iz nekog neobjašnjivog razloga na drveću po Srbiji i okolnim zemljama često ili skoro uvek rastu kese. Razbacane na sve strane one su često živopisna scenografija svakog puta po unutrašnjosti. Taj fenomen je ujedno i opisan u drami Biljane Srbljanović “Skakavci”. I koji je zaista tačan.

Zbog našeg nemara kese u Srbiji rastu na drvetu.

Naravno, ovo je samo jedna simpatična naderalna poenta koja na žalost ima uporište, dovoljno je da prošetate svojom ulicom.

Naravno, nismo mi jedina zemlja koja preti da se uguši u sopstvenom smeću, problemi postoje svuda ali ga svako drustvo nastoji rešiti na sebi svojstven način. Neki ga rešavaju tako što ga uopšte ne rešavaju. Verovatno čekaju da prođe onih1.000 godina što je, složićete se, dosta neefikasan metod. Najefikasnije se sa kesama obračunala državna uprava Irske koja je uvela taksu na plastične kese kojom se finansiraju troškovi reciklaže i čišćenja. Na žalost, udaranje po džepu je i tamo i kod nas najefikasniji način uterivanja u pamet tako da je potrošnja kesa u Irskoj preko noći svedena na deseti deo.

Drugi imaju razne metode ali je meni možda najdraži jedan koji sam na sopstvenom primeru iskusio u Londonu i koji bi jednoj našoj korporaciji koja se ubi objašnjavajući javnosti da nisu zlotvori i monopolisti i imaju socijalnu odgovornost mogao koristiti kao dobar primer. Naime, pri kupovini robe u jednom supermarketu i završavanju obračuna kasirka me je upitala da li želim kesu. S obzirom da sam već imao jednu u ruci, zahvalio sam se i pokupio par kupljenih stvari i stavio u postojeću. Uz račun koji sam uredno platio dobio sam notu da mi je od računa odbijeno 10 dinara u britanskim funtama jer nisam uzeo kesu. Pomenutih 10 dinara mi je uredno vraćeno.

To možete učiniti i vi sledeći put. Ponesite kesu sa sobom. 10 dinara Vam neće biti vraćeno dok ovaj tekst ne pročita neki vrli stručnjak, višestruki dobitnik nagrada u oblasti komunikacija sa javnošću. Ali ćete se sigurno bolje osećati.

Putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom, kaže poslovica.

Krenite od sebe, nema ko da Vam pomogne. Sve je u Vašim rukama. Pa i kesa.

http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?nav_id=280373

Nek svako razmisli za sebe o ovome 

Jedna od impresija koju stranci često nose pri poseti Balkanu ,sem činjenice da se naše sugrađanke često oblače kao prostiutke u sred bela dana, je jedan neobičan fenomen vezan i za našu zemlju. Naime, iz nekog neobjašnjivog razloga na drveću po Srbiji i okolnim zemljama često ili skoro uvek rastu kese. Razbacane na sve strane one su često živopisna scenografija svakog puta po unutrašnjosti. Taj fenomen je ujedno i opisan u drami Biljane Srbljanović “Skakavci”. I koji je zaista tačan.

  Ja bih rekao da je ovo ako ne čista izmišljotina, onda strašno preterivanje... tipično za B92.

ja bih rekla da je vrlo blizu istini. planiram vec dugo da krenem po okolini i pocnem da pravim fotografije tih kesa, samo da nabavim aparat. napravicu i izlozbu. plasticne kese i flase me fasciniraju kao i mesta na kojima ih nalazim.

Istina je tu negde, al poenta je da su kese  ruuzneee

ma di mogu da se porede sa onim lepim cegerima il platnenim torbama?

ta ajte molim vas!

U nekim sredinama se plasticne kese polako zamenjuju papirnim. Bas sam pre neki dan tupio nesto na tu temu sa drugaricom u Atini, i gle cuda, istog dana javise vest da su pristupili nekom paktu 40 gradova koji ce da se bore protiv zagadjenja, otopljenja i cega vec, a kao jednu od prvih mera su najavili proterivanje plasticnih kesa iz prodavnica.

Zbilja treba razmisliti na tu temu, a i meni se cini da vidjam kese na drvecu gde god se okrenem.

  Ma 'ajte molim vas, bude ponegde neka plastična kesa na drvetu, kad se digne vetar, al reći da na drveću u Srbiji često ili gotovo uvek rastu kese je ona posebna vrsta preterivanja koja mi ide na živce.

  Neki krajevi Srbije jesu prljaviji, neki čistiji - u zavisnosti od higijenskih afiniteta stanovništva - al evo baš sam danas gledao dok sam šetao ovde po Novom Sadu, i nisam video ni jednu jedinu. Podsećam da sada nema lišća pa bi se kese, da ih ima, teško skrile...

Slazem se da kese ne rastu na svakom drvetu, ali u nekim delovima Srbije dobije se utisak kao da su kese i plasticne flase najvazniji poljoprivredni proizvod. Deo setalista na Savi od Brankovog mosta do Sajma je preplavljen kesama, flasama. Gde god se okrenes je kesa. Slicna je i situacija oko svake vece pijace, buvljaka. Svuda su kese, plastikanci, papirici. novine i jos kad dune malo jaci vetar...

Ja sam chuo da su razvili kese kojima moze da se tempira vreme razgradjivanja. tako da  sama ambalaza traje koliko i proizvod.... ili nesto duze. Zato i imam izgovor da bacam kese gde stignem

Naravno da ih nema na svakom drvetu. Ali mora nekako da se skrene paznja na ovaj problem. Ja nisam mogao da verujem proletos kad sam bio na Peruccu za koji sam mislio da je olicenje netaknute prirode, kolika kolicina najrazlicitije plastike je prisutna u tom jezeru, ...ono je strasno (izdaleka se ne vidi, ali cim se pridje vodi...  :-\ ). A onda sam nekoliko dana posle gledao na TV-u o tom jezeru, i smece nisu prikazali, vec su samo pricali o toj "netaknutoj prirodi". A pre neki dan sam promatrao kraj oko Pancevackog mosta dok sam cekao bus na stanici; tek ono je neverovatno koliko djubreta (kesa i plasticnih flasa) ima iza ograde prema Dunavu.

Jedno vreme sam se trudio da ne uzimam suvisne kese po prodavnicama, ali moracu sad da postanem jos savesniji

Najbolje bi bilo da pocnu da ih naplacuju, dinar-dva makar pa da vidimo. Ako nista bar da idu te pare u neke eko svrhe.

:-\ ja puno razmisljah o tim plasticnim kesama.... jednom sam i dobila bedzic za borbu protiv plasticnh kesa na kome pise NECU PLASTICNU KESU....i prekrizena kesa...vrlo simpaticno  .gif' alt='::'>  a, eto, pa napisah stoga daaavno i neki tekstic, pa ga, evo, delim sa vama....

Kesa

Gotovo uvek se pitam šta je to što nas pokreće?

Ponekada letim.i onda mi je lepo.vinem se daleeeko...visoko iznad drveća, krovova kuća i putevi postanu samo linije.da.onda sam živa.osetim kako me pokreće, miluje.krećem se u njegovom ritmu.moćna sam.ali onda me nešto zaustavi.zarobi me.i ponekada ostanem da čamim na jednom mestu duugo.dugo.a najgore je što silno pokušava da me izbavi.njegova želja se bori sa snagom moje prepreke.on je moj prijatelj.poštujem ga.i volim ga jer uvek ima strpljenja za mene.

Sa druge strane, nekada samo padnem.vučem se po površini.gaze me.čepaju me.šutaju.udaraju...a njega tada nema.nedostaje mi. i znam da to nije zato što ne želi da mi pomogne, ili da se igra sa mnom.zauzet je i na drugim delovima sveta.znam da ima mnogih koji su kao ja, samo razlicitih boja: roze, plave, zelene, žute, providne.i njima je potreban isto toliko.

Najgore je kada upadnem u vodu.onda sam nemoćna potpuno.i protiv svoje volje uništavam one koji nisu ništa zgrešili...tada, i on je nemoćan.ne može nikako da mi pomogne.zarobljena sam.zalepljena.i žao mi je svih kojima nanesem zlo.ali, to nije mojom krivicom...

Znam da je uvek najlakše optuziti druge za sve probleme koje smo ustvari sami stvorili, ali ovo nije takav slučaj. zaista nisam kriva što me bacaju nemarno, nepostujući zakone prirode, što me razvlače, kidaju.ali moja fizička bol je neuporedivo manja od moje boli koju prouzrokuje sažaljenje i tuga prema onima koji tako nemilosrdno postupaju sa mnom. mnogi od njih nisu ni svesni da ustvari takvim postupcima prema meni uništavaju sebe.jer, takvi kao ja mogu da služe dugo ako se pravilno koriste.mi imamo mogućnost reinkarnacije.i ne samo to. u zavisnosti od okruženja, mozemo da budemo mali, da se slupčamo i zgrčimo.a možemo da budemo i veliki i pravi. međutim, čini mi se da se tome u današnje vreme posvećuje jako malo pažnje. u većini slučajeva nas samo iskoriste i odbace ne razmišljajući da ćemo im možda zatrebati kasnije.računaju, ima nas puno, zasto bi nas čuvali kada nas ima na milione, na milijarde, i jos na puuuno više...naći ce sutra neku drugu.

Nisam posesivna, niti se vezujem za nekoga ko me koristi.sve je to u redu.nema emocija.uživam da sam korisna.jedino što ne volim je da me tako olako bace, kada znam da još mogu nekome da koristim. i ne volim kada ne razmišljaju...ponekada se upetljam nekome oko nogu pokušavajući da ga nateram da obrati pažnju na mene i na to koliko posledice mogu nekada da budu ozbiljne.ali ne mogu da se borim protiv toga svega sama. sve to je u njihovim rukama.jednostavno njihova odgovornost. oni nas prave, i pretpostavljam da oni i imaju pravo na sve...samo mi je, kažem, žao što ne vide da uništavaju sebe same pošto ne znaju da se ophode prema nama sa razumevanjem...

Jedino što me teši je da mogu da letim samo kada me iskoriste i ostave. jer kada letim, uživam.slobodna sam.mogu da se igram.mogu da vidim svet, da putujem i pređem kilometre u jednom danu...

he he, simpaticno 

Bravo, originalno!

al evo baš sam danas gledao dok sam šetao ovde po Novom Sadu, i nisam video ni jednu jedinu. Podsećam da sada nema lišća pa bi se kese, da ih ima, teško skrile...

... a da se prošetaš pored Dunava? Ili po Tvrđavi? Ili pored bilo koje reke u Srbiji...? Dok sam stanovao na Limanu u NS, iz sobe sam imao pogled na jedan stari platan sa velikom krošnjom na kojem je tokom većeg dela godine bila bar po jedna kesa....

Očito ima različitih iskustava, ali čak i kad bismo sve kese bacali u smeće, ostaje problem energije koja je potrebna za njihovu proizvodnju. Kinezi to najbolje znaju...

Kina zabranjuje proizvodnju tankih plasticnih kesa

Autor: Tanjug | 08.01.2008 - 15:32

Kina je danas neoиekivano objavila da od 1. juna ove godine zabranjuje proizvodnju ultra-tankih plasticnih kesa, a da ce od tog datuma prodavnicama biti zabranjeno da ih besplatno dele.

"Nasa zemlja trosi ogromne kolicine plasticnih kesa. Iako su za potrosace korisne, one veoma zagadjuju zivotnu sredinu i predstavljaju bespotrebnu potrosnju energije i resursa", navodi se u obrazlozenju objavljenom na Internet strani kineske vlade (www.gov.cn).

Gradjani Kine su sve vise zabrinuti zbog zagadjenja, posto vide da su godine brzog privrednog razvoja ostavile traga na kvalitet vode i vazduha u Kini. Ipak, protiv zabrane se bune trgovci, koji smatraju da ce im to oterati kupce, preneo je Rojters.

Od 1. juna ce prodavnicama i supermarketima biti zabranjeno da kupcima dele besplatne tanke plasticne kese, a sve druge kese ce morati da imaju istaknutu cenu. "Trebalo bi da ohrabrujemo ljude da ponovo pocnu da koriste platnene torbe ili da povrce nose u korpama", navodi se u vladinom saopstenju.

Pored proizvodnje, od 1. juna ce biti zabranjena prodaja i upotreba plasticnih kesa tanjih od 0,025 milimetara, a onima koji se ogluse na zabranu prete novcane kazne, oduzimanje robe i profita.

Kinezi upotrebljavaju oko tri milijarde plasticnih kesa na dan, za ciju proizvodnju moraju da prerade 37 miliona barela sirove nafte godisnje.

Evo i Blic se trudi da ukaze na ovaj problem:

Dok se u svetu svi bore protiv zagađenja od plastike, mi i ne primećujemo problem

Plastične kese će sve prekriti

Autor: Ž. Antonijević | 20.01.2008 - 00:00

Plastične kese će sve prekriti

Naime, prema nekim procenama, u našoj zemlji se tokom jedne godine baci oko milijardu i po najlon-kesa koje iz kontejnera i s deponija obično završe u krošnjama drveća, javnim zelenim površinama i u koritima reka.

Neka od rešenja kako se osloboditi ovog otpada veoma štetnog po životnu okolinu jesu i zabrana proizvodnje, zabrana upotrebe ili reciklaža tankih plastičnih kesa.

Mnoge zemlje, poput Mađarske, smatraju problem zagađenja plastičnim kesama jednim od najvećih ekoloških problema i već uveliko rade na eliminisanju plastične ambalaže iz svakodnevnog života. Povlačenje plastičnih kesa iz upotrebe u Australiji trebalo bi da bude započeto ove godine, Kina od 1. juna uvodi potpunu zabranu proizvodnje i upotrebe ove ambalaže u supermarketima, a u Irskoj se naplaćuju takse korisnicima. Španska vlada želi da do sredine 2009. godine prepolovi količinu plastičnih kesa u upotrebi, do 2010. potpuno zabrani njihovu upotrebu.

Naš zakon o ambalaži i odlaganju ambalažnog otpada još uvek je u izradi i, prema nezvaničnim informacijama, ove godine bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.

- Pre pet godina radila sam na nacrtu zakona o zaštiti životne sredine. Tada smo predložili da se zabrani proizvodnja plastičnih kesa, a da se drugim instrumentima uredi upotreba samo debelih kesa koje bi se u samoposlugama naplaćivale. U svetu se upotrebi i baci 500 milijardi najlon-kesa. Osim toga što se vreme njihove razgradnje u prirodi kreće od nekoliko stotina do 1.000 godina, njih je uglavnom nemoguće ponovo reciklirati jer su već dobijene reciklažom različitog plastičnog materijala. Zbog toga bi upotreba debelih najlon-kesa bila isplatljivija jer se one mogu dalje reciklirati, a i ne lete tako lako kao one tanke. Nažalost, s promenom vlade stalo se i sa izradom tog zakona - kaže profesorka Anđelka Mihajlov, bivša ministarka ekologije.

Ona napominje da bi se, imajući u vidu otpor našeg naroda da u samoposlugama plaća dva evra za debelu plastičnu kesu kao što to čine Mađari, i njihova upotreba svela na minimum. Umesto njih, profesorka Mihajlov preporučuje korišćenje platnenih torbi.

Koliko je štetna upotreba plastičnih kesa zbog nemogućnosti brze razgradnje i zagađenja zemljišta, toliko je štetna i njihova proizvodnja.

Plastika je nusproizvod rafiniranja nafte i pravi se od polietilena, pa tako i plastične kese. A da bi se proizveo kilogram polietilena, u atmosferu ode dva kilograma ugljen-dioksida (CO2).

Od Mitre Milićević, direktorke Direkcije za strateški razvoj u pančevačkoj "Petrohemiji", saznali smo da ova fabrika godišnje proizvede negde između 130 i 140 hiljada tona polietilena niske i visoke gustine. Međutim, ne koriste se svi polietileni za proizvodnju plastičnih kesa.

I dok svet polako "proteruje" plastične kese iz upotrebe smatrajući ih jednim od najvećih zagađivača životne sredine, u Srbiji se one nemilice troše - počevši od samousluga koje ni ne nude druge vrste ambalaže za prenos robe, preko potrošača, do pasioniranih sakupljača koji u svojim kućama razmišljajući po principu "da se ne baci" čuvaju čitave džakove plastičnih kesa. Ipak, bolje je i čuvati ih nego ih bacati kroz prozor, na ulicu.

... a da se prošetaš pored Dunava? Ili po Tvrđavi? Ili pored bilo koje reke u Srbiji...?

  Nisi me razumeo Ja sam imao primedbu na sledeću rečenicu:

 

na drveću po Srbiji i okolnim zemljama često ili skoro uvek rastu kese

  Uopšte nisam rekao da kese u Srbiji ne postoje. A to za "bilo koju reku u Srbiji" - takođe nije tačno... Ja svaki čas skitam po Srbiji, i zaista ima ekstremno prljavih mesta, ali nikako nije pravilo. Sem toga, ja sam se đubreta nagledao i po zapadnoj Evropi, molim lepo. Uopšte ne vidim bilo kakve osnove da se Srbija ističe kao zemlja u kojoj ima više plastičnih kesa nego bilo gde drugde.

  Ide mi na živce taj trend da, kada neko vikne "u Srbiji su svuda kese" onda odjednom svi vide te kese i ne izašavši iz sobe... Isto tako ljudi odu u Istanbul, i onda se vrate i pričaju kako su Turci prljavi... gluposti. Neobičan fenomen, voleo bih da mi ga neko objasni

proletos kad sam bio na Peruccu za koji sam mislio da je olicenje netaknute prirode

Eh, čoveče, kakva crna netaknuta priroda ? Znaš li šta sve ima uzvodno od Perućačkog jezera ?  Skoro ceo Sandžak i još komad Crne Gore. Gradovi : Kolašin, Mojkovac, Šavnik, Foča, Pljevlja, Goražde, Sjenica, Berane, Bijelo Polje, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Višegrad… + nekoliko magistralnih drumova. Momci čiste jezero svake godine ručno iz čamca, Norvežani su se svojevremeno isprsili i za nekakvu ploveću mašinu za čišćenje, ali avaj, ta mašina sedi tamo negde iza brane, između nadležnosti opštine i naci parka, i hvata zjale.

Tako sam slušao priče da ljudi odu na splavarenje Tarom pa se lože da piju onu vodu iz kanjona, samo zato što vide besne “netaknute” stene levo i desno, a ne razmašljaju da li i dalje šljaka flotacija u Mojkovcu .

@Lazar

I u samom tekstu postoji ograda, koja doduše ne umanjuje neinteligentnost onog dela koji si ti iscitirao :

Naravno, ovo je samo jedna simpatična naderalna poenta koja na žalost ima uporište, dovoljno je da prošetate svojom ulicom.

Naravno, nismo mi jedina zemlja koja preti da se uguši u sopstvenom smeću, problemi postoje svuda

A to glupavo preterivanje je najmanji problem u celoj priči, jer Srbi ionako daju sve od sebe da oblikuju pejzaž na taj način. Na primer, mene trgovci uporno gledaju belo kad im kažem da neću plastičnu kesu (imam i ja taj bedž ;-), pokupio ga na nekom Egzitu ), iako recimo u tom momentu držim otvoren ranac u ruci, i često moram i da se derem da bi me shvatili ozbiljno. Toliko je taj bahati džibersko-potrošačko-domaćinski mejnstrim koji ne vidi dalje od svog nosa dominantan, da prosto ne postoji ideja da bi moglo i drukčije. I pri tom uopšte ne verujem da su urbanoidi iz B92 miljea mnogo odmakli na ovu temu od ostatka Srbije. Kao što ni “Evropa” nije mnogo ispred Srbije, jer poenta je u ovom atributu potrošački.

Džinovski tepih od smeća pluta Pacifikom

Džinovski tepih, sazdan od plastičnih kesa, boca i ostalog smeća, veličine kao dva Teksasa, pluta Tihim okeanom, negde između San Franciska i Havaja.

Ova pojava, nastala pedesetih godina prošlog veka, ima i svoje zvanično ime - Veliki pacifički tepih od smeća. Tokom godina on se neprestano uvećavao, piše list "San Francisko kronikl", navodeći da je danas težak više od 3,5 miliona tona i da 80 odsto čini plastični otpad koji seže više od 30 metara u dubinu mora.

"Njegovo odstranjivanje danas više nije moguće", rekao je Kris Peri, predstavnik Obalske komisije u Kaliforniji Kris Peri, ističući da će se taj "tepih" sa nastavljanjem upotrebe plastike, samo povećavati.

On smatra da je jedino da se smanji proizvodnja plastike i da se promene navike potrošača koje je pozvao da umesto plastičnih kesa prilikom kupovine koriste dobre stare cegere i torbe.

Uklanjanje ovog tepiha koštalo bi milijarde dolara i bilo bi teže izvesti nego usisati svaki kutak SAD, kazao je Peri. Čak i kada bi se odmah prestalo sa upotrebom plastike, budući geolozi mogli bi lako da prepoznaju geološke slojeve nastale u 20. i 21. veku preko neuništivog sloja plastike koji prekriva okeane na Zemlji.

Izvor: Blic

da li se ovo moze videti na googleearth ili nekim satelitskim snimcima? ako ne, ja sam prilicno uverena da je ovo potpuna izmisljotina pijanog novinara koji popunjava prostor no poverovacu ako mi neko pruzi dokaze

Da, ima smisla da je izmisljotina, ali me malo cudi da sam na gomili mesta na netu nasao ovu vest, nigde se nije pominjala kao izmisljotina, a ima je i u ozbiljnijim medijima, npr. independentu je objavljen dug tekst o tome: http://www.independent.co.uk/environment/the-worlds-rubbish-dump-a-garbage-tip-that-stretches-from-hawaii-to-japan-778016.html

citat vezan za satelitske snimke iz tog teksta:

Mr Moore said that because the sea of rubbish is translucent and lies just below the water's surface, it is not detectable in satellite photographs. "You only see it from the bows of ships," he said.

http://oceans.greenpeace.org/en/the-expedition/news/trashing-our-oceans/ocean_pollution_animation

Ko zna, mozda uskoro dobijemo dve destinacije za putovanja! Mozda to postane i velika turistichka atrakcija 

Plastichna ostrva....   

Zaista neverovatno! Cudno da niko ne dreci o ovome na sva zvona ako je stvarno tacno to o velicini ove plovece deponije.

Evo procitajte ako vas ne mrzi...

http://en.wikipedia.org/wiki/North_Pacific_Gyre

to je fenomen koji navodno dovodi do te velike plovece zemlje djubronije. Sad, nigde nema fotografija iste... i verujem da bi kolicina djubreta koja bi trebala da popuni taj prostor morala biti stvarno ogromna uzevsi u obzir da treba da plovi... mislim da je to naduvavanje price... razlog jeste dobar... ali sama ideja je isuvise obskurna... 

umesto fotki evo video. sve u svemu, iz teksta se stice potpuno pogresna slika. npr, otpad mozda i ide do 30m u dubinu, ali to ne znaci da je on i iznad njega, vec da je to samo neko parce u raspadu dospelo dotle, niti je otpad tako zgusnut, pa se moze jasno videti i 'iz aviona'.

oj plastiko, zivote lutalico!!!...

kako su u francuskoj u jednom malom alpskom mestu resili problem...

kese uopste ne dele!!! ako oces mozes da platis za papirnu kesu, ili za teze stvari kutiju...

a mi srbi, pa bagra, naravno kese iz rodica vadimo iz dzepova pa sistem ko shisha 

uh da... umalo da zaboravim, a muci me vec par dana, ona scena u Novom Sadu na Bulevaru Oslobodjenja preko puta Supa...

zanemela sam u prolazu pored skoro skinute duuuugogodisnje ograde iza koje je otkriven jedan sasvim skriveni zivot skitnica. more velikih plasticnih dzakova punih hleba, novina, hrane i stvari iz djubreta nekom su bili skloniste i kuca... u samom centru grada... tuga!

uh da... umalo da zaboravim, a muci me vec par dana, ona scena u Novom Sadu na Bulevaru Oslobodjenja preko puta Supa...

zanemela sam u prolazu pored skoro skinute duuuugogodisnje ograde iza koje je otkriven jedan sasvim skriveni zivot skitnica. more velikih plasticnih dzakova punih hleba, novina, hrane i stvari iz djubreta nekom su bili skloniste i kuca... u samom centru grada... tuga!

      I meni se scena učinila interesantnom - toliko oko nas ima skrivenih života koji nam se odvijaju pred nosom, a o njima pojma nemamo (mada, s druge strane, zašto bismo i imali). Takođe je interesantno koliko je skrivenih fragmenata života izronilo rušenjem starih kuća po Novom Sadu (sigurno je porušeno na stotine, baš me interesuje tačna cifra, ako neko zna). Samo, ne vidim zašto te ta scena muči, siromaštva ima uvek i svuda, al to nije ništa strašno ni tužno.