U kojim zemljama  sveta ste se najneprijatnije osecali zbog loseg, ili cudnog karaktera lokalnog stanovnistva?

Madjarska, zbog granicara koji me je *ebavao na granici onomad u decembru preteci da ce da me vrati u Srbiju jer mi je toboze neispravan pasos. Medjutim kada je video boravisnu dozvolu za Dojceland iznervirano mi je udario pecat i bacio pasos kroz prozor. Stoka neotesana!

Madjarska nece skoro da me vidi...

Crna Gora DEFINITIVNO... ako neracunamo Srbiju...

Mombasa-nesmes crnca u oci da pogledas

  Zemlja u kojoj su me ljudi najviše nervirali je, posle ovog poslednjeg putovanja, Kina. Kao da im, sem novca, zaista ništa drugo nije u glavi... Vremenom razvijete blagu paranoju da stalno neko pokušava da vas prevari, pa se sve vreme prebrojavate i preračunavate. A možda i nije paranoja, s obzirom da bar pet puta dnevno neko pokuša da vam podvali 

  Nekako steknete utisak da vas tamo posmatraju kao hodajuću kesu s novcem... čak i ako ga baš nešto i nemate. No, da ne grešim dušu, bilo je i tamo finih ljudi koji su se potrudili da nam pomognu. No laganje i podvaladžijstvo je, izgleda, sasvim normalna stvar... A možda sam sve ovo tako doživeo jer sam, posle dosta putovanja po bliskoistočnim zemljama, jednostavno navikao da ne razmišljam o novcu.

  Druga neprijatna stvar u Kini je ta njihova kolektivna svest, sistem u kome se guši svaka individualnost... nije istina da svi Kinezi izgledaju isto, nego da imaju isti izraz lica i da se isto ponašaju. Ovo važi samo za tzv. "mainland" Kineze, tj one koji žive na tlu NR Kine.

  Veliko razočarenje u Kini je bilo i kada sam shvatio da Wikipedija ne može da se otvori ni sa jednog kompjutera, jer je - u potpunosti cenzurisana. Vlast koja svom narodu sistematski onemogućava pristup izvorima znanja, i daje sve od sebe da od njih napravi glupe i slepe podanike bez trunke kritičke svesti... Sve u svemu, pomalo jeziv osećaj.

  Da ne pominjem "milenijumsku kinesku tradiciju" o kojoj Lonely Planet stalno trubi, kao - pazite da ne povredite tradiciju, milion nekih pravila, bla bla... Tradicija u Kini? Ništa, ili skoro ništa. Odnos prema sopstvenoj prošlosti, kulturi i religiji svodi se na to koliko se para iz svega toga može izvući.

  I tako dalje, sad ih baš napljuvah, sigurno se mnogi neće složiti sa mnom... u svakom slučaju, ja se tamo nisam osećao baš prijatno. Verovatno ću nekada opet putovati tamo, jer zaista ima svašta zanimljivo, ali to neće biti skoro.

Meni je daleko najneprijatnija zemlja po pitanju ljudi - Rusija. Ne umem da opišem tačno taj osećaj, verovatno nije samo zbog ljudi nego zbog opšte atmosfere. Nisu oni neljubazni i neprijatni, naprotiv, uvek su izuzetno hteli da pomognu, al - hvala lepo. Više bi mi prijao samo jedan osmeh nego svo to pomaganje sa izrazom lica kao da će me momentalno sprovetsti u zgradu KGB-a. Ja se tamo osećam izuzetno neprijatno bez izuzetka i gotovo sve vreme. Neka jeziva paranoja mi se razvija onog momenta kad kročim u Moskvu i traje sve dok ne pređem neku od državnih granica. Naravno to je samo moj utisak, znam puno ljudi kojima se tamo iz nekog razloga sviđa 

Meni je daleko najneprijatnija zemlja po pitanju ljudi - Rusija.

Има нешто у томе што кажеш. Истина, нисам пуно времена провео у разним местима у Русији, и моје искуство се своди углавном на Москву, и људе из возова. Мислим да неки неповршан став/утисак о месту и земљи не може да се добије после тек неколико дана... У Москви сам био петнаестак...

Сад, први утисак ми је био ужасан. Огромно место, велике улице, велике зграде. Једини људи који немају камени израз лица и који се смеју, раде то на неки чудно раскалашан начин. Да сам остао тамо недељу дана, то би био сав мој утисак. А онда сам нешто захваљујући другарици Дарји, нешто захваљујући својој грозној екстровертности почео стварно да упознајем москвиче. Људи са хоспиталитија, рандом девојка коју сам упознао у амбасади, рандом момак ког сам упознао у фоторадњи, жене које сам замолио да ме фотографишу па са њима наставио получасовну причу, Дарјини другари, људи у музеју Архитектуре који су били невероватно расположени, све укључујући и директора... Све ствари које сам видео... Не знам... на крају, кад сам одлазио из Москве осећао сам се као да напуштам једно од најпријатнијих места у којима сам био...

Што се тиче непријатности... непријатно сам се осећао кад сам напуштао Казахстан, са оним грозним надобудним службеницима који су ме гњавили и загледали као да сам криминалац... док су поред мене пролазили грађани бивчих Руских република, Европске Уније, САД-а... ја сам стајао сам на одвојеном шалтеру...

Питам се да ли непознавање начина живота, културе становања, опхођења у ствари ствара тај утисак непријатности... Мислим да је менталитет само површинска карактеристика, и да кад успете да продрете кроз њега, сви људи имају пуно тога заједничког... питање је само да ли ће људи са којима долазите у додир хтети да прихвате да ви нисте у суштини другачији од њих (јесмо сви различити али мислим да је мој комшија једнако различит од мене као и неки тамо Хаићанин) и да не треба тако да вас третирају...

Можда само желимо да верујемо у разлике...

Можда ја само желим да верујем у универзално...

BUGARSKA-nijedan put se nije desilo da neko ne pokusa da me prevari ili opljacka, cak i pored moje najvece opreznosti. Policija i carinici su uzasni...Pre par godina sam bio priveden, jer sam fotografisao vojni objekat, a to je bio policijski auto parkiran ispred muzeja...Trazio policajac da mu dam 20 evra, inace ce mi zabraniti ulazak u cenjenu mu zemlju, na sta sam se nasmejao  i rekao da mi nece mnogo naskoditi...Na kraju me je pustio

MADJARSKA-zbog odvratne policije na granici...To je tortura...Trebalo mi je mnogo vremena da se uopste odlucim da bas odem u Madjarsku, a ne samo da prodjem kroz nju..I nije mi se mnogo popravio utisak..

Слажем за Бугарску.

Имао сам лоша искуства са "газдама" којекаквих "апартмана", који се ен либе да те избаце из истог за неку глупост коју уради неко други, само гледају да ти подвале где стигну.

Мада, не треба генерализовати, упознао сам и супер Бугаре.

Ma... svuda možeš naići na debile.

Sva sreća pa od toga 98% naletim na prijatne ljude.

Ako idemo po iskustvu meni je Srbija na prvom mestu.

Ljudi iz vozova, autobusa...  

Za njom kaskaju Mađarska i Hrvatska.

Bosna i Hercegovina (Federacija - Hercegovina) je najprijatnija.

    Možda je problem u uniformisanim Bugarima... carinicima, žel. radnicima, tj onima sa kojima, silom prilika, neminovno dolazimo u kontakt. Prošao sam dosta puta kroz Bugarsku, par puta se i zadržao po nekoliko dana, i rekao bih da su ljudi sasvim okej, ni manje ni više nego u Srbiji. A uniformisani su malo... iskompleksirani, kao uostalom svuda u svetu (sa izuzetkom Turske i tako nekih zemalja). Carinici su im među najgorima koje sam ikada sreo... mada, čuo sam od stranaca gomilu jaaaako ružnih stvari o našim carinicima.

Хахахах, униформисани Турци. 

Имао сам неколико искустава са њима, ал' ово је прво (копи/песјт из путописа из 2003.):

"Полиција

Свуда у свету су исти, маме им га искомплексиране, једино овде има већи проценат бркатих пандура. Отишли смо у полицијску станицу да пријавимо нестанак ствари, Нилај и Саша уђоше да дају изјаву, а Дб и ја у станици причекашмо и док ја објашњавах Дб-у ко је био Кемал Ататурк, пандури нас одмеравају к'о да смо ми украли сами себи ствари. Свуда су исти.

Једну ноћ, док смо се купали са неким Холанђанима (који су посебна прича) и Туркињама из Анкаре (такође посебна прича), драли смо се к'о ненормални, а нарочито Бас, Холанђанин, те му пандур са обале добаци на српском: 'Не вичи!'. Шта ти је туризам!"

Пандури су код Турака баш оно Џа и батина.. плаше их се као Шејтана.

Следеће искуство са турским пандурима (копи/пејст путопис из 2005.):

"Седох ја на његов скутер и ухватих се чврсто за сиц. Одошмо до мурије (што ми је већ други пут да сам у турској мурији) и попуних пријаву, на енглеском. Имам је кући и повремено се бришем с њом."

Дакле, мазнули су ми апарат, укратко, ја одох да пријавим ал' џаба (што сам и очекивао). Други пут су били драстично бољи према мени, нису ме гледали непријатељски, већ више незеинтересовано.

Пријатно изненађење је пандур у Барселони који је, када смо му се приближили да га питамо где је Пикасов музеј, на течном енглеском (са одличним нагласком) објаснио где се налази и то уз осмех.

Навико сам да ми се пандури смеју само када: 1. лажем да нисам ништа пио 2. млате пендреком по леђима ако се буниш на неком протесту.

Ово је било пријатно изненађење.

Чак и у Бугарској, додуше у туристичком месту, пандури су били кул. Пришли су нам и замолили да се стишамо са драњем, јер неки гости можда спавају. Да смо били Бугари, опрали би нас 100%.

Meni Bugari maznuse na pumpi lampu za na glavu.  U Turskoj su panduri bili uvek, ali uvek, max korektni i l;jubazni, kao i u Siuriji. Tacno je da ih se plase, ali su zato u odnosu na nas super bezbvedne zemlje (u Siriji i ne znaju za rec lopov). Ako neko pravi problem i buku, sasvim je normalno svuda u svetu da rreaguju.

Имао сам лоша искуства са "газдама" којекаквих "апартмана", који се ен либе да те избаце из истог за неку глупост коју уради неко други, само гледају да ти подвале где стигну.

Hehe, mene ne samo da su izbacili iz apartmana, vec su mi naplatili 350 eura za stetu koju naravno nisam napravio. I dalje se secam razgovora na srpsko-bugarsko-engleskom za "gazdom" tog apartmana, lika od 150 kila za zlatnom kajlom, raskopcanom belom kosuljom i D&G naocarima za sunce.

Inace, mislim da su ljudi od Belgije, preko Kazakhstana do Fijia manje-vise isti kad je u pitanju pogled na turiste. Svi na vas gledaju kao jedan veliki hodajuci $. Neki se trude to da prikriju, pa su uvek fini, nasmejani, druge bas briga, ali vam uvek svi na kraju sa zadovoljstvom gledaju da vam izmuzu sve pare. Zato treba ostati nesto vise u nekoj zemlji/gradu i druziti se malo vise sa lokalnim stanovnistvom, kretati se neturistickim krugovima... Tada se tek moze steci pravi utisak o karakteru nacije.

Да се разумемо - туризам је привредна грана, то значи да се од туристе очекује да остави неки кеш на пансионске (добро сад) и ванпансионске услуге (пиће и иће). Једини је проблем када имаш осећај да те је неко изврн'о наглавачке и да ти наплаћује све што пипнеш, као мојој бившој девојци кад је помазила зеца у Турској, а овај рек'о: "Ту милион!".

ЕДИТ: Наравски, није зец то рек'о него неки брко.

:LOLLL:definitivno bugarsja i madja rska. najgori policajci, carinici. oduvek su bili ljubomorni na nas, a i sada je tako. 

као мојој бившој девојци кад је помазила зеца у Турској, а овај рек'о: "Ту милион!".

ЕДИТ: Наравски, није зец то рек'о него неки брко.

Turski zec koji viče "tu milion!" kad ga pomaziš...       

Ja imam takodje losa iskustva sa bugarskim pandurima, koji su mi izvukli pare na "prekoracenu brzinu" a bez da su mi uopste pokazali radar. Zatim, kad sam hteo da pojedem nesto u restoranu bez leva, ljubazno su mi rekli da mogu da platim u evrima, ali je zato "commission" bio papren. A cuo sam i dosta slicnih gluposti od poznanika.

Imao sam slucaj u hrvatskoj da mi namerno kazu pogresan smer... A imao sam i bliski susret sa policajcima sarajevskog kantona, koji su se bas ocajnicki potrudili da me kazne (videli ljudi "srbijanske" table), bez uspeha.

Sto se tice Turaka, njihova policija me nikada nije zaustavila. Presao sam nekoliko hiljada kilometara po Turskoj i jedini moj kontakt sa policijom je bilo kad smo stali pored puta da odmorimo, a panduri su stali da pitaju da li nesto treba... Inace, Turci u unutrasnjosti nisu ni priblizno predusretljivi kao ljudi na primorju. Turci (iz unutrasnjosti) imaju izreku - "More kvari ljude", smatrajuci ih licemerima.

ubedljivo,ali ubedljivo najneljubaznija zemlja je hrvatska....ljudi kad vide reg oznake bg,ns,kg ili bilo koje iz srbije,kao da demon stoji ispred njih....pre mesec dana smo krenuli ja i 5 ortaka u dubrovnik na more(sa 2 auta,naravno bg registracije )kroz cg smo isli,nikakvih problema nismo imali,naprotiv,bas su me obradovali crnogorci kako su se lepo ophodili ali kad smo dosli na granici debeli brijeg tu su pocele neprijatnosti...ovaj carinik je tako neljubazan bio,da sam ocekivao da nam kaze 'u zatvor idete sad'....gleda nam nase pasose,kao da smece drzi u rukama,i kuca sve slovo po slovo,kao da mi imamo svo vreme ovoga sveta,pa da provodimo na granici ....i ajde,resismo problem sa carinikom,ali jos gore stanje je u dubrovniku...pitam jednog pajkana da nam kaze kako da dodjemo do hotela Tirena i obracam mu se sa prijatelju,a on me onako ponizno i sa puno mrznje pogleda i kaze 'ja i ti nismo prijatelji,i skloni ovo tvoje auto,jer ako ti ga neko demolira,sam ces biti kriv neces se moci nikome pozaliti' znao sam da nije bas preporucljivo da ides sa autom u hrvatsku bg reg ali nisam znao da je tako primitivan narod i pun nacionalizma....rekao sam,hrvatska me vise nece gledati

  Kažu da nije svuda tako... Dubrovnik je poznat po tome. A ne možeš reći da nemaju razloga.

Da, i ja sam cuo da uglavnom zavisi u koji se deo Hrvatske uputis. Kazu da je Istra najopustenija po tom pitanju. Mada, opet ne verujem da bi se ijedan policajac u Srbiji bas tako obratio nekome sa ZG tablicama.

Ne mogu se na osnovu kratkog boravka negde odvaljivati ocene o celom narodu. Ja sam bio kojekuda po Hrvatskoj poslednjih par godina. Čini mi se da puno zavisi od toga da li je negde bio rat ili nije. Možda se može reći da je recimo u Zadru i Dubrovniku nešto napetije nego u Rijeci i Zagrebu, ali ne treba generalizovati. Ni u jednoj od svojih desetak poseta Hrvatskoj nisam imao nikakvih problema, čak me niko nije pogledao popreko kad progovorim. A fudbalski huligani u Splitu demoliraju i kola sa ZG tablicama... Tamo sam video i neverovatan grafit "ZG = BG". Pa vidite.

sto se hrvatske tice nisam imao problema,doduse nisam bas zalazio daleko  obisao sam samo pogranicno podrucije,oje je poprilicno ako ne i najvise osteceno ratom.jedini problem koji smo imali bio je na samoj granici,doduse problem nije vezan konkretno za hrvatske carinike vec uopste za carinike na ovim prostorima koji su moglo bi se reci zesci pajseri.cim vide da ste na bilo koji nacin drugaciji od drugih oni ce da se izdrkaju na vama.recimo ako prelazite granicu u backoj palanci peske ,a ne kolima ili autobusom.na granici ce vas sacekati hrvatska policajka koja ce vas pitati gde idete,pa vam onda proveriti podatke u kompu i za kraj postaviti cuveno pitanje kolika sredstva imate.onda cete vi izvaditi sav novac iz dzepova da ona vidi jel dovoljno...

naravno kad sam isao  autobusom ili kolima niko me nista nije pitao,jednom mi cak ni pasos nisu pregledali.kao da svi ti cuveni "ratni zlocinci",svercer...peske prelaze granicu.

neprijatnosti sam takodje imao na srpsko bugarskoj granici,prvo je u kupe u kom je bio mrak usao bugarski carinik i svetleo nam baterijskom lampom u oci.kad sam ga zamolio da pomeri lampu on je trazio da pretrese moj ranac.vagon je bio prepun bugara sa kariranim krmacama punim cigara,i mi koji smo imali ranceve i naravno delovali najsumnjivije.kao za kurac tako smo delovali i cariniku sa srpske strane tako da sam 2 puta morao da spustam ranac i otvaram ga.

nekad se covek zapita sta ti majmuni imaju u glavama i ko ih zaposljava uopste.cim odudaras od okoline ti si sumnjiv.da se u vagonu nalazi 200 ubica koji ostre  nozeve i ciste pistolje i jedana baba,oni bi naravno pretresli babu.a bio sam recimo prisutan kad je bugarin sa 3 torbe pune pljuga podmitio srpskog carinika sa paklom malbora.ni rec mu nije rekao pruzio mu paklu a ovaj ga samo potapsao po ramenu.

postoji samo jedno resenje za sve...carinike i drotove pobiti,granicne pelaze spaliti i kraj....majku im hohstaplersku

Post izmenjen zbog vulgarnosti.

Pošto smo drugi moderatori i ja danas već obrisali nekoliko postova, zamolila bih sada javno da se na ovoj temi više ne iznose uvrede na račun Hrvata niti bilo kog drugog naroda (pa makar i smatrali da taj narod ne postoji nego eto, tako). Internet je velik, izvolte naći drugi forum za tako nešto, svaki takav pokušaj biće obrisan jer mu ovde nije mesto. Hvala na razumevanju.

Ja sam najneprijatnija iskustva imao u Jordanu, koja je susta suprotnost Siriji, bar sto se tice ljudi, njihovih navika i ponasanja:

Na taksi stanici na granicnom prelazu sa Sirijom su nas spopali desetina vozaca koji su nam dahtali za vratom sve vreme dok nismo odabrali jedan od njihovih vozaila. Onda su drugi poceli histericno da se deru, udaraju po taksiju i uzimaju nase stvari i prebacuju u svoj taksi.

Na taksi stanici u Amanu smo usli u linijski taksi, kada je vozac poceo da vice i izbacuje nas, jer smo imali veci prtljag. Psovao nas je na arapskom, neznajuci da je jedan od nas iz Maroka, tako da je za malo izbegnuta ozbiljana tuca.

Na gradskoj plazi u Akabi, ako se ono moze nazvati plazom, prepunom djubreta i kafanskih satora, nemoguce je se kupati, jer motorni camci neprestano srljaju ka obali ne obracajuci paznju na kupace. Tesko je bilo sacuvati glavu na ramenima.

Ulaz u Petru za Arape kosta 1euro, a za ostale 25eura. Nevidjena diskriminacija.

U mecdonald's-u u Akabi su nas prevarili za kusur i krali na kolicini.

A tamo sad doziveo i najgorih 5 sati moga zivota, putujuci autobusom ("nocna mora") na liniji Akaba-Aman. Autobus je bio poprilicno star i krcato pun. Cinimi se da su svi putnici do jednog pusili i to neprestano 5 sati, dim je bio toliko gust da je vidljivost bila smanjena na 2m. Na sedistu pored neme sedeo je cikica sa izutim cipelama i nogama visoko podignutih u vis, dok je dole bio neki smrdljivi dzak. Preko puta mene su sedele 2 zene sa 5-oro dece - dve bebe u krilu i 3 mala detete pod nogama (da li treba da napomenem da nisu gasile cigarete). Deca su vristala, a dok je sa TV trestao neki akcioni film egipatske produkcije. Posle 15min voznje resio sam da izadjem iz busa u sred pustinje, ali su me prijatelji zadrzali, dali mi dve tablete za spavanje i prekrili lice sa tri sloja mirisljavih maramica. Kao u najgorem kosmaru, ali preziveh.