Koje su najprijatnije zemlje koje ste posetili u smislu prijatnog karaktera domaceg stanovnistva. Gde ste se osecali kao "domaci"

Uf... tesko pitanje.. ja sam svugde domaci Mada mislim da je ipak Nemacka

Definitivno SIRIJA!!!

Turska, Makedonija ako se setim jos neke dopisacu

Da, Makedonija def.

Tajland-zemlja smeska;)

  Ja bih glasao za Siriju i Tursku... ljubazni ljudi, spremni da pomognu, nahrane, napoje, prevezu, zbrinu, beskrajno strpljivi i uvek raspoloženi za razgovore, iako oni natucaju tri reči engleskog, a mi otprilike isto toliko njihovih jezika Zemlje u kojima putnik nikada neće ostati gladan i žedan ili morati da spava na ulici.

Interesantno je, kad razmislite, što mnogi narodi iskreno veruju u svoju tradicionalnu srpsku gostoljubivost i tradicionalnu kirgisku gostoljubivost i ne znam sve čiju tradicionalnu gostoljubivost. Za mene je Bliski Istok jedino mesto gde se ljudi, po pravilu, iskreno raduju gostima. Prijatno je i to što su veoma radoznali u pogledu putnika, uvek imaju milion pitanja itd.

 

  Ja bih glasao za Siriju i Tursku... ljubazni ljudi, spremni da pomognu, nahrane, napoje, prevezu, zbrinu, beskrajno strpljivi i uvek raspoloženi za razgovore, iako oni natucaju tri reči engleskog, a mi otprilike isto toliko njihovih jezika Zemlje u kojima putnik nikada neće ostati gladan i žedan ili morati da spava na ulici.

Знао сам да ћеш то написати. Сиријце сам упознао само ван Сирије, и има нешто у њиховом васпитању, комуникацији са другим људима... Мада сам се уверио да умеју да буду и грозно искључиви... Остаје ми да одем у ту земљу (обавезно)... пошто искуство свих тих људи који су путовали тамо не може бити случајност, верујем да Сирија јесте баш таква... гостољубива...

У Турској нисам био довољно, и не изван Истанбула (ако се не рачуна пут) али морам да признам да сам био јако пријатно изненађен предусретћивошћу тих људи. Обраћали су ми се и на улици, и у метроу... на свако питање покушали су да одговоре... и у Турску морам да се вратим... Стварно има нешто!

Interesantno je, kad razmislite, što mnogi narodi iskreno veruju u svoju tradicionalnu srpsku gostoljubivost i tradicionalnu kirgisku gostoljubivost i ne znam sve čiju tradicionalnu gostoljubivost. Za mene je Bliski Istok jedino mesto gde se ljudi, po pravilu, iskreno raduju gostima. Prijatno je i to što su veoma radoznali u pogledu putnika, uvek imaju milion pitanja itd.

Мислим да имамо различито искуство са људима у Киргизији. Нешто што се зове традиционално српско гостопримство можда је стварно присутно само у траговима, али о Киргизији сам стекао другачији утисак. Ево примера:

У самом Бишкеку у коме сам провео добрих 10 дана, бар 20 пута су ми људи самоиницијативно прилазили, и питали ме да ли ми треба помоћ при наручивању хране, проналажењу неког места... (а кад сам их понудио да седну са мном, одбијали су да их частим) група неких средњошколки ме је пратила док сам се шетао по граду, један клинац ми је правио друштво неколико сати, а два старија човека су ми причала сат времена о свему и свачему...

На плажи у некој бестрагији ми је пришла група од 5-6 момака и девојака и после кратке приче позвала ме прво пијем са њима, а касније и да идем на неку кућну журку...

У Кочкору је мене и Немицу са којом сам путовао у своју кућу позвала девојка из неког малог села. Примили су нас као род најрођенији, нахранили, напојили, преспавали смо тамо...

У Боконбаеву нас је један деда ког смо срели на улици позвао на чај, и да останемо код њега пар дана...

У Ошу ме је један од ликова са којим сам допутовао позвао на шашлик, а момак који је требало само да ми покаже Ош је прво инсистирао да ми плати хотел, онда је хтео да ме удоми код своје тетке... на крају сам морао да прихватим једно од та два пошто није одустајао...

Павел који ме је превезао натраг до Бишкека ми је дао кућну адресу, број телефона, уз позив да му се јавим ако ми било шта треба... на страну што је имао калашњиков у прегради у комбију, био је стварно прељубазан... 

ни тренутак нисам осетио неке задње намере... (изузетак су таксисти)

не могу ни да се сетим свега... ал, Киргизију ми не дирајте 

a da spomenemo Makedoniju?

(mada ne volim da novonastale balkanske drzavice svrstavam u zemlje)

valjda su em ljudi OK (ipak je to Balkan) em valjda imaju neke emocije prema 'nama', sta znam..

Sto se tice najprijatnije zemlje u kojoj sam bio uveliko Prednjaci Turska. Prijatni ljudi, svako hoce da ti pomogne, toliko toga ima da se vidi... Par puta sam dobio besplatni hranu... a da je nisam trazio... ne mogu tacno da se setim svih razloga, ali kada pomislim na Tursku uvek dobijem neko prijatno osecanje. Tamo se sigurno vracam!!!

A najprijatniji ljudi (narod) su sigurno, definitivno, 100 posto, makedonci. To je neverovatno ali do sada bukvalno nista lose ne mogu da kazem za njih. Ne mogu ni da kazem da su mi nesto preplatili... Ma totalno pozitivni ljudi!!! (Barem sto se mog iskustva tice)javascript:replaceText(' ', document.forms.postmodify.message);

Grin

Ono sto bih zamerio Turcima jeste sto ponekad znaju da zloupotrebe tu svoju gostoljubivost. Tako me je jednom jedan Turcin pozvao na caj, a ja ne htedoh da odbijem znajuci da se Arapinu (ok, u ovom slucaju muslimanu) nikad ne odbija poziv na caj. A onda mi je iz 'kurtoaznosti' izglancao cipele i trazio tipa 20 lira za to. A drugi put neki likovi me salecu na putu dok stopiram, ispituju me, nude mi prenociste a zatim me mole da im poklonim zlatan lanac ''da imaju uspomenu na mene''. Ponekad eto Turcima su lire u mislima.

Ali zato sam cuo vise puta kako kazu za Gruzijce (Gruzine, kako god) da su najgostoljubiviji narod na svetu. Nazalost bio sam tamo svega nekoliko dana pa ne mogu da iznesem neko temeljito misljenje bazirano na iskustvu. No bilo je onih situacija kada se obratite ljudima za informaciju, a oni stanu da vas mole da im se pridruzite, podjete kod njih na rucak, konak... Dok Turci ponekad gledaju na strance kroz pare, Gruzini ih gledaju sa pocashcu. Ako hocete da se vozite ringishpilom i oni vide da ste stranac, nece vam vise naplatiti vec vam nece ni naplatiti. Mom stricu taksista dvaput nije hteo da naplati zato sto je stranac. E to je meni gostoljubivost, covekova ljubav prema gostima svoje zemlje.

Mogu samo da se složim sa prethodnim napisima! U Siriji mi je za nedelju dana bar dvadeset potpunih stranaca reklo "welcome to Syria!", a u Makedoniji nisam sreo osobu koja mi se nije osmehnula čim sam progovorio na srpskom. S Turcima sam takođe imao samo pozitivna iskustva - osim sa trgovcima, ali to nekako i ne računam. 

Meni Poljska. Mislim da je suvise trositi reci o divnim ljudima koje smo tamo upoznali i koji su nam ulepsali leto 2006.

Veliki pozdrav za Pawela, Mateusza, Damjana, Malgorzatu, Jirzija (Krakow), Jirzija (Gdansk), Konrada i njegove roditelje (Varsava).

Maroko... nigde se nisam osecala kao kod kuce nego tamo.

Znam da se mnogo ljudi sa ovog foruma nece sloziti samnom ali ja se nisam osecala toliko prijatno u Siriji. Sve je to bilo divno i krasno upoznala sam mnogo ljudi, kod Rule sam se osecala kao kod kuce ali nesto u celoj toj prici nije stimalo. U razgovoru sa par ljudi ovde sam zakljucila da onaj deo arapskog sveta koji prvi dodirnes ti ostaje zauvek u srcu, mozda zato meni Sirija nije prirasla za srce. Ljudi su bili strasno usluzni i ljubazni a ponekad i previse navalentni.

Moram pohvaliti ljude u Ukrajini i naravno ljude u Bosni i Hercegovini.

meni je Ceska, jedno pivo se kaze JEDNO PIVO i nema tu mnogo filozofije

meni je Ceska, jedno pivo se kaze JEDNO PIVO i nema tu mnogo filozofije

xexexe.... Bra`o Urose!! 

Мени Турска дефинитивно. Невероватно љубазни људи. Невероватно колико сви желе да остваре неки контакт, та ти кажу нешто, па макар се ништа не разумели. Ове године сам био први пут и имао сам само пријатна искуства (не рачунајући то што су ми у повратку послали ауто на рендген јер су мислили да шверцујемо дрогу. Раде људи свој посао). Ево пар занимљивих ситуација. Били ја и ортак у Шаркоју на Мраморном мору. Ауто паркирали на неки земљано-травнати паркинг поред пута. Стајао је ту неколико дана. На дан одласка, ко за баксуз, наша и неколико улица около се претворило у велики бувљак, базар или шта већ. Наравно ми за то нисмо знали. Свуда постављене тезге, разапети шатори, тенде, шаторска крила па све то канапима затегнуто за њихова возила која су на том истом паркингу заградила мене и још неке. Дакле тешка ситуација, заглављен од стране аутомобила, канапа и разних шипки на паркингу а треба да се још пробијем кроз улицу. Извучемо се некако са паркинга уз доста маневрисања и дођемо до тезги. Сада долази други проблем, како објаснити матором Турчину који не зна реч енглеског да се помери. Наравно рукама и ногама. Међутим он не хтеде па смо морали на силу ми да му померамо тезгу. Умало да избије туча. У том моменту наилазе четири турска полицајца. Овај матори поче да им се жали нешто на турском. Ми им лепо објаснисмо да смо из Србије и да до 3 поподне морамо стићи у Бугарску(а ишли смо за Шиле на Црном мору). Виде они и наше таблице и најстрашније почеше да се деру на тог продавца који је на крају морао да помери тезгу како бисмо ми прошли. Још су полицајци трчали испред нас и наводили нас, померали канапе и шипке. На крају се изгрлисмо са њима.

У Шилеу уђох у једносмерну улицу и ту ме заустави полицајац. Отварам ја прозор а он рече нешто на турском на шта сам га ја само бледо погледао. ''No Turkish", рече полицајац. ''No'', одговорисмо. Рекосмо да смо из Србије а он нам показа да слободно возимо даље кроз улицу. Да не спомињем да су нас у скоро сваком локалу где смо јели частили турским чајем.

Возмо кроз Истанбул, киша лије. Претиче нас неки комби а сувозач до пола изашао кроз прозор, смешка се и поздравља нас. На крају Ататурковог моста са азијске стране није било рампе где се путарина плаћа у кешу а картицу нисмо имали. Стали ми испред рампе потпуно немоћни, почиње да се ствара застој. Из аута који је био иза нас трчи нека девојка и провлачи нам своју картицу.

Najprijatnije??? Mislim da necu naci prijatnije mesto za mene od Turskoj.

Kad se kaze prijatno mesto misli na ljudi. A sa Turcima mislim da se osecam najbolje. I tesko da cu naci drugi narod koj bi bio bas po nasi ukus. Sigurno ima nesto i u tih 500 godina sa njima.

Meni je Portugal. Vecu opustenciju nigde nisam video. Neposredni, ljubazni, druzeljubivi. Sta reci vise.

Ja bih dodao Egipatski narod, sve što ste do sada napisali za Tursku i Siriju, mislim da važi i za Egipat, a verujem i za ostale arapske zemlje. Samo sam se pitao jedno: Da li je moguće da ne traže ništa za uzvrat? Kako im se odužite posle njihovog gostoprimstva?

Inače, slušam pre neki dan na radiju jednu emisiju sa temom "Koliko ste para potrošili na letovanju?", i kaže jedan dečko za Tursku sve u superlativu, ali je i dodao jednu "situaciju". Kaže, bili oni u jednom klubu i naručivali od jednog lika piće, kad su primetili da su im računi neobično visoki, i to ne samo njima, već i drugima koje je taj lik usluživao, pobune se i popričaše sa njim i ovaj im konačno naplati pristojne pare. Ispostavilo se da je konobar iz Srbije!

Ja bih dodao Egipatski narod, sve što ste do sada napisali za Tursku i Siriju, mislim da važi i za Egipat, a verujem i za ostale arapske zemlje. Samo sam se pitao jedno: Da li je moguće da ne traže ništa za uzvrat? Kako im se odužite posle njihovog gostoprimstva?

Inače, slušam pre neki dan na radiju jednu emisiju sa temom "Koliko ste para potrošili na letovanju?", i kaže jedan dečko za Tursku sve u superlativu, ali je i dodao jednu "situaciju". Kaže, bili oni u jednom klubu i naručivali od jednog lika piće, kad su primetili da su im računi neobično visoki, i to ne samo njima, već i drugima koje je taj lik usluživao, pobune se i popričaše sa njim i ovaj im konačno naplati pristojne pare. Ispostavilo se da je konobar iz Srbije!

generalno postoje neke zemlje koje su poslovicno naklonjene ljudima koji dolaze sa strane, i neke koje nisu, ali je vrlo tesko generalizovati..

ja sam npr. u egiptu imao divna iskustva, ali isto tako i jedno od najneprijatnijih u mom zivotu, gde me je lik u aleksandriji pratio ravno 2 sata, i pokusavao da me uvuce u raznorazne prodavnice, barove i stagod vec, i nije hteo da se otkaci ni kad sam na kraju zvao policiju zbog njega...eto, on mi je upropastio tu setnju po inace jako zanimljivom gradu, ali ponovo napominjem, razni su dozivljaji ljudi, vrlo je tesko dati generalnu sliku za neki narod, drzavu ili uopste tako neki sirok pojam...

Toliko toga lepog o Siriji sam čuo da ću morati da odem i da posetim.    Već duže vreme planiram, a skoro je bila i reportaža u National Geographic o hrišćanima na Bliskom istoku, te eto još jedan razlog.

Jedna od definitivno prijatnijih zemalja na svetu je Tajland.  Turista je uvek dobrodošao u njihovu kraljevinu, i uvek je dočekan sam osmehom i poznatim Sawatdee pozdravom http://en.wikipedia.org/wiki/Sawasdee  Tajlanđani su uglavnom vrlo gostoljubivi, spremni da pomognu (jedina barijera može predstavljati jezik)... ovo se naročito može osetiti kad se samo malo izađe iz Bankoka

Za mene Albanija definitivno. Toliko toga sam lepog doziveo tamo,da se NAJEZIM kada god pomislim na njih...

Nikaragva.

Imao sam predrasude zbog naseg dragog Daniela Ortege koji je gle cuda pobedio sa 36% glasova?

Posetite obavezno:

San Juan Del Sur-puno backpackera iz celog sveta

Granada-u poslednje vreme prilicno popularna destinacija

Managva-bezbedna,cene u restoranima i kaficima pristupacne,ljudi dobronamerni i otvoreni.

Meni je Kanada ostala u izuzetno lepom sećanju.. divna priroda, izuzetno prijatni ljudi, jedva čekam da je opet posetim..žao mi je samo što su moji daleko od zapadnog dela, pa je bilo previše skupo i naporno da posetimo Stenovite planine.. ali biće valjda prilike.

I ovo što sam posetio je sjajno- veliki Omega park, Zaliv kitova, Nijagarini vodopadi..